'Beauty' By: Jovana S.

Part 2

„Pa zar sam ja prokleta?” I to je bio moj odgovor na njegov pozdrav. Stvarno, još je potrebno da ovo ispadne kao ljubavna priča u romantičnim filmovima. Viđala sam ja tamo mnoge ‘komšije’ u ljubavnoj vezi. A uvek su me nervirali silni razgovori sa prozora kad padne noć između momka i devojke, mislim, u filmovima. Ispada da ne mogu do WC-a jedno bez drugo. Što se mene tiče, izgleda da će taj WC postati moj spas.

„Nisi ti, ja sam.” Zayn mi odgovara sarkastično. Kako molim? Pa ja ovde živim sedamnaest godina, uskoro osamnaest. Logično je da je on prokletstvo koje je poslato, a ne ja.

„Ja sam ovde ceo svoj život, a ti si od skoro. Naravno da si ti poslato prokletstvo.” Odgovorila sam mu prethodno nadolazećim mislima. Time sam zaradila njegov značajni pogled. Uuu, ovaj se sada sprema da kaže nešto veooma pametno. Nažalost, ja nisam od onih koji vole njegovu inteligenciju, iako sam ga danas upoznala.

„A ti si prokletstvo koje me je ovde dočekalo.” Rekao je sarkastično. Pa okej, pametan zaključak, ali svejedno on je definitivno veća kletva koja je bačena na mene, nego obrnuto.

„Kako bilo, šta ćeš sada da radiš?” Pitao me je sležući ramenima. Doživela sam da mi Zayn Malik postavi normalno pitanje, pa počastvovana sam.

„Zamisli, spavaću.” Rekla sam mu dok sam ga gledala značajno, podizajući jednu obrvu. Pa stvarno, ne ustaje samo on rano ujutru sutra. Počinje školska godina, savršenstvo. Mada, kada bolje razmislim škola je mesto koje će me u određeno vreme držati podalje od kuće, preciznije, ovog prozora. A onda, u glavi mi se javi to da sasvim slučajno ide u istu školu kao i ja i mi se poznajemo. Ugh, pa zašto se doselio? Da nije, sada bih i dalje bila neobaveštena, pa ne bih ni znala kako mu je ime.

„A zašto?” Pita me zašto? On ne namerava otići sutra u školu? Pa još bolje. Ali svejedno, kako ja imam običaj da povremeno budem glupa, morala sam ga na to podsetiti, ne razmišljajući da li je on to znao ili ne. Okej, misli su mi komplikovanije od rečenica koje izgovaram.

 „Zayn, eto nam nove školske godine.” Rekla sam mu ironično, a on je odjednom sav prebledeo. Ova rečenica ne samo da je značila podsećanje, nego i to da sam ga nazvala prvi put imenom, dok pričamo.Pa heej, ja mu uopšte nisam rekla kako se zovem, tek sad to kapiram!

„Se*eš!” Povikao je tako glasno, da sam poskočila u mestu. Jel’ on normalan? Zar je moguće da nije znao da sutra počinje školska godina? Pa okej, nikada nisam rekla da je on normalan dečko.

„Kako god.” Rekla sam mrtva-hladna, a zatim se zaokrenula u nameri da se stropoštam na krevet, jer sam previše umorna, a ovaj dan je bio previše dug.

„Stani, stani.” Govorila je ova budala iza mene, pa sam se zaustavila. Okrenula sam se, čekajući da mi kaže šta ima.

„Jel’ ti to mene zajebavaš ili se stvarno sutra moram vraćati to užasno mesto?” Upitao me je krajnje očajno.

„Aman, ne zajebavam te! Zaista sutra krećemo u školu! I kako to da ti to nisi znao?” Stvarno, on je toliko neozbiljan, da mu više neću dozvoliti da demantuje onu moju izjavu o tome kako ne zna šta će od sebe.

„Zapravo, znam da je Harold danas nešto pričao gde je pomenuo reč: škola. Inače, zvučao je skroooz očajno..” misli li kao on sada? „ali ja ga nisam slušao i samo mu odgovorio ‘Jbg, brate, biće bolje..’ a onda ga potapšao po ramenu.” Pričao je dok se češao po glavi. Izgubljen slučaj, definitivno. I u trenutku kad sam krenula da ga žalim, on povratio svoj ‘ja sam frajer’ stav.

„Inače, posle ovog šokantnog saznanja, shvatio sam da moram da se istuširam.” Šmekerski se naslonio na ormar, dok je to pričao, a zatim krenuo da skida majicu mrtav-hladan. Heej, pa ja sam tuu! Mislim, otvoren mu je prozor, a  moj i  je! O ne, povlači je ka gore! O jeb.. Mislim, kako je zgodan, savršenstvo od ovog tela.. Izgleda da nisam svesna da blenem u njega k’o budala, ali svejedno, baš me briga. Ima tako istačene mišiće i prelepo izgledaju, a nije čak ni preterano nabildovan. Tek sad mogu da primetim mnoge tetovaže, od kojih najviše obraćam na krila na grudnom košu i još nešto između njih.. crveno? Svejedno, očarana sam.