Jordan
Zlatna je lagano bojila mrko stenje u nestvarno grumenje neobičnog oblika otkrivajući svu lepotu najlepše pustinje na svetu...Wadi Rum. Kilometrima se prostirao pesak u toplim bojama žute i narandžaste prelazeći u crvenu ostavljajući bez daha svakog živog stvora. Dolina između visoravni i stenja otkrivala je nisko rastinje zasuto peskom i kamenje obasjano prvim Sunčevim zracima. Tragovi terenaca ostavljali su neobično svetle tragove praveći geometrijske figure koje nestaju negde na horizontu vodeći u neki drugi kamp, grad, svet. Volela je rađanje novog dana baš ovde jer nigde nema tišine koja donosi takav mir u svakom otkucaju srca ispunjavajući dušu iskonskom sigurnošću nesvakidašnje lepote. Udahnu svežinu pustinjskog vetra u poslednjem dodiru nestajući dolinom da bi sačekao lepoticu zvanu noć sakriven željno je milujući otkrivajući samo za njene oči predivan nebeski svod osut zvezdama. Meka tkanina duge haljine i kaftana otkrivala je obline vitkog tela nošena povetarcem dižući pesak oko njenih nogu čineći kao da stoji na zlatnom oblaku dok upija pogledom savršen krajolik. Njeno lice sa izraženim jagodicama, senzualnim usnama i krupnim očima blesnu pod dodirom nemirnog zraka koji se za trenutak postide pred lepotom devojke, krijući se u gustoj kosi prelazeći po uvojcima zavlačeći se i klizeći preko vitkog tela obasipajući je svetlošću. Negovanom rukom skloni nemiran pramen sa obraza i lagano se okrete prema kampu hodajući polako kao da ima svo vreme ovog sveta. Nije imala šta izgubiti niti dobiti jer njenim životom su upravljali drugi. Jedino što nisu mogli posedovati su trenutci samoće koje je čuvala samo za sebe uživajući u njima u svom svetu i harmoniji noseći ih duboko u sebi kao najveće blago. Zadrhta ponešena sećanjem...može li se zaljubiti samo od jednog pogleda?
Vreo dan u kanjonu Wadim Mujib...grupa turista željna avanture hodala je mostom do reke koja je prosecala visoko stenje pozivajući brzacima i vodopadima na uživanje. Njena dubina nije prelazila pola metra i bila je jedini put kroz kanjon koji je predstavljao svojevrsni doživljaj za pustolove. Posmatrala je mlade ljude kako odvažno prelaze vodenu stazu diveći se slobodi koju imaju naglas pokazujući zadovoljstvo deleći utiske između sebe sa neskrivenim oduševljenjem. Priroda je učinila svoje i pokazala se u svoj lepoti stvarajući najlepši prirodni rezervat Danu privlačeći ljude iz svih krajeva sveta. Tog popodneva je bila sa mužem na izletu. Jedan od onih dana kada je bio dobre volje i dovoljno trezan da je izvede iz sivila u kom je živela kao zatočenik. Išla je polako iza njega jer su ga godine stigle i oslabljeno srce nije dozvoljavalo veći napor. Zastajkivao je hvatajući vazduh, brišući mokro čelo maramicom penjao se na vidikovac želeći da dan provedu u hladovini gledajući na kanjon. Naježi se pri pomisli na njegovo iznureno staračko telo i izborano lice sa sitnim zlobnim očima. Valovi mučnine su je morili od njegovih dodira i bezuspešnih pokušaja da bude muškarac mrcvareći je noćima. Telo joj je bilo puno modrica i ugriza koje je lečila mesecima trpeći zlostavljanje samo zbog novca koji je je dao njenim roditeljima kupujući je kao stvar. Napokon ukaza se maleni restoran na vrhu stenja, seli su do samog kanjona i ona navuče maramu preko lica jer je bilo gostiju. Abdul naruči čaj i zatvori oči. Odahnula je, čeka je pola sata mira i uživanja u lepoti. Zaklonjena ispod marame osećala se sigurnom i volela je nositi kada je bila u muževljevom društvu ne srameći se ogromne razlike u godinama. Po godinama mogla mu je biti unuka i to je u njihovom svetu bilo normalno posebno ako se radilo o udovcu koji je dobio još jednu priliku da započne novi život ispočetka. Imao je novca i mogao je priuštiti sebi mladu ženu pokazujući svetu svoju sposobnost i muškost. Ispijala je crni čaj posmatrajući okolno stenje diveći se neobičnim oblicima slušajući huk vode koja je odzvanjala kanjonom. Spusti pogled i kroz tanka stabla zelenog rastinja ugleda muškarca kako oslonjen na koleno u polusedećem položaju gleda u vodu ispod sebe. U tamnoj trenerci i patikama, nag do pojasa dominirao je prostorom. Snažan i atletski građen prekriven kapima vode koje su blistale na njegovom preplanulom telu izazvaše u njoj čudan nemir. Podiže se i prođe rukom kroz vlažnu kosu otkrivajući muževan profil. Lini zastade dah gledajući privlačnu figuru neznaca nemoćna da skine oči sa njegovog tela. Okrenu glavu i podiže pogled prema restoranu...nesvesno je preseče najcrnjim očima koje ikada videla. Od tog momenta njen život je dobio drugi smisao. Neznanac joj je davao snagu da podnese svo mučenje, živeo je u njenom sećanju kao najlepši dragulj sakriven u mladom srcu željnom ljubavi. Usledio je pakao...vrlo brzo Abdulu je dijagnostifikovan rak na plućima i umirao je u mukama. Na sve načine je pokušala da mu olakša i ako je bio gad...noćima je sedela pored njegovog uzglavlja čekajući da poželi bilo šta, zadovoljna da može ispuniti. Umro joj je na rukama tražeći oprost za sve što je učinio. Oprostila je ali nije zaboravila...svaki muškarac je bio nužno zlo, Božija greška stvorena samo da muči, skrnavi žensko telo u nemoćnoj pohoti nanoseći bol. Nakon tri godine braka postala je udovica i suočila se sa novim iskušenjima. Od sahrane je prošlo samo deset dana kada joj se u sobu uvukao stariji Abdulov sin Ramiz i umalo je silovao, spasila se vrištanjem...pobegla je iz Ammana glavom bez obzira. U koferu su bile knjige iz umetnosti i knjige o antikvitetima poklon od muža za prvu godišnjicu braka. Imao je u planu da vremenom bude njegov partner u prodavnici koju je držao duže o trideset godina u centru grada. Volela je miris stare antikvarnice i često provodila vreme pomažući mu oko čišćenja i restauracije određenih primeraka pažljivo slušajući kada je govorio o istorijatu pojedinih predmeta. Nalazila je u njima lepotu koje je vreme nije moglo uništiti. Uporna i vredna dane je provodila učeći kada god su joj kućevni poslovi dozvoljavali, za to joj nikada nije zamerao, podržavao je govoreći da će znanjem oplemeniti dušu i steći veliko iskustvo, proširiti vidike i razumeti istoriju. Duboko mu je bila zahvalna na tome, bio je u pravu...sada je znala sa velikom preciznošću oceniti određeno doba iz kojeg potiču predmeti, zapisi i pojedine slike. U drvenoj kutiji obloženoj plišom bio je sav njen nakit dobijen na venčanju, sa njim je mogla jedno vreme izdržavati sebe da ne zavisi od nikog. Sa velikim olakšanjem zauvek je zatvorila vrata dotadašnjeg doma i bez griže savesti uputila se nazad u pustinju, roditeljima. Od tada je prošlo dve godine za koje je smatrala da su najlepše u njenom životu. Novac je kapljao od turista koji su dolazili želeći da osete magiju orjenta i uživaju u najlepšoj pustinji zvanoj Dolina Meseca. Ni jednog momenta nije zažalila što se vratila jer ovde je našla dugoočekivani mir bez obzira na sitne svađe sa majkom koja je želela da je uda i ima manje jedna gladna usta. Vrtela je glavom i govorila.
-Curo, vreme prolazi, pustinja će uništiti tvoju lepotu, udaj se dok je vreme! Udovice su igračka muškaraca željnih zabave posebno ovde. Moraš misliti o svom obrazu i naći muža. Teta Rabije ima dosta kandidata koji jedva čekaju da se ožene. Istina, nisu momci ali ipak su muškarci koji bi vodili brigu o tebi. Ne bi bilo loše da rodiš naslednika i zauvek rešiš problem svog statusa. Eto, sa Abdulom nisi imala sreće...ruku na srcu bio je prilično star ali opet ti nije mogao podariti dete i ako si lepotica.
-Majko, molim te...još uvek je sve sveže, ne želim ulaziti u brak bar za još neko vreme. Imam dvadeset godina i vremena da završim školu. I sama stalno kukaš kako je novca malo...sa znanjem koje imam i jezicima koje govorim možemo otvoriti i svoj kamp.
Azra bi samo odmahnula rukom i nestajala iz šatora vidno uznemirena shvatajući da je Lina odrasla i zna šta je za nju najbolje. Više nije uplašena devojčica od petnaest godina koju je dala šezdesetogodišnjaku za pozamašnu sumu novca koja se vrlo brzo istopila na ostalu decu. Nikako joj se nije dopadalo prijateljstvo sa Meri Engleskinjom koja je radila kao turistički vodič i često zvala Linu vezano za prevođenje. Lepo je plaćala ali je bila strankinja i pretnja vezano za njenu ćerku, punila joj glavu o zapadnjačkom načinu života. Njihova kultura je u mnogome bila različita i u poslednje vreme su sve više širio uticaj stranaca, žene su se korak po korak oslobađale dugogodišnjeg mraka. Imale su mogućnost pohađati školu i dobijati poslove u državnoj službi, postajale su nezavisne i sposobne same izdržavati sebe. Tradicionalizam je još uvek bio jak u manjim gradovima i među beduinima. Mudra i isključiva držala je čvrsto porodicu na okupu pomno prateći decu ne dozvoljavajući da se mešaju sa turistima bez preke potrebe. Stariji sin Ali je vodio ture sa kamilama u obilazak pustinje i donosio bakšiš od kojeg su podmirivali potrebe za hranom. Drugi sin je radio kao kuvar u kampu za pristojnu platu i sav novac koji bi zaradio donosio Azri a ona je raspoređivala strogo vodeći računa o svakom dinaru. Namršti se kada se seti jučerašnje svađe sa Belminom...želeo je kupiti novo odelo i za to mu je trebala trećina plate. Na njegovu stranu je stao muž i dodatno joj poremetio planove. Frktala je ceo dan besna na sve oko sebe smatrajući da su raskalašni i obesni. Sumnjala je da se zaljubio u Eldinu, ćerku gazde kampa. Iz tog razloga je želeo da se ponovi nadajući se da će skrenuti njenu pažnju. Ljutito je prala sudove razmišljajući kako se sve polako otgrlo kontroli koju je godinama držala smatrajući da sve što je činila bilo za dobrobit cele porodice. Iz misli je trže zvuk motora, podiže glavu i ljutito prostreli pogledom konvoj terenaca koji je dovezao gomilu turista u šarenim majcama i kratkim pantalonama. Lično je prezirala njihovo ponašanje i ježila se od gardarobe koju je smatrala nepristojnom. Žene je podozrivo posmatrala i koristila svaku priliku da ih ismeje u komšijskim pričama kao bezlične i ružne. U biti je bila ne zadovoljna svojim životom, verovala je da zaslužuje bolje i više. Nikada nije oprostila svojim roditeljima što su je udali za siromaha a bila je najlepša devojka u plemenu. Uvek je govorila da nikada nisu bili dobri trgovci pa iz tog razloga su i za nju uzeli malo novca od Hajrudinovih. Najvećim uspehom je smatrala Lininu udaju verujući da je napravila dobar posao a ćerki obezbedila lagodan život u velikom gradu. Prstom nije mrdnula kada se nesrećna devojka požalila na mučenja koje je preživljavala govoreći da je to normalno i sasvim u redu da suprug želi intimnost sa zakonitom ženom. Uvek je savetovala da stisne zube i Boga moli da rodi dete. Sve nade su joj pale u vodu kada se Lina vratila napuštajući bogatu kuću i završila opet na njenim jaslama. Vreme je da zove rođaku i naloži joj potragu za novim mužem, dovoljno je vremena prošlo od zetove smrti.
