MY FAVORITE GAME // Danijel Subašić -ZAVRŠENA-

31.

Danijel Subašić

"Mari, ajde budi se."-Šapnuo sam Marini na uho i ona je nešto promrmljala u stilu 'odbi jebemti sve'.

"Hoćeš se tuširati sad ili navečer?"-Upitao sam i ustao se iz kreveta.

"Navečer."-Prošaptala je i pogledala me sa pospanim smiješkom.

Popeo sam se na krevet, pa na nju, i počeo je ljubiti.Dugo je nisam ljubio.

"Daj, zakasnit ćemo."-Počela se smijati, volim taj smijeh, dugo je nisam čuo da se smije.

Ustao sam se opet i otišao u kupaonu, obavio sam svoje pa došao po nju i odnio je da i ona obavi svoje.

Skinuo sam joj pidžamu i obukao joj trenirku, posjeo sam je na kauč i otišao odnjeti kolica u auto.

Nije mi teško brinuti se za nju, stvarno nije, ali je bolno, bolno za mene jer znam da sam ja kriv za ovo.

Vratio sam se po nju i unio je u auto, pokrenuo sam auto i zaputio se prema bolnici.

"Danijel, ja bi na kavu."-Ni ovo već dugo nisam čuo.

"Naravno."-Nasmiješio sam se i stao ispred nekog kafića,izašao sam van iz auta i iz prtljažnika izvadio kolica.

Došao sam do njezine strane auta s kolicima i otvorio vrata, iznio sam je van i stavio u kolica.

Ušli smo u kafić i našli stol pa naručili kave, a ona se cijelo vrijeme smije, dođe mi da plačem od sreće.

"Nije ti neugodno samnom biti ovdje?"-Upitala je i slomila mi srce, pa šta mi ima biti neugodno?

"Zašto bi mi bilo neugodno?"-Pa imam najljepšu curu u gradu.

"Jer sam ja u kolicima kao neko siroče, dok si ti ovako zgodan."-Slegnula je ramenima i uzela gutljaj kave.

"Ne pričaj gluposti."-Odmahnuo sam rukom i približio je k sebi, pa nebi je mijenjao.

"Volim te."-To volim čuti!

"I ja tebe."-Poljubio sam je kratko i nasmiješio se.

Mobitel mi je počeo zvoniti na što sam ja uzdahnuo, izvadio sam ga iz džepa i javio se.

"Ej Dan, gdje si?"-Domagoj je upitao s druge strane linije.

"Evo na kavi s Marinom, ide na terapiju još malo."-Rekao sam.

"Dobro, pozdravi je i dođi što prije."-Rekao je nervozno, Domagoj i ja smo ušli u neki posao koji nije baš legalan.

"Vidimo se."-Promrmljao sam i poklopio.

"Tko je bio?"-Marina bi me ubila da zna čime se bavimo.

"Ma Domagoj, dogovorili smo se za kavu."-Ne volim joj lagati, ali dok je u ovakvom stanju moram.

"Aha, onda dobro."-Nasmiješila se i nastavila prćkati po mobitelu.

S Domagojem sam svaki dan kada je Marina na terapiji, zato i većinom zakasnim po nju, jebiga oduži se.Slomilo mi se srce jučer kada me optužila da imam drugu, pa kako to može pomisliti? Jučer sam bio na piću, ali 'poslovnom' s Domagojem i ljudima s kojima radimo, nisam mogao doći doma dok nismo rješili neke stvari.

"Idemo?"-Upitao sam je kada sam vidio da je skoro 8.

"Da."-Rekla je i popila svoju kavu do kraja.

Kimnuo sam i otišao platiti, vratio sam se po nju i dovezao je do auta.

-----------------------

"Jutro!"-Marko je viknuo kada smo došli pred bolnicu.

Marko i ja smo si postali stvarno dobri od kad Marina ide na terapije, zahvalan sam mu na svemu što je učinio za nju dosada.

"Kako si?"-Upitao je Marinu koja se nasmiješila.

"Super sam."-Rekla je i pričekala sestru da dođe po nju.

"Vidimo se u 2."-Sagnuo sam se i poljubio je, ona je kimnula i sestra ju je odvezla unutra.

"Trebaš me?"-Upitao sam Marka.

"Da, idemo unutra."-Kimnuo sam i ušli smo unutra pa u njegovu ordinaciju, sjeo sam na stolac i nadao se dobrim vijestima.

"Ovako, ona stvarno napreduje, ali ova terapija više neće biti dovoljna."-Bio je izravan, to volim kod njega.

"I?"-Namjestio sam se u stolici i slušao.

"Ima bolji program u privatnoj klinici nedaleko odavdje, ali košta."-Uzdahnuo je.

"Rekao sam ti već, novci nisu nikakav problem."-Odmahnuo sam glavom, u ovakvim trenucima sam sretan što imam novaca.

"Onda u redu, prijavit ću je već danas i javiti ti kada može krenuti tamo na terapije."-Nasmiješio sam se na njegove riječi.

"Hvala ti Marko na svemu."-Rukovali smo se uz osmijeh.

"Nemaš brige, moja žena je prije 3 godine završila u kolicima, znam kako je to kada gledaš nekog kog voliš kako se pati."-Rekao je dok smo izlazili van iz ordinacije.

"Prohodala je?"-Nadam se da je.

"Je, nedavno, ali ona je imala teži slučaj."-Odmahnuo je rukom i nastavio,"Borila se zbog našeg sinčića i uspjela je."

"Svaka joj čast."-Nasmiješio sam se.

"Idem, vidimo se."-Rekao sam i mahnuo mu, došao sam do auta i ušao unutra.

Zajebajen se ja bez vozačke, ali jebiga.Ne mogu bez auta dok je Marina u kolicima, makar me to koštalo.

Upalio sam auto i krenuo, nadam se da i Domagoj ima neke dobre vijesti.

-----------------

Eto malo Sube uz jutarnju kavu!

Uživajte!

-Mirelče ❤️