TRICKSTERS (NIALL FANFIC)

3.part

Hay. P.o.v.

Crni auto zaustavlja se ispred kuće i točno prepoznajem teške korake svoga oca. Moje uživanje upravo je prekinuto njegovim dolaskom. Nikada nisam shvaćala zašto je naš odnos toliko loš, no što da očekuje od mene nakon priznanja da je g...gay. Da. Ponekad sama sebi pokušavam objasniti da je i moj otac čovjek, no jednostavno ne mogu. Tiho otvara vrata moje sobe i pokušava s glupom frazom kao ''spavaš'' iako zna da ne spavam.

''Ne.''-odgovaram.

''Ovaj.. sutra..''-otac se malo počeškao po bradi, a zatim nastavio ''dolazi moj partner na večeru''. Riječ partner nekako je nesigurno izgovorio, kao da je dijete koje svojim roditeljima laže da nije ukralo bratu ili sestri čokoladu. Totalno me zna nervirati tim njegovim ponašanjem. O negovoj orijentaciji ne volim baš previše govoriti, nisam oni što mrze takve osobe, ali nije isto kad se radi o mome ocu. Mislim morate shvatiti da u devetnaestogodišnjem životu imam i drugih briga i ne želim se zamarati njime.

''Možeš li?''- moje misli nakratko prekida očev glas i upitan pogled koji je usmjerio prema meni. Nemam pojma što je uopće pitao samo sam kimnula glavom, nakon čega je napokon izišao iz sobe.

''Još jednom da vidim da se okrećete bit ćete protjerani isto kao i gospođica Watson maloprije''- kreštav glas odzvanja predavaonom i osjećam poglede drugih studenata na sebi.

''Nema potrebe, mogu sama.''- ustajem i spremam svoje sveske u torbu i napuštam prostoriju. Pogledom pretražujem kantinu ne bih li negje vidjela Ninu, no umjesto nje na našem mjestu sjedi isti onaj izblajhani koji mi je neku noć upao u kuću i kojem sam 'ukrala' auto. Prevrćem očima i odlučujem brže bolje otići odande. Pronalazim Kris zajedno s Ninom u kampusu, znači predavanje je sada sigurno završilo i ljudi polako stvaraju gužvu u dvorištu. Prilazim našem mjestu, sjedam i usput dobivam poglede na sebi.

''što?''- pitam onako ležerno gledajući ih.

''ideš jesti s nama?''

''ahm.. sad sam jela.''- lažem ih.

''već?''- Kris me još čudnije pogledala.

''da. Brzo jedem.''- ponovno lažem i nadam se da neće navaljivati da idem pojesti nešto.

''znaš, odkad se znamo, nikada nisi išla s nama jesti u kantinu ili bilo gdje.''- i Nina je stala na Kristeninu stranu.

''čekam vas danas u osam.''- mjenjam temu kako najbolje znam i čini mi se da sam uspjela.

''vidimo se''.

Niall p.o.v.

''gdje si ti dosad?''

''daj, stari ponašaš se kao kakav papak. Da malo nekada izađeš napolje, osim što si samo za tim računalom znao bi da postoji život i izvan linkova.''- znam da sam mu dirnuo u žicu, ali nije me briga. Dobro, zahvaljujući Liamu, i imam sve ovo.Međutim, njegovo opsesivno ponašanje da mora znati svaki moj korak me previše nervira.

''Sorry, živčan sam malo''- ispričavam mu se nakon par minuta šutnje, no ništa mi ne odgovara, samo nastavlja tipkati po tastaturi.

''Večeras u osam izlazi van. Lines Club.''- Liam je progovorio. Valjda je to znak da se prestao ljutiti.

''Kako znaš?''

''Provalio sam joj lozinku na e-mail-u.''

''Možeš to?''- ustajem sa kreveta i prilazim mu s leđa, ne bih li vidio što radi na kompjuteru.