Narcis | p.jm&m.yg

12.

Dvoje vrata, a samo jedna su vodila do pravog puta. Izbor je bio na njemu, i to će biti izbor koji će rešiti njegovu budućnost. Posmatrao je oba vrata, koja su mu izgledala isto, što mu je stvorilo teškoću prilikom biranja svoga puta.

Mogao je osetiti po više para ruku kako ga vuku ka prvim vratima, i videti jednu veliku koja je čekala njegovu ruku kako bi ga povukla sa sobom kroz druga vrata. Izbor je bio, sada ili nikada.

Bez ikakvog znanja, pružio je svoju ruku ka onoj svetloj koja ga je izvukla iz okrutnog zagrljaja gomilu njih, i nežno pokazala put ka drugim vratima. Nije znao kako će se dalji tok događaja odigrati i završiti, ali se ipak prepustio.

I to je bila njegova najveća greška ikada napravljena.

Soba u kojoj su se nalazili postajala je sve toplija, a tela obojice su uveliko ključala. Vatrena atmosfera je obuhvatala celu prostoriju i učinila ovu igru još grubljom nego što je započela. Dva tela su ove mračne noći odlučila da zaigraju jedan ples, brzog ritma.

Slabost mu je totalno obuzela telo, a svu onu snagu je opasna zver progutala i sebe nahranila. Mogao je osetiti te male prste kako se upliću u njegovu svetlo plavu kosu i vreo dah koji luta celim telom i greje već dovoljno zagrejanu kožu. Pune i meke nađu svoj put ka početku svoje čarobne igre, uz pratnju drugih koje su zauzimale mesto na tako lepom licu.

Kako je vreme brzo prolazilo, tako su i sobu napuštali razni zvuci koji su odzvanjali prostorijom, svakim narednim ispustenim zvukom, obojicu bi ucinili još uzbudjenijim i željnim.

Osećaj je bio neopisiv, ali pogrešan. Oboje su te noći zgrešili.

I to je samo jedan od njih dobro znao, ali se ipak prepustio osećaju.

Pokloni koje je dobijao svakoga dana su se skupljali i oživljavali njegovu tamnu sobu, i tim lepim gestom je znao da mu znači. Samo što prelepi mladić koji je ušao u njegov život tako misteriozno i iznenada, nije znao istinu, koju je samo plavokosi znao.

Svojom toplom rukom koju je smestio na rame drugog, oprezno ga je pomerio od sebe kako bi se uspravio u sedeći položaj, dok je slobodnom rukom nervozno prošao kroz svoju plavu kosu. Srce mu je jako kucalo, da je mislio da čak i žutokosi mladić može čuti njegove jake otkucaje koji su svake sekunde postajali sve jači.

Hladan vazduh se probio unutra, uništavajući onu toplotu koja ih je bila okruživala. Kapljice ; sada hladne su klizale niz njegovo čelo, u kontrastu sa njegovim i dalje vrelim telom zbog kojeg ga je prošla jeza.

Svoj pogled je polako spustio, kako se ne bi morao suočiti s sada zbunjenim pogledom drugog, za koji je znao da će se jako uskoro promeniti, a reči koje nadolaze izmeniti njihovu priču koja je od početka izgledala i previše savršeno, da bi bila dugotrajna.

"O-ovo je pogrešno..."

"...Zašto?"

"Zato što, ono šta ja osećam prema tebi nije ljubav."

"Šta je onda?"

I tada je zastao, kako bi pokupio malo vazduha i podigao svoj pogled da se susretnu sa par tamnih očiju u kojima se moglo videti slomljenost i razočarenje. Njegova zlatna kosa je blago padala preko njegovih očiju koji su kao biseri sijali nekom tužnom svetlošću, i taj prizor ga je slomilo u sitne komade, i učinio njegove poslednje reči težem za izgovaranje.

"Opsesija. Moja osećanja prema tebi su od samog početka bila opsesivna, nikada nije ni bilo ljubavi."