-Nur, odvedi Alisju na čas klavira. Izvini, danas imam puno posla, stižu turisti iz Geteborga. – vitka žena u svilenoj haljini boje morskih talasa zabaci dugu kosu nervozno odmahujući rukom.
-U redu gospođo...spremiću se odmah.
Pogleda za devojkom i skupi lepo oblikovane obrve otvoreno pokazujući nezadovoljstvo. Pređe pogledom po kancelariji i zaustavi se na blistavom polavetnilu Mrtvog mora koje se pružalo iza kompleksa sa bazenima. Zatvori oči i skupi ruke preko grudi pokušavajući da se smiri. Ništa nije valjalo, odavno su se stvari otrgle kontroli i kola jurila nizbrodo. Sve manje je imala snage da se nosi sa sobom i situacijom koja je poslednjih godina eskalirala. Posao je dobro išao i hotel je donosio veliku zaradu, imala je stalne goste a novi su pristizali po preporukama i vremenom joj nisu bile potrebne agencije. Posvetila je svo slobodno vreme držeći kontrolu nad svim sem nad svojim životom. Iz grudi joj se ote uzdah koji je trebao koliko toliko smanjiti pritisak a učinio je da se oseća još nemoćnijom. Iz fioke uze telefon i pogleda u ekran...nije zvao. A zašto bi? Davno ga je odgurnula od sebe. Postala je sasvim druga osoba od one uplašene beduinske devojke u koju se zaljubio. Gazila je sve pred sobom iskaljujući svo nezadovoljstvo nakupljeno u mladosti. Stvorili su troje predivne dece, tri bisera koje volela više od ičega. Kerim, Asija i Zahar, divna deca odgajana u ljubavi sve do onog trenutka dok se nisu nesvesno udaljili, postajući dva stranca. Ilijas je u ljutnji puno puta prebacio da je od nje stvorio hladnu i proračunatu ženu željnu dokazivanja. Ni samu sebe ponekad nije razumela...imala je cilj, uspeh! Koristila je svaku priliku da se obrazuje i postala jedan od najboljih promotera Jordana. Nakupljen bes zbog pravila koja su isključivo bila za žene dovodila su je do ludila. Želela je biti posebna, dokazati da ima toliko pružiti i učiniti za svoju zemlju. Ambicije su je dovele u stanje totalne izolovonosti i gubljenja kompasa. Išla je iz krajnosti u krajnost...pokušao je objasniti da stvari u njihovom svetu ne funkcionišu tako i da za sve ima vremena. Trudio se da joj ukaže na mnoge probleme koje nikada neće prevazići jer su ljudi živeli određenim načinom života stotinama godina unazad. Skoro da je izgubila svaku komunikaciju sa svojim sunarodnicima dajući preimućstvo strancima za koje je smatrala da su budućnost i karta za blagostanje mnogih u siromašnoj zemlji. Želela je biti mag turizma jer to je jedino bila najsigurnija opcija za poslovanje. U hotelu su većinom radile žene što nije bilo uobičajeno ali izborila se i uspela. Mlade devojke obrazovane i željne promene bile su joj duboko zahvalne na pruženoj šansi. Trže je zvono telefona, dočepa ga nadajući se da je on...razočarano utiša zvono i poklopi rukom oči. Prošlo je mesec dana od njihovog poslednjeg viđenja kada mu je sasula u lice najstrašnije reči. To veče je zapravo bilo kraj svemu. Izgubili su se u vremenu pogrešnim činjenjem dok ih je strast uništavala uzimajući poslednji dodir sa stvarnošću. Ni želja koja ih je spajala nije mogla popraviti štetu od teških svađa, odlazaka, burnih pomirenja i na kraju rastanka.
-Lina, ne znam šta hoćeš od mene? Učinio sam sve samo da budeš srećna. Ovo ne vodi ničemu. – mirnim tonom je izgovarao rečenice pokušavajući da zvuči pomirljivo.
-Ti??? Ti učinio??? A šta to? Kod tebe se sve rešava preko kreveta...iz svakog problema je nastalo jedno od naše dece! – ujedala je kidajući meso besna zbog njegovog ponovnog odlaska za London.
-Da li si svesna šta govoriš? Lud sam za tobom...obožavam našu decu i smatrao sam sve do sada da su oni plod naše ljubavi! – lagano je počeo gubiti živce.
-Ha, ljubav...ti to nazivaš ljubavlju? Kod mene se to zove pohota, niske strasti...ili kako god ali ne mešaj s ljubavlju! Nikada me nisi iskreno voleo. Uvek je između nas bila ona! – vikala je zažarenih obraza.
-Linaaaa...ne diraj u mrtve! Helen je moja prošlost i ti si to znala. Ne poredi i ne uništavaj ovo što imamo glupim fiks idejama. – uzvraćao je istom merom.
