Ustala je neraspoložena i zaokupljena mišlju kako će se suočiti sa njim nakon noći koju je proveo sam. Verovala da će se okrenuti i otići glavom bez obzira kada mu bude saopštila da ne želi zemlju prodavati jer joj ne pripada. U svakom slučaju biće zadovoljan što ne mora igrati do kraja u filmu koji su mu drugi nametnuli. On je imao izbor. Izašla je noseći kante za vodu i krenula do česme iza kampa sa druge strane brda. Jutro je bilo prohladno jer Sunce još nije izašlo najavljajući dolazak sa ponekim nestašnim zrakom koji bi obojio vrh planine u purpurnu. Umotana u šal izgledala je neprepoznatljivo, ništa se nije razlikovala od drugih beduinskih žena obučenih u crne haljine vežene srmom i maramama koje nisu skidale sa glave. Hodala je polako uranjajući u pesak rastrzana između srca i razuma. Za dva dana život joj se promenio i postao bajka...postala je žena u pravom smislu te reči, muškarcu koji je prošao svet i bio sa mnogim svetskim lepoticama. Obrazovan i bogat sigurno nije imao nameru provesti život sa ženom koja nije videla dalje od pustinje, sa prošlošću devojke udate za starca zbog običaja i zakona koji njemu nisu značili ništa. Jedino objašnjenje koje je mogla prihvatiti je bilo da mu je trenutna zabava i promena koju je dobio na tacni kao i sve ostalo u životu. Nije imala prava išta zameriti jer sama je htela ostvariti sopstvenu fantaziju koja je koštala otvarajući vrata ljubavi. Nikada do sada nije osetila toliko snažno osećanje izazivajući čitavu zbrku. Od ushićenosti do bola koji joj je serviran kao kolač posut šećerom. Sve što je izazvao u njoj činilo je srećnom i izgubljenom u oblacima. Zadrhta od naleta vetra i krajnjim naporom zakorači preko gomile stenja do korita sa improvizovanom česmom. Otvori plastične kalnistere i pusti vodu koja je polako curila puneći ih, pogleda okolo i zaključi da se već razdanilo. Zatvori oči uživajući u prvim zracima Sunca koji su igrali na stenju otkrivajući neobične šare i udubljenja dodirujući joj lice i vraćajući toplotu na hladne obraze. Trže je zvuk koji je podseti na frktanje konja i ispred nje iza dine u trku iskoči konjanik. Tamna silueta je preseče, lice nije mogla videti zbog svetlosti koja joj je direktno udarala u oči. Pođe korak unazad i leđima se zalepi za betonski blok. Muškarac skliznu iz sedla i ona prepozna njegov širok osmeh...srce joj podivlja u grudima. Sa maramom oko glave u tamnoj dugoj košulji i belim pantalonama ličio je na običnog meštanina. Sve jedno ništa nije izgubio na muževnosti, još više je zračio neodoljivošću jer ispod odeće se ocrtavalo snažno telo. Priđe polako i tiho izgovori.
-Dobro jutro...nadam se da ne zameraš što sam došao? Pitao sam tvoju majku gde si i ona mi je rekla da si krenula po vodu. Došao sam da ti pomognem.
-Dobro jutro...hvala ali nisi morao, ovde retko kada muškarci pomažu ženama posebno kada su u pitanju kućevni poslovi. – odgovori ne razmišljajući kako će to zvučati.
-Stvarno? Nisam znao. Ipak, nisam od takvih muževa...
Zaćutala je i spustila glavu bojeći se daljeg razgovora svesna da joj je mnogo bliže nego što može podneti. Nervozno je vrtela kraj marame ne skidajući pogled sa mlaza vode. Pretrnu kada oseti da je stao na korak iza njenih leđa...zatvori oči moleći se da je ne dodirne i slomi sav otpor.
-Lina...imamo li problem? Da li sam te povredio?
Grlo joj se osuši i suza skliznu niz obraz...duša joj vapila za njim, živela je od njegovog pogleda, sve je bolelo od želje za dodirima i poljupcima. U njegovm zagrljaju je bila ono što jeste, strasna i podantna žena koja voli svakim delom tela i srca. Jedva izgovori.
-Ne...nisi me povredio. Odlučila sam i htela sa tobom razgovarati. Ne znam da li je ovo pravo mesto?
-Mesto je nebitno...želim znati šta te muči jer me od juče izbegavaš a ja želim znati razlog.
Okrenu se prema njemu i pogleda ga ravno u oči, skide maramu sa lica i mirnim glasom reče.
-Ilijas, želim da ti vratim novac za zemlju. Ne želim je prodavati!
