'Danas dolaziš? Nadam se. Bilo je poprilično dosadno bez tebe.' To je bila poruka od Jade, nisam joj želela napisati da sam u kolima i za nekoliko minuta opet u Londonu. Kakvo je to onda iznenađenje? 'Verovatno za nekoliko dana, nisam još za povratak. Znam, sutra počinje nova školska godina, ali mislim da neću mnogo propustiti. :33' Stavila sam mobilni u džep i opet vratila pogled na put. I evo, konačno, London. Poznate ulice, kuće, i sve ostalo za čim ne ludim. Ah, kako sam se samo lepše osećala pre nekoliko sati dok sam ležala na travi. Zaista ima nešto u tom 'odlasku na selo'. Opet se oglasio moj mobilni, Jade mučiš me. 'Aaaa, pa bedak.. ;(' Ok, zar toliko ne može bez mene? Pa za šta joj služe Jesy i Leigh? Oouu, i tu smo, Kensington palace gardens, ulica najbogatijih. Bacam pogled na dobro poznatu, ogromnu kuću koja bi trebala biti moj dom. Baš me interesuje kako ljudi to misle da je meni super kad živim u dvorcu, i dan danas mi se dešava da promašim prokletu sobu! Vozač je stao, što znači je vreme da izađem, a kad izađem, već na kapiji ovog dvorca, povratiću nazad svoj status razmažene bogatašice. Mrzim to. Zar sam ja kriva što je mojim roditeljima bilo suđeno da budu među najbogatijim ljudima u Londonu? Ne bih rekla, zato čemu optužbe? Svejedno, izašla sam iz auta i zastala tu i posmatrala kuću, nešto je drugačije. Definitivno je nešto drugačije! Možda haluciniram,ali.. tu je ista ona ogromna kapija, isto ono ogromno dvorište, ista ona ogromna kuća, pored još jedna ogromna kuća, ogromn.. aaa pa čekaj! Od kad mi to imamo komšije? Koliko poznajem svoje roditelje, oni ne bi dozvolili sebi da imaju konkurenciju, u bilo kom smislu. Polude svaki put kada čuju da se u Kensington palace gardens-u doselilo još bogatih ljudi. Kako bilo,zainteresovana sam, pa nisam čekala da saznam šta se krije iza ovoga. Otvorila sam tešku kapiju i uputila se u kuću, ali pre toga izvežbala lažan osmeh, jer moji roditelji ne vole moje grimase, glupost. Samim ulaskom, obraćaju mi se već sve služavke, svi iz obezbeđenja od kojih ne mogu da dišem i ostali. Stalno čujem nešto poput „Heej, Perrie! Nedostajala si nam!“ ili „Zdravo Perrie, kako je bilo na selu?“ ali nemam ni želje ni volje da sa svima njima ćaskam. Uletela sam u dnevni, zatekavši svoje roditelje kako razgovaraju. Kada su me primetili, majka se sva ozarila, a otac mi uputio prijatan osmeh.
„Oh, Perrie! Dušo, nedostajala si nam, kuća je bez tebe bila prazna.“ Majka mi je prišla raširenih ruku, a ja sam ispalila ko iz topa trenutno meni najvažniju stvar na svetu.
„Imamo nove komšije?“ Pogledala me je značajno, a zatim nastavila o, za nju, najbitnijoj stvari na svetu.
„Da, kako je bilo na selu?” Uf, ona se neće smiriti dok me ne ispita sve do detalja, pa neću ni ja.
„Bilo je super, i vi kao skroz nemate ništa protiv toga što imamo nove komšije?” Sada je podigla obrvu.
„Bogatašeee!” Nastavila sam, ama ne može tek tako da se izvuče, znam da ima nešto iza toga.
„Šta je s tobom?” Pita me mrtva ozbiljna, a ja poskakujem u mestu, smišljajuću šta da odgovorim.
„Pa, doslovno uvek poludite kada se doseli još bogatih lica u London, jer ne želite konkurenciju. Zašto mi se čini da imamo izuzetak? Još ste tek tako dopustili da se usele tačno pored nas, i zar su sagradili onu ogromnu kuću za tih dva meseca koliko sam bila odsutna?” Rekla sam sve to veoma brzo, pa sada pokušavam da dođem do daha, i dalje me posmatra. Pa šta ti sada nije jasno, ženo?
„Želimo da sa njima stvorimo neku saradnju“ Javio se otac iza maminih leđa, a ona je klimnula glavom.
„Vi sarađujete? Ok, nestanem na dva meseca i sve se preokrene. Ko ste vi?” Upitala sam, iščuđavajući se, zaista, ništa od ovoga ne liči na njih. Da nisu bolesni? Možda im je doktor rekao da im je ostalo još nekoliko meseci života, pa žele da budu plemeniti. Dosta Perrie, prekini!
„Perrie Louise Edwards, daj uozbilji se!” Majka je sada počela da viče na mene. Aman, šta je ženi? Pitam. A šta ako zapravo oni žele da mene spoje sa nekim dečkom mojih godina, tojest sina tih ljudi, jer im je u glavama ušla zamisao kako bi tako dve udružene porodice bile snažnije nego ikada? Nadam se da ne.
„A da li to oni imaju sina mojih godina i vi to planirate da nas spojite, jer mislite da će to biti dobro po obe strane?” Upitala sam, posmatrajući svoje već nervozne roditelje.
„Imaju, ali ja neću to uraditi” Tata je to rekao nešto ozbiljnijim tonom. Pa ok, barem je nešto kako treba.
„Ne sviđa mi se taj dečko.” A sad znam i zašto..
„Ne sudi ljudima po izgledu, dragi. Mislim, to što ima nekoliko tetovaža, ne znači da je neki mangup.” Usprotivila se moja majka, uopšte me ne bi čudilo da se ona potajno nada da je pronašla potencijalnog zeta. Pa baš divno.
„Nekoliko?!” Moj otac se sada brecnuo, mislim da je bolje da nestanem, dok još uvek nisam upala u svađu svojih roditelja.
„Kako god, saznala sam šta me interesuje, idem da pripremim jedno iznenađenje.” Zaokrenula sam se u nameri da odem kod Jade i iznenadim je.
„Ali Perrie..” Čula sam moju majku iza sebe, ali se nisam okretala. Propustila je priliku da mi dosađuje.
„Nikad se neće promeniti” Moj otac zaključuje negde u pozadini, a ja se u potpunosti slažem sa njim.
…
Prošla je večnost dok sam ubedila Jima, mog ličnog telohranitelja, koji je baš bespotreban, da mogu otići peške kod Jade. Sve ovo me jako guši, mrzim ovakav život, ali navikla sam. Na putu do Jadeine kuće, zaradila sam bezbroj pogleda i šaputanja iza sebe, a svaka njihova priča uglavnom je počela sa 'Pa vidi, ona razmažena, vratila se..' E pa, nije me briga, nikada se nisam obazirala na to kakvom me ljudi smatraju, pa neću ni sad. Osim toga, sada ću se naći sa osobama koje me najbolje poznaju. Pozvonila sam na vrata, i čekala celih nekoliko minuta da se ona otvore. Na kraju sam ugledala Jade u svom elementu, na glavi je imala rajf za kosu sa ušima Mickey Mousea, poduži džemper sa Minnie Mouse, neki kratki šorc i roze čarapice. Inače smo poznate po autentičnim stajlinzima.
„Perrie?” Upitala je zbunjeno, gledajući me.
„Zar nisi srećna što me vidiš?” Nasmešila sam se i uputila joj značajni pogled. Uzvratila mi je osmeh, i raširenih ruku se krenula ka meni.
„Da, daa!” Zagrlile smo i tako stajale ispred njenih vrata, gde nas je svaki prolaznik mogao videti. Heej, pa ja ne iskazujem previše emocija u javnosti.
„A da uđemo unutra?” Upitala sam, dok smo tako i dalje stajale zagrljene. Nedostajala mi je, koliko god njene poruke znale da živciraju. Ja sam nju obožavala, bila je luda. Ljudi inače za nju misle da je povučena, stidljiva, da teško sklapa prijateljstva. Možda teško sklapa prijateljstva, ali i ono malo prijatelja koje ima, znaju da je ona sve samo ne povučena i stidljiva, ona je jako duhovita, puna energije, ponekad prava kreštalica, a često i perverzna. Nasuprot tome, vrlo ozbiljna kada je to potrebno i rado razgovara sa tobom kada ti je teško.
„Hah, ajde.” Rekla je klimajući glavom. Čim sam ušla u kuću, susrela sam se sa širokim osmehom Jadeine mame, volim Normu. I ja sam njoj uputila široki osmeh, prišla joj, pa smo se zagrlile.
„Perrie, prilično je bilo dosadno bez tebe!” Sva ozarena je govorila. Trebalo bi češće da odlazim na selo, svima nedostajem. Lepo je to znati.
„Stalno bi nas posećevala, pa je bilo zaista čudno ovih dva meseca, navikli smo da te uvek očekujemo.” Nastavila je Norma da govori. Volim je kao svoju drugu majku. Zaista, Jade treba da bude ponosna što ima nekog ko joj pravi kolače kad god ona zatraži, šali se i razgovara sa njom kada god se dogodi nešto bitno u njenom životu. Ja nisam imala takvu majku, uglavnom sam to radila sam Bethany, starijom služavkom u našoj kući, simpatična žena. Oh, pa danas je nisam videla, otići ću kod nje prvom prilikom.
„Evo sad sam tu, pa ću opet stalno dolaziti. Prilično su mi nedostajali tvoji kolači.” Rekla sam kroz smeh.
„Kolači? Ooh, odmah ću ih napraviti!” Odgovorila je Norma sva srećna, kao da je jedva dočekala. To sam volela kod ove žene, kad smo mi bile u pitanju ništa joj ne bi palo teško.
„Jeeej!” Jade je povikala, pa smo sve tri počele da se smejemo.
„Mama, idemo mi gore, a ti nas zovni kad kolači budu gotovi. Imamo mi o čemu da pričamo sada.” Rekla je Jade, i pritom namignula Normi, a ona je samo mahnula glavom u smislu ‘Ma sve mi je jasno, idite’ . Uputile smo se na gornji sprat.
„Pozovite Jessicu i Leigh Anne, i one vole moje kolače!” Norma je dobacila iz kuhinje, pa smo se nasmejale. Vidi se na koga je Jade, po osobinama.
„Idemo u potkrovlje?” Upitala sam Jade dok smo se penjale niz stepenice, ona je klimnula glavom. Potkrovlje je bilo njena soba, zapravo više kao zamak za neku princezu, tojest, ona ga ja tako uredila i baš joj priliči. Dovoljno je veliko i nekako izolovano od ostatka kuće, pa nas četiri možemo tamo raditi šta hoćemo. Ima merdevine kako bismo se popeli i konopac kako bismo se spustili, pa smo često kao mlađe glumile super heroje, to nikad neću zaboraviti. Popele smo se na gornji sprat, i u hodniku, kao i uvek, zatekla sam vrata od spavaće sobe, vrata od wc-a, vrata od ostave i naravno merdevine i uže koje se prostire duž njih. Popele smo se, i već do gore ponestalo nam je energije, nismo više za super heroje.
„Nismo više deca, sad smo babe.” Zaključila je Jade na kraju, a ja sam se skroz složila. Čim smo ugledale veliki krevet, obe smo se bacile na njega. Jade je telefonirala Jesy, ali je uključila spikerfon da i ja mogu čuti.
„Heeej, Jade!” Jesy se javila već posle prvog zvona sva vesela, a to se dešava jedino kad je smorena i samo čeka da je se neko seti, i ja sam bila takva.
„Heej, šta ima?” Jade je pokušala da zvuči što opuštenije, i išlo joj je.
„Šta ima? Pa sušim se ovde, i samo sam čekala da me neko pozove, i zato nemoj se usuditi da mi kažeš da si me zvala tek onako.” Odgovorila je to sa dozom sarkazma u glasu.
„Pa slušaj me sad ovako. Zoveš Leigh, dogovarate mesto nalaženja i za maksimum tridesetak minuta se nacrtate kod mene u sobi, jasno?!” Prebacila sam se ležeći položaj posmatrajući Jade kako se uživela u ulogu.
„Dobro, staro okupljanje u tvom potkrovlju, jedva čekam! Samo, šteta što Pezza nije sa nama..”
„Ahaa.” Odgovara, a potom me posmatra značajno. Ja uzvraćam još jednim značajnim pogledom.
„Ok, pošto si nam dala celih pola sata, palim ja.”
„Hahah, ajde.”
I zaista, posle pola sata, nacrtale su se ovde. Pa ne čudi me, sve smo živele za okupljanje u potkrovlju. To predstavlja veliki značaj za nas. Mnogi bi pomislili da nam je najdraže nalaženje u mom ogromnom dvorcu ili Leigh-Anneinom prostranom stanu, ali ne, mi smo volele Jadeino malo utočište.
„Dolazee!” Povikala je Jade kada ih je ugledala sa svog prozora.
„Da se sakrijem?” Upitala sam, razmišljajući šta da uradim.
„Umm, a da probaš da uđeš u onaj moj ormar?” Pokazala je rukom ka svom ormaru, a ja sam ga zagledala. Pa, s obzirom na to da sam se poslednjih nekoliko meseci žalila kako sam previše debela, što i jesam, ipak ne. Ne želim da se raspadne jadni odmar, gde će posle Jade svu svoju odeću?
„A da se samo ponašamo kao da je sve normalno, da budemo prosto opuštene?” Klimala je glavom, što je značilo da joj se sviđa moj predlog. U tom trenutku pojavila se Leigh koja se popela merdevinama, a Jade se nonšalantno pozdravila sa njom. A zatim i sa Jesy. Kakva je tradicija kod nas, obe su se stropoštale(bacile) na krevet pored mene, ne primetivši me. Jade je na to počela da se smeje kao luda, a ja sam se suzdržavala.
„Da li si dobro?” Upitala je Jesy Jade skroz zbunjeno.
„Aha, a da se vi malo osvrnete oko sebe?” Tada su me obe primetile i doslovno ugušile zagrljajima. Na kraju je ispalo da je Jesy bila sva preko mene, a na nju Leigh, pa se zatim i Jade bacila i tako su me dokrajčile. Pa super. Zbog ovakvih situacija, možda odlazak na selo nije baš najpametnija ideja.Jesy i Leigh su bile kao ja, tipične najbolje drugarice, nekad rame za plakanje, nekad spremne da te izblamiraju najstrašnije, naravno nesvesno, budale koje ne biraju vreme i mesto da se zezaju.
„Heej ljudi, a da malo smanjite doživljaje?“ Rekla sam to malo povišenijim tonom da bi me malo bolje čule, jer su se previše glasno smejale, što je značilo da tražim da siđu s mene. Posle večnih pet minuta, poslušale su me.
„I? Kako je bilo na selu Perrie?“ Ovako je Leigh započela naš razgovor. Zašto je svima to toliko bitno?
„Tipično. Kuliraš. Povremeno uđeš na fb preko mobilnog samo da proveriš da li se svet preokrenuo. Ležiš na travi i praviš venčiće pošto nemaš ni TV, ni ništa drugo čime bi mogao da se zanimaš. Plus, uživaš i odmaraš se od ove s*ebane civilizacije. Ništa previše zanimljivo.“ Mahnula sam rukom dok sam prepričavala.
„Nekakva romansa na selu, ništa? Znaš ono, ljubljenje u senu, jurcanje po livadi i to?“ Jade je delovala skroz zainteresovano, ali ne, nisam još u tom fazonu.
„To je baš zastarelo Jade..“ Prokomentarisala je Jesy.
„Ali je baš romantično!!“ A ova se pobunila. Ok, sad ću da lupnem neku glupost da se one dve ne bi posvađale, a danas baš imam inspiracije!
„A da, povremeno bi prošao jedan jako sexy čobanin.“ Eto, lupnula sam ga, samo što nikako nije smešno. Kad ono, sve se smeju kao lude pa baš sam genijalna, zaista. I tako, i ja sam počela da se smejem da njima, i to smo radile nekih desetak minuta. Onda, nastavile smo da pričamo.
„Pa, pretpostavljam da nije ništa moglo da se desi suviše bitno ovih sat vremena, koliko si ovde.“ Leigh se prebacila uležeći položaj dok me značajno posmatrala. Oh, bože! Pa kako nema? Mislim da će biti Smak sveta! Moji bogati roditelji sarađuju sa drugim bogatašima koji se doselili pored naše kuće!
„Desilo se, itekako!“ Odgovorila sam, šireći oči.
„Šta?!“ Rekle su sve tri uglas, što je na trenutak delovalo smešno, ali nije nimalo smešno ono što imam da ispričam. Zaista počinjem da mislim da neće živeti još dugo.
„Imamo nove bogate komšije, i još moji roditelji planiraju nekakvu saradnju s njima.“ Dok sam to izgovarala, mahala sam rukava onako sva šokirana, a one, one su me samo gledale kao da sam pala sa Marsa. Leigh je podigla jednu obrvu, Jade dve, a Jesy je dominirala sam svojom kamen-facom. Ovo njima nije dovoljno intrigantno? Pa svet se stvarno preokrenuo za dva meseca.
„I šta s tim?“ Sada dominira Jesyno previše glupo pitanje. Šta s tim! Pita me šta s tim!
„I vama je sve to kao potpuno nečudno?“ Upitala sam šokirano.
„Ma daj Perrie, ljudi iz pohlepe sarađuju, željni više novca.“ A mi kao nemamo previše novca.. „Plus, realno, tvoji roditelji nisu mogli ništa da urade povodom toga da se pored njihove ogromne kuće stvori još jedna ogromna kuća.“ Ok, baš mi se ne sviđa Jadein stav, samo sam tražila da se složi sa mnom da je to veoma čudno, ponavljam, veeooma čudno.
„Kao prvo, imamo dovoljno novca, kao drugo, da su hteli ovi bi već nestali.“ Pa, i nisu mi neki argumenti, ali nema veze.
„Možda nekoga ko je niža klasa, ali ove ne. Znaš li ti uopšte ko su oni?“ Pitala me je Leigh sumnjičavo. Pa naravno da nisam znala, otkud bih znala.
„Umm, ne. Samo znam da ti sinovi imaju sina mojih godina. Da li vi možda znate?“ Zašto uopšte pitam, kako bi one znal..
„Ja znam. Porodica Malik.“ Rekla je Jade to onako uzvišeno, ponosno.. ok, ne ponosno, ali svakako uzvišeno.
„A?“ Kratak odgovor od mene, naravno da ne znam. Ja se nikad ne interesujem za druge, naravno, koji nisu moji prijatelji i ne znače mi nešto u životu.
„Zaista, ko su oni?” Znači nisam jedina, i Jesy mi se priključuje.
„Ni ja ih ne znam.” I Leigh.
„Ne znate ko je porodica Malik?! Ne znate ko je Zayn Malik?!” Jade je sad počela da viče. Aman ženo, nemoj nas ubiti! Ne znamo, pa šta?
„Pa ne.” Leigh je slegnula ramenima.
„Ko je taj Zayn?” Upitala sam ju, da saznam ko je i taj famozni dečko koji se ne sviđa mom ocu.
„Oh, pa on je jedan od Liamovih drugova.” A pa sada mi je jasno zašto se mom ocu nije svideo. Ako se druži sa Liamom, dalji komentar nije potreban, ne podnosim te momke. I naravno, Leigh, Jesy i ja ne bi bile mi da smo to ostavile po strani bez komentara.
„Pa, jasno je onda..”
„Znači, ništa dobro.”
„Pa Perrie, želim ti sreću da preživiš. Da si birala, goreg komšiju ne bi izabrala..”
Jade nas je posmatrala onako ispod oka, a zatim, kao po običaju, krenula da se buni.
„Pa zar nismo rekle da nećemo o tome? Kako možete da sudite o nekome kada ga niste upoznale?”
„Jade, mi imamo svoja shvatanja, okej? Osim toga, zašto se uopšte družiš sa Liamom?” Usprotivila sam se iako nemam neke argumente, ali jednostavno ne mogu o njima misliti drugačije dok ih ne upoznam i oni dokažu suprotno , a to ne želim, tako da nikada neću promeniti mišljenje. Ja sam takva, nikad ne prelazim preko svojih principa.
„On je sasvim okej dečko, i ja vam nisam kriva što vi ne želite to da shvatite!” Jade je sada povisila ton na mene. Zadržala sam ozbiljan izraz lica, ona zna da može svačiji da promeni, ali ne i moj stav.
„A možda mi vidimo ono što ti ne vidiš?” Sada se ubacila Jesy, a Jade je proizvela neki iznervirani zvuk.
„Prekidamo, hajde smirite se, menjamo temu. Ova naša prepucavanja ne vode nikuda, bez uvrede Jade, i ja sam protiv tog tvog nazovi druženja, ali ovo je sukob mišljenja i bolje da prekinemo, dok se nismo stvarno posvađale.” I Leigh prekida i ovu svađu. Nekako kada Leigh kaže dosta, onda je dosta. Da nije nje nas tri bismo mogle da se svađamo tri dana i tri noći.
„A da vam pričam o mom dopisivanju sa Lucasom poslednjih nedelju dana?” Upitala je sada sva ozarena. Lucas je dečko koga je upoznala na facebooku, ali se dopisuju putem e-maila, jer misle da je tako mnogo intreresantnije, neviđena glupost. On je Leigh Anne’ina svakodnevica poslednjih godinu dana, pričaju o svemu i svačemu od muzike do škole, pišu šta su sve radili tog dana, daju savete jedno drugom, posebno kada su ljubavni problemi u pitanju. Ovo treće je super, jer ništa nije bolje nego, kada imaš problem s dečkom, tražiti savet drugog dečka. I naravno obrnuto.
„Ouh, sada bih se radije svađala.” Jade mi je šapnula onako preko volje. Oko toga je upravu, slušati Leigh kako priča o tome je postalo jako naporno. I tako smo sat vremena slušale o dopisivanju sa dečkom iz snova i temama na koje su oni pričali. Ili se barem pravile da slušamo. Ne znam šta je sve napričala, ali sam uspela da dešifrujem sledeće..
„..i to je bilo to ove nedelje, trenutno čekam da mi odgovori na ono poslednje.” Aaaa, pa konačno!
„I šta ćemo sada da radimo?” Upitala sam, dok se Leigh nije setila još nečega, a propustila je da to kaže, pošto se i to dešavalo.
„Um..” Jesy je krenula da nešto kaže kada ju je prekinuo zvuk mog mobilnog. Pa mrzim tu stvarčicu, posebno kada na ekranu piše ‘Mama’, kao što je sada slučaj. Javila sam se, očekivajući nekakve kritike sa njene strane, ovako me ni ne zove.
„Reci.” Rekla sam hladno, očekivajući jednako hladan odgovor.
„Perrie, dođi kući.” Očekivano hladan odgovor, ali moj neće biti sada takav. Ko je ona da meni kaže da dođem kući?! A pa da, majka. Ugh!
„Hej, pa tek sam ovde sat vremena! Zašto bih dolazila kući?! Šta ću?” Povisila sam ton da bih joj dala do znanja da ne planiram doći, i onako ne znam šta bih radila.
„Perrie, nemoj biti bezobrazna, ne želim te kući bez razloga.” Oo pa argumenti su joj kao moji kad se svađam sa Jade, vidi se na koga sam.
„Objasni mi razlog zašto moram doći kući! Sa drugaricama sam, nisam ih videla dva meseca, pokušavamo da pričamo! Mama, nije mi deset godina da te ubeđujem da ostanem!” Pa ako i posle ovoga što sam sve napričala kaže samo jedno ‘Dođi kući’polomiću mobilni.
„Ali ovo je bitnije, samo dođi.” Aaagh, pa jel’ ona normalna?
„Razlog?” Sad zvanično, pitam je poslednji put, ako da isti odgovor, prekidam.
„Dušo, dolazi porodica Malik. Nahvalila sam te kod njih, nije lepo ne pojaviti se.” Rekla je nešto mirnijim tonom. Pa vidim da će se ovde desiti hladni rat između mojih roditelja: uzeti ga za zeta ili ne uzeti. E pa, ja sam više za ono drugo.
„Ne želim.” Rekla sam to hladno. Toliko od mene.
„Perrie Edwards, dolazi kući da ne bih zadužila Jima da vodi računa gde ideš i sa kim, još više nego što sada to radi!” Heej, pa ne može me tako ucenjivati! Ona odlično zna koliko mrzim kada mi neko diše za vratom.
„Ne možeš to da uradiš!” Osetila se doza iznerviranosti u mom glasu, pa kako sme?
„A mogu i da ti zabranim odlazak u onu užasnu kućicu na plaži gde se okupljaš sa svojim društvom..” Nastavlja da nabraja sve što mi može uskratiti, a to mi najviše znači!
„Mogu ti oduzeti i onu sobu na poslednjem spratu kuće gde si izolovana od svih nas, a znaš da ja već imam spremljenu veću sobu za tebe, gde smo i mi..” Ok, sve ću trpeti, ali ne i da moja soba bude pored sobe mojih roditelja, i onako mi fali privatnosti, bez obzira na to što sam na poslednjem spratu.
„Uredu, dolazim.” Uzdahnula sam u znak predaje.
Ove tri su podigle obrve, posmatrajući me zbunjeno. Slegnula sam ramenima, i pritom prekinula vezu.
„Moram kući.” Izjavila sam sva pokisla.
„Ti, Perrie, odlaziš kući kad ti to narede, šta će to biti danas?” Upitala je Jade šokirano.
„Pa, danas je moja majka znala da ucenjuje.” Odgovorila sam sakrastično.
„I? Šta je to što te odvodi kući?” Sada me pita Leigh.
„Zayn Malik!” Rekla sam iznervirano i pomalo histerično. Taman kada se i Jesy spremila da me nešto upita ja sam ustala sa kreveta, trenutno nisam u stanju ni na šta da odgovaram.
„Okej, znam da vam ništa nije jasno, pričaću vam, sada idem.” Povikala sam dok sam silazila niz merdevine. Na putu do ulaznih vrata čula sam Normu iz kuhinje.
„Oh, Perrie, pa gde ćeš? Kolači su se upravo ispekli.” Zvučala je razočarano, ali šta sam mogla? I meni je teško koliko i njoj, pa obožavam te kolače. Najlepši trenuci događaju se baš ovde, u kući Thirlwallovih.
„Zaista mi je žao Norma, nadoknadiću ti, obećavam.” I sa tom rečenicom sam izašla.
YOU ARE READING
'Beauty' By: Jovana S.
FanficSvi mi ponekad branimo svoje stavove i čvrsto stojimo iza svojih reči. Kada to potenciramo, naša okolina nas po tome i zapamti. Ali šta se dešava kada posle izvesnog vremena promenimo mišljenje? Ono prvo što dolazi u mislima je 'Šta će pomisliti svi...