'Beauty' By: Jovana S.

Part 3

Mislim da mi je bilo potrebno nekoliko minuta da se nateram da uđem u prokletu učionicu. Na ulasku sam osetila olakšanje, jer sam videla da nema mnogo novih učenika i uglavnom je tu ostalo onih sa kojima sam imala zdrav kontakt. Kasnije ne, pošto sam na kraju učionice ugledala tri momka šmekerski naslonjenih na zid kako razgovaraju. Idemo od početka, tu je naravno Liam, gospodin savršeni, dečko bez mane, košarkaš, swag dečko, lepotan, pametan, popularan, kako je to divno. Zayn, neko koga još uvek ne mogu razumeti u potpunosti, jednom mislim da je baš normalan dečko, a drugi put da je neviđeni kreten i uobraženko. I više mi se sviđa da mislim ovo drugo. I na kraju, nešto čupavo. Zaista, žbun na glavi. Harry Styles, najveći zavodnik ove škole, poznat po slatkim rupicama, savršenim loknama, i je*eno prelepim zelenim očima. Pa, nisam oduševljena, pre bih odabrala nekog poput Zayna. Čekaj, šta sam to pomislila?! Bože, Perrie. Kako bilo, ja sam tako sedela na vratima i posmatrala njih, a onda je nešto počelo da maše pred mojim očima. Aa, Jadeina ruka.

„Perrie, da li si okej?“ Upitala me je, dok me je posmatrala sumnjičavo. Hajde Perrie, sada je najbitnije da povratiš svoj nezainteresovani izraz lica!
„Aha, zamislila sam se.“ Odgovorila sam, nastavivši da se krećem ka svojoj klupi u kojoj inače sedim. Mada, kako ima novih učenika ovde, možda je neko već rešio da zauzme moje mesto. Leigh je krenula za mnom, a Jade je prišla Liamu. Pa ne, ne, zašto? Zašto baš u istom odeljenju? Jade ne treba da se druži sa njim, a kamoli nešto više! Ne sviđa mi se taj dečko i kraj. Elem, kada sam stigla do svoje klupe, a i Leigh sa mnom, čula sam glas iza sebe.
„Hej, lepotice.“ Uuugh, nee! Ne sad, Leigh je tu. Kod kuće sam se bukvalno družila a njim, a sada sam na teritoriji škole, pa sam zato Perrie koja ne dozvoljava da joj momci prilaze. Plus, još fali da krenu da kruže priče po školi kako Perrie Edwards i Zayn Malik flertuju, super. Okrenula sam se, ali pre toga složila smorenu facu.
„Reci.“ Rekla sam mu kratko, nadajući se samo da neće odvaliti nešto dovoljno glupo da ja propadnem u zemlju.
„Mislim da je ta klupa zauzeta.“ Rekao je, a zatim se šmekerski zavalio na već pomenutu školsku klupu.
„Izvini?“ Pitala sam ga, dok sam podizala obrvu.
„Ne moraš da se izvinjavaš, opraštam ti.“ Rekao je to krajnje ležerno, što me potpuno izluđuje! Pa naravno, za ono oko provokacija je bio ozbiljan! Pa okej je, ali ne mora ovde pred svima!
„Prekini, malo sam poludela zbog nečega.“ Rekla sam tiho i uputila mu ozbiljan pogled.
„Pa ne mogu, previše si zanimljiva da bih uradio tako nešto.“ Izgovorio je to onako opušteno, kada mu se na licu pojavio vragolasti smešak, idiot.
„Zayn, nisam raspoložena.“ Odgovorila sam mu sada još ozbiljnije.
„Ali zašto? Juče smo imali relativno dobar razgovor, mislim, nervirala si me, al' nisam previše poludeo.“
„Slušaj me ti, nemam nameru da se ovde raspravljam s tobom! To što smo juče razgovarali ne daje ti za pravo da se zajebavaš sa mnom! Mislim da nisi shvatio da ja nisam neko kao pola ove škole! To sve sačuvaj za nekog drugog! Trenutno sam iznervirana iz više razloga, od kojih si i ti jedan! I da, ja u ovoj klupi sedim pune tri godine, a ti si došao ovde i zauzeo je! Mada, zabole me ona stvar za je*enu klupu, ali kada kažem bez provokacija onda to i mislim!“ Vikala sam na njega, dok sam mu se postepeno unosila u lice, i na kraju se našla i previše blizu. Naravno, u tom trenutku mi to nije bilo važno, kao ni šaputanje ljudi oko mene.
„Slušaj sad ti..“ Krenuo je da priča dosta mirnijim tonom za razliku od mene.. „Ti si samo jedna zanimljiva devojka. Nisam ni imao nameru da ti se nabacujem na taj način, samo si interesantna za svađu. Znaš da ja ne bih bio sa jednom razmaženom, histeričnom, plavom bogatašicom..“ Osećam potrebu da ga prekinem.
„Ni ja sa uobraženim i prilično glupim dečkom koji ne zna šta će sa sobom..“ Prekinula sam ga, i tada smo se oboje neprimetno nasmejali, ali odmah povratili oštre izraze lica.
„Kako god, a što se tiče klupe, nisam ja birao. Harryu se baš svidela, sa tog mesta može videti sve cice. Pa tako, sledeći put nemoj da histerišeš, sve se može mirnim putem. Ja nisam hteo da izbacim iz takta, samo sam želeo da provociramo međusobno kao juče, mislio sam da ću se smoriti, ali nisam.“ Ovaj je prolupao. „I zato, nije mi jasno da li sam normalan, pošto ću uraditi sledeće..“ Nakon što je to izgovorio ostavio je vlažan poljubac na moj obraz, što mu je omogućila moja blizina. Perrie, glupačo! Jedino što sam u tom trenutku znala, bilo je da sam se sva ukočila od te blizine. Verovatno nisam svoja od jutros.
„Vidimo se, lepotice.“ Pozdravio me, namignuo, i otišao na drugi kraj očionice. Opet. Čekaj, šta je ovo bilo?
„Čekaj, šta to bi?“ Leigh mi je postavila pitanje koje sam ja sama sebi postavila pre nekoliko trenutaka. Agh, Zayn kretenu! Koliko znam, ja bi tebe trebalo da mrzim! Postaješ prisan sa mnom na sred učionice gde nas svi gledaju! Što me podseti.. Osvrnula sam se oko sebe i ukapirala da me svi gledaju. Zar nije jako dobra ideja da se ja lepo ubijem?
„Ne znam.“ Odgovorila sam joj najprostije moguće, jer ne mogu ništa drugo. Da nisam toliko šokirana, rekla bih joj kako pokušava da ispadne frajer. Sada zaista ne znam šta da kažem, a još manje da opišem kako se osećam. Mada, verovatno ću posle ovog časa zbog ovog događaja početi da se nerviram, a to će se odužiti nekoliko dana, i samo će me još više izluđivati njegovo prisustvo. Ovo su najrealniji zaključci.
„Gde ćemo sesti Pezz?“ Upitala me je Leigh posle kraće pauze.
„Ne znam.“
„Znaš li odgovoriti na neko moje pitanje ikako drugačije?“
„Ne znam.“ Ne Leigh, ništa ne znam i ne znam da li drugačije mogu odgovoriti, trenutno baš baš baš ništa ne znam.
„Perrie?!“ Povikala je, a ja sam se trgnula i pogledala u smislu 'Jel' si ti normalna?!'
„Saberi se! Gde ćemo sesti?“ Nastavila je. Pogledom sam tražila slobodno mesto.
„Ne verujem da ćeš se mnogo obradovati, ali jedina slobodna klupa je ona ispred Harryeve i Zaynove klupe.“ Rekla je Leigh, sležući ramenima. Divno.
„Pored toga, imamo još jedan problem.“ Prstom mi je pokazala na Jade, koja je sva u zanosu pričala sa Liamom, verovatno nije ni primetila šta se meni malopre desilo, pa hvala joj.
„Hajde da se prvo smestimo.“ Rekla sam, krenuvši ka klupi. Kad smo se smestile, nisam se usudila da se okrenem i pogledam Zayna u oči, iz meni nepoznatog razloga. Leigh i ja smo pažljivo, kao neke uhode, posmatrale Liama i Jade šta rade. Činilo se kao da ju je Liam nešto nagovarao.
„Šta ako ju nagovara da zajedno učine neki ozbiljan prestup?!“ Povikala je Leigh-Anne šokirano. Toliko glasno da se polovina učenika okrenulo ka nama. Mada, ovo što ona priča može da bude tačno,međutim, meni na pamet padaju još gore stvari.
„A šta ako zapravo on nju nagovara da se pridruži nekoj njegovoj bandi koja pije, puši i drogira se?!“ Sada već definitivno svi misle da smo poludele. U tom trenutku, Jade nam je prilazila. Leigh i ja smo se napravile opuštene i krenule da glumimo kako diskutujemo o nekoj temi.
„Hej, ljudi.“ Pozdravila nas je, a mi smo uzvratile osmehom.
„Umm.. devojke, vidim da ste se vas dve već snašle oko sedenja, paa..“ Zamuckivala je, nikad sa nama ne priča opušteno kada je Liam u pitanju, ali ne zameram joj, jer moj pogled ubija na mesto kada mi se nešto ne sviđa. „Liam me je pitao da sedim sa njim, pa ću tako i uraditi.“
„Ok.“ Leigh je odgovorila,a zatim mi uputila pogled koji govori 'uradi isto kao ja'. Ali ne ja sam samo odmakla glavu na stranu. Mogla sam da vidim njen povređeni izraz lica, pa sam rešila da nešto kažem.
„Jade, ne ljutim se, ne brini.“ Rekla sam blažim tonom, samo što moj izraz lica to nije govorio.
„Nisam ti zabranila da se ljutiš, imaš drugačije mišljenje od tebe. Osim toga, sama znaš da i da si se protivila, ja te bih slušala.“ Rekla mi je sarkastično, i vratila se Liamu. Pa, sada sam ja malo povređena. Taj dečko je jedini razlog zbog kog se povremeno svađamo. Posmatrala sam ih još neko vreme kako se izmotavaju i šale, ali me je prekinuo ulazak gospođe Walsh , profesorke istorije umetnosti. Žena, već veoma narogušenim pogledom, baca svoje stvari  na katedru i odmerava nas. Svake godine na prvi dan priča kako je ovo još jedno ozbiljno poglavlje u našem životu, još teže od prethodnog, i sve ostalo što ide uz to.
„Zamisli da se nekome desi da zakasni kod Walshove na čas prvog dana?“ Samo što je Leigh to prokomentarisala, na vratima se pojavila neka lepa brineta, pretpostavljam, učenica. Bila je to neka veoma zgodna devojka, moderno obučena, sa savršeno sređenom kosom, ali i sa veoma puno šminke. Napravila je neku nevinu facu pred Walshovom.
„Oh, jako mi je žao što kasnim. Znate, ženski problemi.“ Dok se opravdavala imala je neki veštački osmeh, i pokušava je da ostane pozitivna, ali sam sigurna da želi da zadavi pomenutu profesorku.
„Hm, Ayla Hamilton.. obično ne kažnjavam učenike što kasne, ali ako se to desi prvog dana u školskoj godini, to smatram velikom uvredom..“ dok priča, obrve joj se samo podižu i spuštaju, u tome je talentovanija i od mene.. „I da, prošle godine ste jedva položili moj predmet, gospođice Ayla, pa ćete ove morati mnogo više da se potrudite ako želite prolaznu ocenu.“ Dok je dosadna profesorka pričala kao navijena, neozbiljna učenica je kolutala očima.
„Zaista se trudim.“ Odgovorila je Ayla sarkastično u svoju odbranu. Rekavši to, njen pogled se zaustavio negde iza mene, zapravo, baš baš iza mene. Da li to gleda Zayna? Skupila sam hrabrosti, okrenula se ka njemu i shvatila da i on gleda u nju. Zašto se gledaju?!  
„E pa, ja to nisam primetila. A moje simpatije nikako nećete dobiti stalnim kašnjenjem na času i još opravdavanjem nekim glupostima.“ Rekla joj je veoma oštro Walshova. Nekako mi je jako drago zbog toga.
 „Ponavljam opet, jako mi je žao.“ Ayla je rekla nekako uvređeno, a zatim se uputila u zadnju klupu kod neke drugarice. Ostatak časa sam provela razbijajući glavu o tome zašto su se ono dvoje gledali. Moja misija 'ostani pri zdravoj pameti' nije baš uspešna.
...
Jade, Leigh-Anne i ja smo čekale Jesy na travi u školskom dvorištu na uobičajenom mestu gde smo oduvek sedele. Interesuje me kako joj je bez nas i sa kim se sprijateljila. Ona je druželjubiva osoba, ne sumnjam da jeste. Ubrzo je stigla, a mi smo je odjednom spopale pitanjima tipa: 'Jessica, da li se držiš?“ ili 'Jel' tamo okej?' ili 'Da li si se snašla oko sedenja?' i naravno Jadeino neizbežno pitanje 'Da li si videla kako su Niall i Louis savršeni?'.
„Ljudi, prvo se smirite, i sve vam pričam.“ Ućutkivala nas je, smejući se. Znam da joj je drago što se interesujemo za nju. Mi smo prestale istog trena da pričamo i dosađujemo.
„Ovako, polovina devojaka je baš okej, skapirale smo se i sela sam sa Peyton. Druga polovina je totalni smor i samo se vrti oko one dvojice, Nickom i Lucasom..“
„Niallom i Louisom!“ Opet ju je ispravila Jade, ljutito naravno.
„Čak se i momci motaju oko njih, izgledaju kao paćenici kojima fali neka dobra riba. Možda se nadaju  da će im ova dvojica nabaciti po neku, užas.“ Jesy je govorila sva smorena, dok je Jade pravila neke bezvezne face na njen račun.
„I otprilike je to to.. Šta ima kod vas?“ Oou, ovde se ima dosta toga reći.
„Zauzeli nam klupu.“ Rekla je Leigh sarkastično.
„A ko to?“ Pitala je Jesy, a meni odmah pada muka od odgovora koji moram dati.
„Gospodin uobraženi Zayn i čupavo čudovište!“ Povikala sam glasno, i opet zaradila poglede. Pa koji put danas?
„Od kad ti praviš dramu oko zauzete klupe?“ Upitala me je Jesy, podižući obrvu.
„Od danas, Zayn ju je iznervirao.“
„Poljubio ju je u obraz na sred učionice.“
„A kasnije joj namignuo.“ Leigh i Jade su ovo prepričavale tako opušteno da sam se šokirala! Heej, pa zar one ne shvataju ozbiljnost ove situacije?! Zar zaista misle da bismo mi mogli biti u nekoj romansi?!
„Nemojte, ne želim da slušam o tome.“ Rekla sam kratko, stavljajući tačku na ovaj događaj.
Onda smo otišle da kupimo užinu i na kraju se sve svelo na isto: Leigh je kupila pljeskavicu, Jade picu, Jesy pomfrit, a ja tost napunjen sa svim i svačim. Dominira zdrava ishrana. Kada smo se vratile imala sam šta da vidim, petorica idiota sedi na travi odmah preko puta nas, pa da li to oni mene proganjaju? Očigledno. Izludeću!
„Od kad oni tu sede?!“
„Umm.. oduvek.“ Odgovorila je Jade, sležući ramenima. Kako molim?
„Zaista Perrie, da li si ti ove godine išta primetila?“ Pita me ozbiljno Leigh. Ništa ih ne razumem.
„Perrie, tvoj problem što ove tri godine nisi ni na koga i ni na šta obraćala pažnju, pa nisi ni bila svesna da je od početka našeg školovanja to njihovo mesto.“ Pa da mi Jesy sada nije pojasnila, ne bih shvatila. Zar toliko nisam zainteresovana za svet oko sebe? Elem, sele smo, a ja celi odmor nisam skidala pogled sa njih, i polako počela da stičem utisak da su oni sasvim okej momci koji se zezaju i uživaju. A onda se dešava sledeće, prilazi im Ayla! I Zayn se grli sa njom, a zatim i svi ostali! Ma oni su kreteni!!!
„Ljudi, ko je uopšte ona Ayla?“ Pitam, pokašavajući da zvučim nezainteresovano. Jade mi daje odgovor.
„Mah, Zaynova bivša..Zašto te to zanima?“ Molim?! Ona je šta? Ne, Perrie, tebe to ne interesuje.
„Ma, onako pitam.“ Sva sreća, pa znam da glumim, jer moj pogled upućen njoj govori 'makni se od njega, da te ne bih zadavila'. Oh Bože, zašto imam osećaj da sam ljubomorna? Ma ne, opet kažem, nisam sva svoja od jutros. Čekaj, zašto oni ustaju i gube se u nepoznatom pravcu? Ne Zayn, ostani ovde! Mislim da sam prolupala, baš ne mora da ostane.
„Ah da, čula sam kako je već svima kojima može, najavila da će obnoviti vezu sa njim..“ Jade nastavlja da priča skroz opušteno dok proždire svoju picu. Pa, meni će presesti ovaj tost. Čini mi se da je najbolje da se zatvorim u učionicu, puštim muziku na slušalice, dok je još odmor, možda se opustim.
„Napuštam vas.“ Rekla sam i brzo otišla, ostavljajući Jade svoj tost.  I taman da uđem u učionicu, čula sam neke glasove iza vrata, dva su i prepoznajem oba. Jedan je nepodnošljivi, piskutavi, ženski glas, a drugi zavodljivi, muški glas. Ayla i Zayn. Razgovaraju.
„Zayn, nemoj se pretvarati, poznajem te.“ Govori zavodljivim glasom, mada meni više deluje kao pokvarena ploča.
„Ayla, šta hoćeš od mene?“ Dečko koji izgleda postaje centar mog sveta, ne mojom voljom, podiže ton na Aylu.
„Isto što i ti.“
„Ja ne želim ono što ti želiš, ja neću više da se razvlačim sa tobom.“
„A zašto onda i dalje ovde razgovaraš sa mnom?“
„Zato što nisam neko ko bi tek tako zajebao devojku koja poželi da razgovara sa mnom.“
„Oh, ma kako da ne! Prekini da glumiš nevinašce! Zna se šta si sve radio dok smo bili u vezi!“ Šta je to radio?
„Ma nemoj mi reći! Neću pominjati tvoje greške.“
„Zayn, nismo ovde da bi pričali o greškama.“
„A zašto smo?!“
„Slušaj Zayn..“ Počinje zavodljivim glasom, moram da pogledam bez obzira na to što ću posle kidati živce, iako ni sama ne znam zašto. Jedno je sigurno, juče mi je bila poklonjena njegova pažnja i sada mi je krivo, jer znam da je mnogo devojaka dobilo istu pažnju. Mah, ja moram da se saberem!  „meni si ti ovog leta jako nedostajao ii...“ O ne, približava mu se.. „A mislim da sam i ja tebi i da ono što smo nekada imali ne možemo tek tako baciti u vodu, zar ne?“ Sada ga je skroz pribila uz zid i privija se uz njega, a on.. debil stoji nepomično i posmatra je!
„Šta imaš da kađeš?“ Pita ga, a on odgovara time što kreće da je ljubi! O ne, neću ovo da gledam! Stani, zar ja nisam pošla da se opustim? Jesam. E pa, ulazim. A oni mogu i voditi ljubav, neću ih ni pogledati. Treskam vratima dok obavljam ono što sam rešila.
„Hej, nepristojna si! Barem nemoj tako nasilnički udarati tim vratima!“ Ignorišem Aylu dok sedam u klupu i vadim slušalice iz torbe. Zaynovu reakciju nisam ni videla, a iskreno, ne zanima me.
...
 Jedva sam preživela ostatak školskih časova i samo sam čekala da krenem kući. Dosadu je barem malo umanjivala Leigh sa svojim odvalama na časovima, ali se meni ipak čini da sam postala depresivna. Na poslednjem času, književnosti kod gospodina Adamsa, sam dostigla vrhunac smorenosti i samo što nisam zaspala. Ono zvono je definitivno bio moj spas i imam osećaj da sam dobila krila kada sam ga čula. Naravno, ništa ne ide tako lako. Sada sledi razgovor sa Jimom, jer ga moram ubediti da ne dolazi po mene kolima. Mrzim to. Uglavnom, uvek iz učionice izlazimo poslednje, pa tako i ovoga puta. Zayna uopšte nisam videla, pa se ne nerviram. Nadam se da se dan nastavlja u ovom tempu. Kada sam napustila teritoriju škole, pozdravila sam se sa Jade, Leigh i Jesy i krenula svojim putem. Približavajući se Kesington palace gardens-u, osetila sam nečije ruke oko svog struka. Sledila mi se krv u žilama. 

I ovo je treći deo :D
Izgleda da sam krenula tempom: sve kraće i kraće xd 
Sledeći deo će biti duži, obećavam :)
Sada je ono kao neizvesno, ko li ju je to uhvatio oko struka, ali sam prilično sigurna da znate ko je u pitanju ;') Zato čitajte, da bih ja imala što vise reads-a i postavila sledeći deo i da biste se tada vi uverili da ste bili upravu hahahahah xd
Love you all<3

Jovana S. :3