'Beauty' By: Jovana S.

Part 10

„Ne, poslednji put, nisam te stalno posmatrala dok smo plesali!“ Prodrala sam se na Zayna koji je stajao na svom prozoru i tako.. pa stajao je, očigledno pokušavajući mene da iznervira. Pa dečko idi umi se, obuci, tek si ustao! Zašto mi sada šeta po nervnog sistemu? Za dobro jutro?

„Okej, okej, ne moraš to da mi priznaš.“ Ja baš nemam šta da mu priznam. Da, možda jesam blenula u one njegove je*eno lepe braon oči, ali u njega ne. Barem se nisam trudila.

„Nemam ti šta priznati.“ Rekla sam, kolutajući očima. On je samo mahnuo rukom u smislu 'ma hajde, molim te' i seo na prozor. To je pokupio od mene, nimalo nije originalan.

„Kako god, kako ćeš provesti vikend?“ Otkud ja znam, verovatno samo čekam da dobijem poruku od Jade, Leigh, Jesy u kojoj će mi pisati šta su se dogovorile i gde da dođem. Valjda će me shvatiti ozbiljnije kada im budem rekla da sam imala najčudnije veče u svome životu, da patim, i da ga pokušavam zaboraviti.

„Ne znam, ali ga ne nameravam započeti razgovorom sa tobom.“ Rekla sam, nakon čega sam se okrenula na drugu stranu kreveta, prekrivši pokrivačem glavu. Naravno, to nije sprečilo da Zaynov iritantni glas dopre do mojih ušiju.

„Pa već jesi.“ Ugh, a da samo prekine? Mah, znam ja da je za njega to suviše teško.

„Jesam, ali je bolje da prestane pre nego što poželim da te zadavim.“ Progovorila sam, sada stavljajući i jastuk preko glave. Savršeno je počeo ovaj vikend.

„Zar bi ti mene ubila?!“ Izvesni gospodin je sada glumio šokiranost.Aaah, ma daj, ostavi me.

„Zayn, prekini. To što smo juče sarađivali i što sam sa tobom ruku pod ruku otišla sa one snobovske zabave, ne znači da te više ne mrzim i da me ne nerviraš.“ Prosvetlila sam ga.

„Pa i ja tebe mrzim sa istim tolikim žarom kao i ti mene, ali priznaj da je to bila zanimljiva saradnja.“ Pa to jeste istina. Hej, šta on ima mene da mrzi? Kada sam to ja njega nervirala? 'Samo svakog dana od kad ste se upoznali.' Pa okej, samo sam pokušavala da ga u svojim mislima napravim još gorim nego što jeste. Ali ovaj glas koji se pojavljuje, iz dana u dan mi to uskraćuje!

„S obzirom da sam od nje imala velike koristi, bila je okej.“ Rekla sam mu, a sa tom rečenicom sam planirala da završim ovaj bespotreban razgovor i posvetim se svom spavanju. Ovaj je utihnuo, pretpostavljam diveći se svom odrazu u ogledalu ili tako nešto, pa mi to nije bio problem. Međutim, mene u životu često nešto ometa, pa tako ni sada nije bilo izuzetaka. Odjednom, čula sam iritantno lupanje po vratima. 'To je bilo jedno tiho kucanje, kretenu.' Ali me ometa! Odmah zatim, čula sam i Bethanyn umilni glas.

„Perrie..“ Započela je tiho. A znam, roditelji me traže. Ugh!

„Znaš da ne volim ovo da radim, ali..“ Rekla je utešno, ali sam je prekinula.

„Mah, ne brini, navikla sam..“ Odgovorila sam joj, počevši da skupljam snagu za trenutno najveći izazov u mom životu- ustajanje iz kreveta.

„Roditelji žele da pričaju sa tobom.“ Htela sam joj odgovoriti 'Da logično. Jedino te zbog toga i šalju.' Ali sam se suzdržala. I nimalo mi nije jasna jedna stvar. Zar je njihova ljubav prema meni tako velika da uvek šalju Bethany, a nikada ne mogu sami da se popnu do mogu sprata i kažu mi šta im treba?

„Aha, već sam pretpostavila.“ Odvratila sam mrzovoljno.

„Ali ima još nešto što bi trebala da znaš, nemoj se iznenaditi kad budeš otišla u dvorište.“ Hm, zašto mi se čini da se neću previše iznenaditi?

„Pucaj.“ Rekla sam dok sam se podizala iz ležećeg položaja.

„Sa njima su u dvorištu i Alexander i Trisha.“ Dala mi je najtiši odgovor do sada, a ja sam samo prevrnula očima.