-Meri, moja žena će nastaviti put u mom društvu...prijaće nam malo odmora. Nadam se da nam nećete zameriti ako neko vreme poželimo samo za nas.-smešio se krajem usana gledajući u mačkaste oči Linine prijateljice.
-Naravno...krećemo za pola sata, da vam donesem neko osveženje?
-Hvala, sve je u redu.
-Draga, da li si dobro? Bleda si... - Meri je pogleda zabrinuto.
-Dobro sam...uhvatila me slabost. – tiho odgovori.
-Mila da nam ne pripremaš neke lepe vesti? – Engleskinja joj namignu misleći na trudnoću.
Lini se prevrnu u stomaku, pogleda je mrko i odmahnu glavom osorno odgovori.
-Nije to što misliš...sem toga to su vrlo intimne stvari koje se tiču samo mene.
Plavuša se nasmeja i pomilova je po obrazu izvinjavajući se na otvorenosti pravdajući se zapadnjačkom netaktičnošću.
Vozili su se pustinjom sa zatvorenim prozorima jer je uključio klimu plašeći se da joj opet ne pozli. Ćutali su pod utiskom poljupca koji ih je oboje uzdrmao otkrivajući skrivenu potrebu za bliskošću koju su držali duboko u sebi. Predeli su se nizali i svaki je bio drugačija slika sa novim obazorjem, dolina okružena stenovitim visoravnima i kamenim figurama nameštanim onako kako je Bog hteo. U daljini su se mogli videti beduini kako vode kamile sa jednog mesta na drugo. Lina je gledala kroz prozor svo vreme preispitujući sebe sa strahom da je shvatio jačinu njenih osećanja...strast nije mogla sakriti jer je za nju bila nepoznanica. Opet nije želela postati igračka u njegovim rukama i završiti slomljenog srca. Iz misli je trže usporavanje i ugleda kako se cela grupa zaustavlja na poznatoj skupini stena. Ovde je bio najlepši zalazak Sunca vidljiv skoro u celoj dolini. Izašli su sa ostalima i krenuli ka uzvišenju. Hodala je iza njega držeći u rukama krajeve haljine gazeći po još vrućem pesku. Okretao se proveravajući da li ga prati pružajući ruku za koju se pravila da ne primećuje jer je bilo sramota ostalih. Intimnost kod drugih joj nije bila strana ali kada je ona bila u pitanju nikako nije mogla izaći iz okvira tradicionalnog ponašanja. Hodala je polako pažljivo gazeći jer ispod peska se mogao nalaziti kamen...u laganim cipelama sličnim evropskim balentakama osećala je svaku nervaninu. Hiljadu puta je prekorela sebe što je krenula bez udobnih patika koje bi joj sada dobrodošle. Još par minuta i na vrhu je...stiže na vreme za spektakularni zalazak. Gledala je u talog crvenkastog peska koji je menjao boju svakog trenutka od Sunca koje se pripremalo na počinak plašeći se da ga pogleda jer svaki put je jačina osećaja bila sve veća. Njegova široka ramena, tamna kosa koja se prelivala preko kolira bele košulje i snažne ruke su bili dovoljan razlog da poželi dodir i poljubac. Trže je topao glas.
-Hoćeš li mi konačno dati ruku jer teško ćeš uspeti preći dubinu peska bez pomoći u tim cipelama?
I sama je znala da govori istinu, spusti šaku u njegovu i oseti kako je u trenutku povuče naslanjajući je na svoje čvrsto telo. Iste sekunde buknu plamen u blede obraze i zastade osetivši kako joj kolena klecaju. Gledao je ravno u oči i kao da zna čekao je da se smiri stežući je oko struka. Kliznu šakama niz bokove i lagano je pusti da se okrene u uživa u krajoliku. Njegov dah joj je milovao kosu a toplota tela palila leđa koja je toliko želela spustiti na njegove grudi. Zatvorila je oči poneta uzbuđenjem od njegove blizine moleći se u sebi da joj Bog da snage, da je sačuva od iskušenja i pokaže pravi put. Ilijas saže glavu i usnama dodirnu njenu ušnu školjku tiho izgovarajući.
-Treseš se...da li ti je hladno?
Odmahnula je glavom nemoćna bilo šta odgovoriti terajući sebe da ostane mirna odupirući se želji da okrene glavu i ponudi usne koje su bridele od strasti. Odahnu kada se završi i krenuše nazad...vetar je hladio užareno telo i ako se oslanjala na njegovu mišicu silazeći sa uzvišenja.
