Nekoliko meseci kasnije:
Maj
Pa svašta se izdešavalo za ovih nekoliko meseci:
1.Bio je Helenin rodjendan,a Filip joj je pripremio presaltka iznenadjenje.
Flashback
Helena P.O.V.
Danas je moj 18 rodjendan. Konačno sam punoletna i presrecna sam.
Filip treba uskoro da dođje i jedva čekam da ga vidim.
Čujem zvono i brzo trcim da otvorim. Otvaram vrata i ulećem Filipu u zagrljaj.
F:Srećan rodjendan ljubavi!
H:Hvala!
F:I kakav je osecaj biti punoletan?
H:Pa u suštini i dalje ne mogu poverujem.
F:Hahah,dobro. Jesi li doruckovala?
H:Da. Zašto?
F:Eh pa to je iznenadjenje.
H:A re...
F:Neću ti reci šta je. A sad moraš da staviš povez na oči.
Stavio mi je povez na oči i podigao me je. Nosio me je a onda me je od jednom spustio negde.
H:Ha! Znam da sam u kolima! OU čekaj to znac da idemo negde?!
F:HAHAHAHA,da. I ne,neću ti reci gde.
H:Ali,ali..
F:Nop.
******
Posle nekog vremena stali smo.
F:Stigli smo,ali nemoj još uvek da skidaš povez.
H:Uredu.
Izvukao me je iz kola. Šetali smo otprilike 5 minuta a onda smo stali.
F:Stigli smo. Sad možeš da skines povez.
Ah konačno. Počela sam da skidam povez.
H:O MOJ BOŽE.
F:Znaci svidja ti se?
Ja sam u soku. Doveo me je na neku vikendicu pored jezera. Znaci ovo je prelepo. Nalazimo se na nekom brdu i pogled je ne verovatan.
Zatrcale sam se i skočila na Filipa.
H:Znaci ja tebe obožavam,ovo je neverovatno.
F:Drago mi je da ti se svidja.
H:Kako mi se nebi svidjalo!?
Samo se nasmejao i zagrlio.
F:Pa hoćemo li sad da se kupamo?
H:Naravno da hoćemo!
Počela sam da trčim prema jezeru pored kuće.
H:Ko poslednji magarac!
F:Hahah. Nisi trebala to da kažeš.
Počeo je da trci za mnom i skidali smo se u isto vreme dok smo trčali.
Od jednom sam osetila kako me hvata sa ledja i zajedno usakcemo u vodu.
H:Ti nisi normalan!
F:Znam.
Kupali smo se i prskali sve dok meni od jednom moj stomak nije počeo da proizvodi zvukove koji su označavali da mu treba hrana.
F:Izgleda da je neko gladan. Hajde idemo unutra da se osudimo pa da jedemo.
Krenuli smo unutra ali smo ušlo sa zadnje strane,a nemam pojma zašto.
Obrisali smo se i obukli.
F:Hajde idemo dole,ali moraćeš ponovo da staviš povez.
H:Važi.
Rekla sam zbunjeno,ali sam ga stavila.
Podigao me je i nosio neko vreme a onda me je nežno spustio.
H:Jel mogu sad da skinem povez?
Rekla sam čim me je spustio.
F:Haha,možeš.
H:OVO JE P R E L E P O! Ne mogu da verujem.
Nalazili smo se u kuhinji gde je bio postavljen sto za dvoje. Cela kuhinja je bila prelepo ukrašen laticama ruza. I bilo je okaceno "srećan rodjendan"
