'Beauty' By: Jovana S.

Part 13

13 DEO:

„Nema šanse.“ Strogo je odgovorio Zayn, prekrstivši ruke. Ugh, stvarno ne verujem da je tolika dama. Šta će mu se desiti, i ovo šteti frizuri? Ma sigurno.
„Ma daj, ne možemo sve sami.“ Pobunio se Liam, a njegova rečenica propraćena je i rečenicama svih drugih koji su iskazivali negodovanje. Da li stvarno svi oni veruju da će ubediti Zayna Malika da pomeri svoje lenjo dupe? To je ravno čudu, posebno danas kada je njegova kosa, kako on kaže, savršenija nego ikad.
„Ne, ne možete me naterati da se saginjam i pomognem vam u podizanju tih džinovskih šatora.“ Odgovorio im je zgroženo na šta sam automatski prevrnula očima.  
„Nije fer, čak sam i ja ustala da pomognem.“ Pobunila se i Jesy, poslavši ovoj dami pogled koji znači 'Zayn, sada te psujem u sebi' kakav je bio i kod ostale većine. Da li sam samo ja hladnokrvna ovde?
„Neće ustati.“ Prokomentarisala sam, prekrstivši ruke. Kako ne kontaju da će ubeđivajući njega samo izgubiti vreme? Ta misija već može biti označena kao 'bezuspešno'. Sada su već svi skočili na njega kao da je on u stanju da učini nešto što bi ovima olakšalo posao, na kraju bi samo smetao i ništa više. 'Da, da, a ti bi inače bila od ogromne koristi i ona će biti večno zahvalni, jer im je bog omogućio da takvo savršenstvo kao ti njima pomaže u podizanju šatora.' Ne mislim to, ali barem nisam lenjivica kao on. 'Ne glumi.' Ti bi trebalo da me podržavaš u svemu!
„A zašto vi jednostavno ne možete biti kao Perrie i pustiti me na miru?“ Upitao je Zayn smoreno, a na šta sam po ne znam kojim put uhvatila sebe kako kolutam očima.
„Ja samo ne želim da traćim čak celih pet minuta, život prekratko traje da bih ga traćila na sitnice.“ Rekla sam, poslavši značajni pogled svakom pojedincu koji je tu sedeo. Sada su svačije oči kolutale osim mojih.
„Okej, ustajte.“ Rekla je nestrpljivo Jade kada se već umorila od svega ovoga. Svi su je poslušali, ali ih niko nije sprečio da je pogledaju sa podignutom obrvom. „Šta me gledate? Ko želi, nek leži tu beživotno, ko hoće neka pomogne oko šatora. Svejedno, će na kraju svako biti upošljen.“ 'Prosvetlila' nas je, usput namignuvši.
„Tako treba! Ja ću pomoći oko šatora, a ovaj nek provlači ruke kroz kosu na ovom panju do večeri ako želi!“ Prodrala sam se, prstom uperivši prst u Zayna, koji se samo zajedljivo nasmejao. Pf, razočarana sam, zaista sam ovog puta očekivala da će mi vratiti nekom genijalnom izjavom. Samo sam se zaokrenula i pošla ka ovome khm ovim.. ma ka nelemu od čega treba nastati šator. Vidim tu i neke čekiće i šrafove i ne znam za šta su oni potrebni, ali bolje da ćutim kada se ne razumem. Hej, zar sam samo ja za opciju da se prione na posao? Okrenuvši se, videla sam ostale kako i dalje stoje na istom mestu, nisu se pomerili ni za milimetar. Lepo.
„Šta je sad?!“ Upitala sam živčano. 'Koliko se sećam ti si bila hladnokrvna.' Pa jesam!
„Ovaj, Perrie, ne mogu baš svi podizati šatore, a jedan ostati da uradi ostalo.“ Rekla je Leigh, sležući ramenima. Pa da, evo smo. Od svih, baš ja moram da ostanem. Pitam se zašto..
„Kakve to veze ima sa mnom?“ Napravila sam se kao da baš nemam pojma o čemu to ona priča. 'Ne sekiraj se, odmah su te svi provalili, ne možeš ni da zamisliš kakav ti je pogled trenutno.' Uuugh.
„Pa mora neko ostati..“ Prokomentarisao je Harry, dok je na licu imao onaj vragolasti pogled.
„Eto, to budi ti.“ Odgovorila sam mu, predlažući mu, dok mi je pogled ipak govorio 'ovo nije predlog, već naredba'.
„Trebaće nam više muškaraca.“ Rekla je Jesy, što je više zvučilo kao protest nego komentar.
„Harry je muško?“ Upitao je Louis na šta su se svi nasmejali, a ovoga puta nisam ni ja mogla da se suzdržim. Ovaj ga je samo posmatrao uvređeno, ali se ubrzo uozbiljio kako bi pronašao pravi odgovor na ovu izjavu. Iii evo ga.
„Jesam, ali svakako mogu da se pohvalim da noge imam kao najzgodnija ženska koja je ikad koračala zemljom.“ Pohvalio se, usput nabacivši ponosan osmeh. Pa okej, to je tačno, ali ipak..
„Ali zato ti je zadnjica ravna da bi se ljudi zapitali da li je uopšte imaš.“ Rekla sam zlobno, a on me je samo prostrelio pogledom. Pitam se da li je ovo bilo pametno? Pa, pametno ili ne, postigla sam da se ljudi nasmeju na moju izjavu. Ha!
„Hej, izvini, nisam ja kriv što je za tebe savršeno samo ono što Zayn poseduje!“ Ne, Perrie, nije bilo pametno.
„Ona barem zna da oceni šta je savršeno!“ Povikao je Zayn iz pozadine. Da li je on ovim sada pokušavao da me odbrani? Ako jeste, nisam zadovoljna. Narcis jedan, ugh.
„Kako god, idemo li da podignemo je*ene šatore?!“ Upitala sam povišenim tonom. 'Eto, sad su i šatori je*eni.'
„Heej, nemoj da psuješ!“ Rekao je Harry kada se glasno nasmejao. Dobro, misija se više ne zove 'Ubi Zayna Malika' nego 'Ubi Zayna Malika i Harryja Stylesa.'
„U redu ljudi, ko ostaje? Ne mogu večno ostati ovde, gladan sam.“ Javio se sada i Niall. Hajde samo neka probaju da me nateraju da ostanem ovde sa ovim narci...
„Perrie.“
„Perrieee!“
„Može.“
„I ja se slažem.“
„Svi smo saglasni.“ 'Šta si ono pričala?' I dalje isto mislim, ne ostajem ovde.
„A zašto baš ja?“ Prodrala sam se, ali sam od svakog pojedinačno zadobila pogled koji je govorio 'okej, sada ćemo ti to argumentovano objasniti, nemoj nas sve pobiti.'
„Pa mora neko.“ Liam mi je dao jedan vrlo jasan odgovor, sležući ramenima.
„I baš ja, a?“ Nastavila sam sa negodovanjem.
„Da.“
„Da.“
„Da.“
„Da.“
„Da.“
„Da.“
„Aha.“ Okej? Zar se ovi i pogledima dogovaraju šta će mi reći?  I gde su im ti argumenti sad? 'Glupačo, samo si ti spominjala nekakve argumente u svojim mislima, oni ništa nisu rekli.' Ma daj, zar je toliko teško čitati mi misli?
„Dajte mi jedan dobar razlog za to!“ Rekla sam na šta su oni samo razmenili poglede. Na kraju Leigh dobila tu čast da mi kaže i taj famozni razlog. Verovatno je jedino i ona uspela da smisli nešto pametno.
„Pa trenutno mislimo da..“ Započela je, opet pogledavši sve one koji su posmatrali nju, nekim nesigurnim, veoma nesigurnim pogledom. 'Strah je da ćeš je ubiti.' Pff, i taj dan je jednom morao da dođe. Se*em. „..će tvoju histeriju..“ istog trenutka sam je prekinula.
„Ja histerična?! Sada nimalo nisam histerična!“ Najglasnije sam protestvovala do sada. 'I time dokazala ovo što je ona sada rekla potpuno tačno.' Pa ja nisam bila histerična sve do sada! Mislim, dok njena usta nije napustila ova rečenica.
„Perrie, iznervirana si od kako smo napustili autobus.“ Odgovorila mi je ozbiljno, a ja nisam mogla da se suzdržim, a da opet ne zakolutam očima. Šta da radim, refleksi.
„Uhuu, pa ko zna šta je Zayn sve radio u onom wc-u.“ I kao i obično, ništa bez komentara, znate već koga.
„Kako god, nisam iznervirana i ne vidim razlog da ja ostanem ovde.“ I na kraju nisam zatvorila svoja usta kako bi mi Leigh rekla to što želi.
„A da li ja mogu da ti kažem taj razlog, jer si ga toliko dugo tražila?“ Postavila mi je ona pitanje, već pomalo iznervirana. Ja sam samo klimnula glavom.
„E ovako, mi trenutno mislimo će tvoju histeriju..“ Moram da priznam, ovde sam se jedva suzdržala da opet ne krenem da vičem. „..mnogo bolje preživeti Zayn od nas.“  Okej, pa jeste da se navikao na moje vikanje, i da sam trenutno opasno iznervirana, ali ovo i dalje nije dovoljan argument. Pa neću da ostanem sa njim!
„Misliš? E pa, ja ću umreti!“ Javio se Zayn opet. Pa zar su baš svi protiv mene? Na kraju ću pobeći dublje u šumu dalje od njih i samo čekati da me pojedu medvedi. I onako mi je život čisto s*anje.
„Ako se to pre ne desi meni.“ Odgovorila sam mu sarkastično, a on je složio jedan od onih 'ma daj, molim te' pogleda od kojih mi je iskreno muka.
„Rešeno je, mi idemo da postavimo šatore, a vi postavite nešto na čemu ćemo sedeti, da to ne bi bila trava, i raspakujte hranu i ostale stvari.“ Rekla je Jade razdragano, a zatim su svi krenuli za njom u drugom pravcu. I tako dok smo Zayn i ja negodovali i dok nam je svaka rečenica počinjala sa 'nije fer' i 'ma daj' javio se Liam.
„Ne kukajte, mogli smo vas prisiliti da idete da tražite drva kako bismo zapalili vatru.“ Učinili biste nam uslugu, do tamo bi nas pojeli već pomenuti medvedi. 'Ti si stvarno za psihijatriju.' Ignorišem. U tom trenutku se Zayn spremio da mu odgovori koji nije imao previše drugačiji stav od mog.
„I tamo bi nas pronašli vukovi, pa biste plakali.“ Kako su počeli da se ponašaju, ne bih se čudila kada bi im jednostavno laknulo. 'Pa šta misliš? Njima je lako da slušaju narcisa i histeričnu plavušu 24h?' A ti misliš da je meni lako s tobom? Elem, Liam je njegovu izjavu očigledno okarakterisao kao nebitnu, jer se nije ni potrudio da mu odgovori, već jednostavno nastavio napred. Kada smo ostali sami uputila sam ozbiljan pogled Zaynu.
„Hajde da ovo završimo što pre kako bi što manje komunicirali.“ Rekla sam mu, a on je klimnuo glavom, kako bi mi dao do znanja da mu se sviđa moj predlog. „Ok, ja ću da raširim ćebad na travi, a ti raspakuj stvari, hranu ćemo zajedno.“ Naredila sam, na šta se on namrštio. Šta je sad? Baš me zanima kako i ovo može da pokvari nečiju frizuru.
„Wraa, šta je sad?!“ Upitala sam histerično, a on je prekrstio ruke.
„Ti si uzela lakši posao za sebe.“ Uuuuuugh. Kako molim? A šta on toliko vidi teško u tome da izvadi dukserice, još nekoliko komada odeće i neke sitnice iz nekoliko različitih torbi i složi ih na jedno mesto?
„Izvini, ja moram da se savijam, za razliku od tebe.“ I umesto da kažem razlog zašto njegov posao nije težak da se odradi, ja sam počela sa tim kako je moj teži od njegovog. A oni tamo? Oni postavljaju šatore sa čim se, pretpostavljam, prvi ili drugi put susreću u životu, pa se ne svađaju nego sarađuju kao ljudi. Lepo.
„Izvini ti, nisi nikakva baba i nemaš probleme s kičmom.“ Čula sam njegovu izjavu, dok sam se savijala da bih prostrela ovo čudo. Baš zbog toga sam se i zaustavila.
„Pa nemaju samo babe probleme s kičmom!“ Uspravila sam se, unela mu se u facu i brecnula se.
„Okej je, nemoj da besniš.“ Odgovorio mi je otresito, odvojio se od mene i krenuo da vadi stvari iz torbi. Ja ne besnim.
Svejedno, i ja sam se vratila svom poslu i pravila se da mi je jako teško i da me boli kičma, ali je to više bilo provokacijski. On je, naravno, povremeno provlačio ruku kroz kosu, samo na svaka dva minuta. Kada je završio, bez srama je seo na panj na kome sam ja planirala kada završim svoj posao.
„Hej, zauzeo si mi panj!“ Povikala sam. On je automatski počeo da mi se smeje u lice, debil. Prvo se usudio da mi zauzme mesto za sedenje iako sam se ja očajnički trudila da pohlepno gledam u taj panj, ali tako da on vidi to, a sada se usuđuje da mi se smeje tu. Ugh, e pa ne može ni on sedeti, moramo da izvadimo hranu.
„Da li piše da je tvoj?“ Pitao se sa podignutom obrvom.
„Ne, ali to ne znači da ne mogu da ga prisvojim.“ I opet, argumenti su mi spektakularni.
„Pa ne možeš, jer sam ja to uradio pre tebe.“ Rekao je ponosno.
„Ne zadugo, šta je s hranom?“ Odgovorila sam u iznervirano, na šta je on proizveo iznerviran uzdah. Dama!
„Ne diši, ustaj!“ Prodrala sam se, a on je složio šokiran izraz lica. Ugh, pa šta je sad?
„Ti želiš da ja umrem tako što ćeš mi zabraniti da dišem?!“ Još šokiranije me je upitao. Da li on mora u svakom trenutku da se zajebava? I kao da ja ne mogla da živim bez njega. 'Ne bi.' Izvini, ali živela sam sedamnaest godina! 'I nisi ga poznavala.' Svejedno.
„Zayn, želiš li da ovo obavimo što pre?“ Prosiktala sam očajniči, šireći ruke. I ja se nekada umorim od raspravljanja.
„Šta da obavimo što pre?“ Upitao je, poslavši mi vragolasti pogled. Opet s ovim, ma šta je svima danas?
„Hajde da završimo ono što nam je rečeno, pa da lenčarimo dok ovi ne završe sa duplo težim poslom.“ Nastavila sam da ga ubeđujem, iako sam znala da je dovoljno da krenem da vičem i da će odmah ustati.
„Misliš ono što nam je rečeno od strane Harryja?“ Ooo živote.  Sa kakvim ljudima sam ovo završila.
„Da li ovde postoji neko ko ne misli na sex?“ Na ovu izjavu, on se samo namrštio, kao da razmišlja.
„Uuum, Niall. Hrana je njegov život.“ Rekao je. Osim njega?
„Uh, hvala ti. Utešio si me.“ Odgovorila sam mu sarkastično, a on je klimnuo glavom. Ma nemoj više da drmaš glavu, ustaj! Samo je pitanje trenutka kad će da mi pukne film i onda će biti žrtava.
„Za to sam ovde.“
„Ma ustaj.“ Stvarno, ovo je poslednji put da ga molim da to uradi.
„Okej, i onako mi je više žao da te gledam kako se nerviraš.“ Rekavši to ustao je, a ja nisam mogla da se suzdržim da OPET ne prevrnem očima. Još samo da mi bude jasno gde su spakovali hranu. Ovde ima mali milion torbi i rančeva.
„I gde je hrana?“ Pitao je, a ja sam slegnula ramenima.
„I celo vreme histerišeš da bi na kraju shvatio da nemaš pojma gde je je*ena hrana!“ Protestvovao je. Hej, ja ne vidim šta sam sad kriva! Njemu sam uvek kriva! I svima sam uvek kriva! E pa, je*ite se.
„Možda sam imala nameru da te pitam da mi pomogneš da je pronađem!“ Obratila sam mu se sa istom visinom tona kao i on meni. Sada je zagarantovano, medvedi će nas pojesti. A naći će na zato, jer smo glasni kao nikada do sad.
„Pa hajde da je nađemo!“ Histerično mi je odgovorio, što se prvi put dešava, pa mi je zaista čudno. Nema veze, lepo je znati da sam ja njega iznervirala. Počeli smo da pretražujemo torbe, dok smo oboje psovali ovaj vikend, ovo kampovanje i hranu. Na kraju smo ukapirali da se to nalazilo u onoj najvećoj torbetini. Pa logično. 'Glupi ste.'
„Aleluja.“ Rekla sam, sada pomalo smorena, ali je i to bolje nego besnilo koje me je malopre uhvatilo.
„Jel' može da ti ja dodajem, a da ti ređaš?“ Predložio mi je Zayn, izvalivši se na travi. Šta njega tačno ne mrzi? Da se je*e, očigledno. Iz njegovih izjava se to može zaključiti.
„Ne može.“ Odgovorila sam mu hladnokrvno, a on je prevrnuo očima.
„Stvarno si gunđalo.“ Prokomentarisao je, dok je ustajao sa zelenila.
„Ne, nego ne planiram da se sama mučim.“ Brecnula sam se, a on se ironično nasmejao.
„Da, ovo je preteško.“
„Aha, u tolikoj meri da ti ne želiš da pomeriš svoju guzicu.“ E pa, ponosna sam na sebe i mislim da sam mu vratila istom merom. Bravo za mene. 'Da, aplauz.' Vidiš kako je lepo kada si i ti na mojoj strani. 'To je bio sarkazam.'
„Evo ustajemmm..“ Pa bilo je vreme. Međutim, nešto me nije sprečilo da prestanem da govorim kako je on lenjivac i da ga apsolutno sve mrzi da uradi. A sada ću da saznam da li je to bilo pametno.
„Hajde, dodaj mi te sendviče.“ Naredila sam, pruživši ruku.
„Evo ti tvoji sendviči.“ Rekao je zatim uradio ono čemu se nisam nadala. Uzeo je prvi i gađao me njime, preciznije, sendvičom koji je bio punjen kačkavaljem, salamom, krastavcima i ono najgore, kečapom. Sendvič je našao put do moje bele majce, ostavivši masne tragove kačkavalja, salame, krastavca, i crvene tragove od kečapa. Uuuugh, kako se usuđuje?!
„Hej!“ Započela sam, ali sam prekinuta.
„Evo ti i ostatak.“ Um, šta je gore od jednog velikog sendviča? Još osam takvih. E, baš ti sada lete u mom pravcu. Završavaju na mojoj kosi, trenerkama i majci. Poslala sam dotičnom gospodinu koji mi je ovo napravio jedan pogled koji je govorio 'mrtav si'.
„Ovo ti nije trebalo.“ Pretećim tonom sam mu rekla, a zatim bacila pogled na vu hranu koja se sada nalazila na ćebadima. Hm, šta dohvatiti? Aaaaii, galete. Volim to da jedem, šteta što će one sada završiti na Zaynovoj beloj majci koja mu, khm, inače, veoma sexy stoji. 'Koliko puta ćeš to pomenuti? Smorila si me.' Ali šta ću kad je istina? 'Kad smo već kod te majce, planiraš li ti da je uflekaš?' Ooh, da! Potrčala sam ka već pomenutoj hrani, čučnula, dohvatila galete i usmerila ih ka Zaynu. Zamislivši kako su njegova majca moji roditelji i njegovi roditelji zajedno u bašti za stolom, gađala sam. I pogodila pravo u centar. Jeej.
„Moja majca!“ Šokirano je prosiktao.
„Pa ti se nisi nešto zabrinuo za moju.“ Rekla sam mu sarkastično, ali je on odgovorio time što je dohvatio kriške hleba. Sada me je njima gađao. Sagnula sam se, i dok su me napadale kriške hleba, baš kao da padaju s neba. Aaah, meleveno meso. A nee, on je pripremljen kako bi se napravila skara, a ja volim roštilj. Pff. Mah, koga briga, Zayn je zaslužio da pati. Dohvatila sam mleveno meso koje bilo umotano u neku prokletu foliju. Počela sam da se borim s njom Zayn je to snimio. Videvši da sam zauzeta time, dohvatio je se.. aaa čekaj? Zar su i senf poneli? Pod pritiskom Zaynove ruke, tubu je krenuo da napušta senf poletevši ka mojoj majci. Da li je moguće da me sada prska i senfom? Jeste, nažalost. Na šta li ću ličiti posle ove borbe.. na svu sreću, uspela sam da se rečim onog omota. Hm, gde da gađam? A ne, farmerke će biti ljubomorne, majca je dovoljno dobila. Napad!
„Marš histerična plavušo, nove su!“ Prodrao se, a pošto sam ga iznervirala, nastavio je sa senfom. Šta sada ja da dohvatim? Kako je on okrutan, nije mogao da uzme nešto poput majoneza, nego baš senf, to ostavlja veće tragove. Eeej, pa majonez! Kako je i to bilo u tubi, na isti način sam i ja napala njega. A što je najbolje, senf mu je pri kraju, a majoneza ima na pretek, a ja sam upravo pronašla najbolji način da ga potrošim. 'Videću ja kako ćeš ti preživeti bez majoneza, a on je inače tvoja droga, i danas, a i sutra.' Oh, zaista? Kako ću? Hm, bolje da ja ovo ostavim. Ali čime da ga sada gađam? Bacivši tube na stranu, oboje smo stajali nepomično, pogledom ispitivavši hrpu hrane. Zejtin. Zašto su to poneli? 'Skara, Perriee!' A da. 'A posle nije tačno da si glupa.
„Znaš ono kad ti je masna kosa?“ Upitala sam Zayna, uputivši mu značajni pogled. Pogledao me je zbunjeno, podižući jednu obrvu. Ne brini dragi, sada ću ti pojasniti. Dohvatila sam se flaše zejtina i dala sve od sebe da prospem malo na Zaynovu kosu, što sam uspela. Wohoo, danas baš dobro ciljam. Učinivši to, otpočeo je dramatičan momenat. Zayn je mi poslao šokiran pogled, ali je to trajalo veoma kratko. Opipao je svoju kosu prstima, a zatim svoj dlan približio licu. 'Masno.' Rekao je tiho, jedva čujno. O-o.
„Pa gotova si.“ Besno mi je odgovorio, a zatim dohvatio flašu koka-kole. Da li će? O da, hoće. Maknuvši otvarač sa flaše, bacio ga je na stranu i krenuo da me poliva prokletim sokom. O bože, na šta li mi liči odeća. 'O tome si trebala ranije da razmišljaš.' Okrutan si, pokušaj barem da me utešiš. 'Ne, ne.' Tako sam i mislila.
„Okej, ako ovako nastavimo, nećemo imati šta da jedemo, a, kao što znaš, nismo samo nas dvoje na ovom kampovanju.“ Upozoravajućim tonom sam ga prosvetlila.
„Dobro, može ovako? Imamo pravo da se gađamo samo sa još jednom stvari. Biraj.“ Oh, pa baš je velikodušan. I sviđa mi se predlog. Klimnula sam glavom da bih mu to dokazala, a zatim pogled usmerila na voće. Nekako mi je to prvo palo na pamet. Jabuke. Uh, a ono na šta sam sad pomislila je baš užasno. Da li ću ti biti toliko zla? Hoću, je*iga. Dohvatila sam jednu jabuku. On me je samo samouvereno gledao, zna da ću ga pogoditi negde njom. Khm, samo ne zna gde tačno. Hajde, Perrie, da se vratiš staroj profesiji. Uozbiljila sam se, i naciljala Zaynov khm.. 'Ali stvarno si opsednuta njim..' Ma ti ućuti! 'Ma šta se dereš? Nisam mislio na Zayna.' Pa baš zato i urlam. Kako god, bitno sada počinje. Bacila sam jabuku koja je velikom brzinom letela ka, khm. Zayn je na kraju to počeo da kapira, pa je njegovo lice postepeno počelo da bledi. Ali prekasno, jabuka je završila tamo.
„Aaaaaauč, debilu!“ Prodrao se, refleksno počevši da ovaj, um, pa, miluje, svog prijatelja. O bože, nisam trebala to da vidim. Imaću traume, ubite me. Ono što sam pored toga videla bio je Zaynov besni pogled. Blago rečeno, us*ala sam se, i okrenula leđima, a on je uradio sledeće. Onu jabuku koja je pala sa nezgodnog mesta, uzeo je u ruke i pogodio me njom. Što je najgore, morao je da nacilaj moju zadnjicu. Osetivši bol u tome predelu, poskočila sam u mestu i ispustila jedno 'aauć'. Kreten, kako može?! 'Kako ti možeš?' Pa dobro..
„E stvarno te mrzim.“ Rekla sam, dohvativši drugu jabuku. Krenula sam da ga pogodim u tu njegovu glupu glavudžu. Međutim, izmakao se, pa je ta jabuka završila na Harryjevoj glavi koji se u tom trenutku vraćao sa ostalima. E lepo, sada smo na*ebali. Nisam u stanju ni da se smejem tome što se Harry drži za svoje čelo. Svi su skroz šokirani prišli i pritom me vratili u realnost. Pola hrane koju smo poneli završilo je na travi, i pitanje je da li ćemo imati da jedemo išta, moja odeća je skroz uflekana i mokra, kao i Zaynova, a ako ovako nastavim neću imati više rezervnih majici i trenerki.
„Ma šta se to desilo?!“ Šokirano je povikao Niall, akcenat stavljavši na razbacanu hranu. Mislim da ne može da veruje da je to savršenstvo otišlo na gađanje, umesto da bude slasno pojedeno.
„Ostavimo vas na kratko i ovo se desi.“ Prokomentarisala je Jade. Zaista, ovo je bilo glupo. A ništa se ne bi desilo da sam ja ostala smirena i nisam se brecala na Zayna. Bravo, Perrie.
„Da, zato što me on nervira!“ Prodrala sam se, prstom uperivši u Zayna. Pa zar je samo on kriv? Kreten sam. Ali, kada sam krenula da kažem ono što mi je na duši, ne mogu da prekinem.
„I nemam pojma kako sam pristala na ovo! I svi ste počeli je*eno da me izluđujete! I počinjem da mislim da jedva čekam ponedeljak! Ugh! I ispala sam kreten kada sam započela ovu besmislenu svađu i tako sam sa ovim ovde imbecilom dovela do toga da nećemo imati šta da jedemo! Ali šta da radim sada.. i mislim da je ovo bila užasna ideja! I idem sad, a vi uživajte!“ Vikala sam sve vreme, a kada sam završila, zaokrenula sam se i uputila se dublje u šumu. Moram da budem malo sama. Čula sam kako me dozivaju ali sam se trudila da se ne obazirem na to, idem negde da razbistrim misli. Samo sam hodala i hodala i nailazila na jedno drvo, drugo drvo, još drveća. Milion drveća. Uh, gde li sam ovo otišla? Gde god da sam, nadam se da će me pojesti medvedi. Ne živi mi se. I znam da sam izjavila da je ovo loša ideja, ali bilo bi sve super da nisam počela da vičem kako je sve s*anje. 'Šta tebi ustvari fali?' Pf, volela bih da znam. Možda sam malo previše odlutala. Da sednem negde? I ovde se može naći neki panj. Pogledom sam pretraživala okolinu, a kada sam uočila jedan, bezvoljno sam se spustila na njega ne nameravajući da odatle ustajem duže vreme. Glavno pitanje je sad: šta ću ovde? Ah da, da budem sama. Pa Perrie, evo ti sad samoća, sedi tu. Ma daj, zašto sam uopšte odlazila? Ja sam najveći idiot koji je kročio zemljom. Još sam tamo napravila haos i sada ga oni sređuju bez mene. Ispada da sam pobegla. 'Pa zar nisi?' Pa okej, jesam, ali razbesnela sam se. I žao mi je što imam običaj da se derem bez razloga, i što nisam razmislila pre nego što sam počela da gađam onog kretena svim i svačim, i što je svima njima sada raspoloženje ravno nuli zbog mene. Pogled sam opet umerila na moju odeću, blagi užas. Mogla sam barem da se presvučem pre nego što sam pošla. I sada evo me ovde, ali ja ne želim da budem tu, već tamo s njima, ali mi neka vrsta ponosa ne dozvoljava da se tako brzo vratim. Oh, kako su zanimljivi ovi kesteni. Ima ih svuda. 'Jao, zamisli..' Pa šta sam sada rekla? 'Bravo glupačo, izjavila si kako u šumi, ali pazi u šumi, kestenje ima svuda.' Pa ima! 'Hajde razmišljaj o nečemu drugom, molim te.' E pa ja baš želim da razmišljam o kestenju! Šta mi možeš? Totalno su interesantni, ta, ta, ta braon boja je skroz kul. 'Ti si definitivno pukla s mozgom.' Hoćeš li prestati da se javljaš?! Nego, da se ja vratim na kestenje. Ne zaista, fascninantni su. Možeš ih koristiti i kao dekoraciju, mislim baš divno krase ovu šumu, a mogu ti i poslužiti da nekog pogodiš njime ako te je taj neko baš iznervir....
„Aaaaaučč!“ Prodrala sam se kada me je neki kesten udario, i to baš po glavi. Pa to boli! Ako je to Zayn, golim rukama ću ga ubiti. Nije mu bila dovoljna hrana sa kojom je i sam započeo, pa me sada gađa ovim je*enim kestenima! 'Do malopre su bili fascinantni.' Više nisu.
„A da li ste vi u stanju da malo odje*et...“ Započela sam, ali sam se zaustavila kada sam videla da je u pitanju bio Harry. Šta će to biti danas? Od svih ljudi, nikad ne bih očekivala da ovaj čupavac krene za mnom. Ali, čuda se dešavaju.
„Ćao.“ Rekao je, podigavši ruku u znak pozdrava, dok je na licu imao neki tupav osmeh. Uh, imam utisak da mi sada fali pored tog 'ćao' i ono 'lepotice', ali ovo čak i nije Zayn. Ne, to je Harry Styles. Ja sam samo prevrnula očima i vratila pogled na glupo kestenje koje se nalazilo pored mojih nogu. Ovaj se napravio da to nije video, pa je dovukao neki drugi panj, stavio ga pored mog i tu se smestio.
„Pa, zašto si ovde?“ Zašto sam ovde? Da li me zaista to pita? Da sada nisam deprimirana, opalila bih mu šamar.
„Da budem sama, očigledno.“ Odvratila sam mu sarkastično.
„Pa, više nisi!“ U redu, jel' to bila uteha?
„U tome je i problem, tupane!“ Prodrala sam se na njega, a on je krenuo da se smeje naglas. Ugh! Pa dobro, manje me nervira od Zayna koji više ima onaj zlobni osmeh na licu, dok je ovom ovde svaka sitnica smešna.
„Khm, khm..“ Nakašljao se nekoliko puta kako bi se uozbiljio. „Pa, ja sam došao..“ Krenuo je, ali je odmah prekinut od strane mene.
„Da me nateraš da se vratim, e pa hoću još malo da budem ovde.“ Rekla sam strogo, a on je samo mahnuo rukom i nastavio.
„Između ostalog, ali više da bih ti se izvinio.“ Stani, stani. Da li ja to dobro čujem? Harold Edward Styles se meni izvinjava. A još više me je zapanjila činjenica da će mi se izviniti zbog, zbog, pa svi znam zbog čega bi se on meni izvinjavao. O ljudi, ovo kao da nije on, kao da stoji neki drugi dečko.
„Zbog čega?“ Napravila sam se glupa, čisto kako bih ga malo nervirala i naterala da se još malo ponižava.
„Ma daj, molim te, kao da ne znaš.“ Odgovorio mi je otresito.
„Ali ne znam, pojasni mi!“ Insistirala sam.
„Znaš šta? Ja sam budala što ovo radim.“ Rekao je Harry iznervirano, a ja sam složila facu koja je govorila 'ma ne, stvarno te ne razumem' i on je nastavio. „I ako ti znaš vrlo dobro zašto ti se izvinjavam, rećiću. Žao mi je što sam preterao oko zajebavanja sa tobom i Zaynom i..“
„I šta još?“ Prekinula sam ga, znatiželjno postavivši pitanje.
„I trudiću se da to manje radim i..“ Nastavio je da nabraja sve što neće raditi sa malom dozom zamuckivanja.
„I? I?“ Mislim da mu ovim još više oteževam, ali je mnogo zanimljivo.
„I...“
„Iii?“
„I to ne znači da ću prestati!“ Viknuo je oduševljeno. Čekaj, šta? „Mislim, možda ću se potruditi da to manje radim, ali to ne znači da neću nikad više. Znaš nemoj ti ovo moje izvinjenje ozbiljno da shvatiš. Ja sam samo osećao potrebu da se izvinim, ali nešto ne marim na šta će to da liči, a kao što svi znamo, reč 'izvini' jeste pomalo beznačajna reč.“ Rekavši sve to, razvukao je osmeh i time učinio da se rasprši svaka moja nada da to nije isti dečko. Baš jeste, itekako.
„Ugh, znaš šta? Ti si imbecil!“ Prodrala sam se, uhvativši ga za kosu. Stisnutim zubima sam vukla one njegove lokne, a on je vrištao. Hvala bogu, pa ovde nema ljudi i niko ne može da vidi ovaj prizor.
„Ma daaj, pustii! Barem sam bio iskren.“ Jecao je, pa sam ga na kraju pustila. Samo sam iznervirano uzdahnula i spustila glavu na butine. Želim kući.
„Ma nee, nije to toliko strašno, znaš?“ Opet je počeo sa svojim beznačajnim utehama.
„Nego? Može da bude mnogo gore, a?“ Upitala sam ironično.
„Pa sad, zavisi.“ Odgovorio mi je sležući ramenima. Automatski sam vratila u prethodni položaj i on je opet počeo da priča. Zašto je on uopšte ovde?
„Čekaj, samo mi odgovori. Šta ti imaš od toga što ovde sediš sama i samo čekaš da se pojavi neka krvoločna zver i proždere te?“ Upitao je zainteresovano, a ja sam zastala, razmišljajući šta da mu odgovorim.
„Da razbistrim misli, a ti mi to otežavaš!“ Rekla sam, a on je po hiljaditi put danas mahnuo rukom.
„Nije tačno, ja samo mogu da pomognem čoveku da vidi istinu, odnosno, otvorim mu oči.“ Izjavio je uvređeno.
„Hajde, baš mi sada reci koja je to istina?“ Pitala sam, a on se vragolasto nasmejao. O ne, idemo.
„Istina je da ste ti i Zayn par iz snova!“ Ma hvala mu, prosvetlio me je.
„Netačno.“ Negirala sam i okrenula glavu na stranu.
„Ma daj, ja mogu da ti pomognem.“ U tom trenutku sam mu poslala pogled koji je govorio 'A u čemu to?' On je to shvatio da je na svoj tipičan način nastavio sa glupim izjavama.
„Da smeniš Aylu.“ Opet on. Toliko želim da znam zašto Harry želi Aylu po strani? Zar mu se sviđa?
„Ali ja ne želim da je smenim.“ Branila sam se.
„Ma kako da ne. Slušaj ja sam odličan savetodavac.“ Ma u to uopšte ne sumnjam... „Vidi, znaš kakve devojke Zayn voli, on voli..“
„Ma ne interesuje me kakve ga devojke zanimaju! Ja znam da ga ja ne zanimam i ne opterećujem se. A sada, ako je ovo bila tvoja velika istina, zaboravi.“ Čim sam mu to rekla, on se uozbiljio. Šta je sad?
„Znaš koja je prava pravcata istina?“
„Koja?“
„Da svi čekaju da se ti i ja vratimo kako bismo svi zajedno radili nešto zanimljivo.“
...
„Okej, stvarno mi je žao.“ Obratila sam se svim prisutnima, nabacivši jedan tužan pogled. Znam da nisam smela na onakav način da postupim. Otišla sam kao poslednji kreten ostavivši iza sebe onakav haos i vratila se i shvatila da su oni sve to sredili. Samo me interesuje da li je Zayn pomogao. Dobro, sigurna sam da jeste. Ovoga puta je ispao mnogo više fer od mene.
„Mah, meni uopšte nije ni zasmetalo, jedino me boli manjak hrane.“ Rekao je Niall učinivši da se možda treći put danas iskreno nasmejem.
„Ne, stvarno sam ispala kreten.“ Nastavila sam da se izvinjavam, a zatim usmerila pogled ka Harryju. „I da Harry, možda i tebi dugujem izvinjenje. Ti si došao po mene, a ja sam te počupala. Okej, i jesi malo zaslužio, ali to nije bilo u redu.“ Danas sve same čudne stvari, ja se izvinjavam Harryju Stylesu.
„Pa dobro, umeš ti da budeš ludača.“ Hej, očekivala sam nešto poput 'nema veze'. Kako god.
„Svejedno, to smo rešili...“ Započela je Leigh, ali sam je ja opet prekinula. Nešto odjednom imam ogromnu želju da se izvinjavam.
„Ne, nismo. Još jednom kažem izvinite.“ U trenutku kada sam to izjavila snimila sam Zayna koji mi šalje značajne poglede.
„Ma opušteno, ne mrzimo te.“ Tešio me je Louis, blago se nasmešivši. I opet mi Zayn šalje neke signale! Ne razumem.
Svima sam se izvinila. Oou, nisam njemu. Neću. Ko je on da se ja njemu izvinjavam? 'Možda jedini koji je ispao fer?' Pa dobroo. 'Izvini se!' Neću! 'E pa onda si stvarno krava.' Moram li? 'Pa to bi bilo poželjno.' Pf, u redu, izviniću se. Na kraju sam sav svoj ponos ostavila negde na stranu i skupila snage da ga pogledam. Kada sam to uradila, blago se nasmejao. Baš mi je nešto sexy sad. Wohoo, smiri se Perrie. Uh, idemo.
„I da, najveće izvinjenje ide tebi. Iako ovo nerado priznajem, ti si ispao mnogo više fer od mene. Ali..“ Što se tiče Zayna, mislim da će kod mene uvek postojati to 'ali' , a mislim i da je on sam svestan toga. „..za kosu ti se ne nameravam izvinjavati, to si zaslužio.“ Čim sam to rekla, složio je šokirani izraz lica.
„Prvo si je nakvasila, onda polila zejtin na nju, a Harryjevu samo povukla i sada se njemu izvinjavaš, a meni ne!“ Prosiktao je histerično. Harry i ja smo počeli da se smejemo, a ovaj narcis je samo uvređeno prekrstio ruke. E pa, toliko će mu biti.
„Nego, hajde da se mi igramo nešto!“ Oduševljeno je predložila Jade. U tom trenutku se Liam počešao po glavi kao da je počeo razmišljati čega to. Samo ne istina-izazov, samo ne istina-izazov, samo ne istina-izazov..
„Igra istine!“ Uuuuugh. „Bez izazova.“ Pa dobro i to je nešto.
„Zašto bez izazova?!“ Šokirano je upitao Harold, na šta sam refleksno opet prevrnula očima.
„Meni je zaista svejedno.“ Javila se Jesy, a zatim su i svi ostali klimali glavama. Moram da protestvujem.
„Ja nikako ne želim izazove!“ Rekla sam strogo.
„A zašto molim te?“ Nastavio je Harold po svome.
„Ko zna kakav mi izazov možeš dati.“ Branila sam se, a moj stari saigrač je odjednom rešio da stane na moju stranu.
„E to se potpuno slažem.“ Rekao je, ali meni ovo nešto ne miriše na dobro.
„Ma hajde, nemojte da izmišljate. Ja uopšte ne moram da vas teram da se ljubite, i sami ste već naučeni.“ Taman kad sam pomislila da Harry može da bude relativno normalan dečko, počeo je da izluđuje, ništa novo.
„Poslednji put, ja se ne žvalim sa njom!“ Prosiktao je Zayn, uperivši prst u mene.
„Kako god, počinjemo!“ Objavila je Jade i onda smo se svi skupili u krug. I kao i obično, mislim da sam jedina koja ima loš predosećaj što se tiče ove igre.  

iiii konačnoo xd
pa dobro, nije mi prvi put da ne ispunim obećanje haha :d :'))
izvinjavam se što ste dugo čekali, u ponedeljak imam dva zakazana testa ._.
Love you all <333 :D

Jovana S. :3