-Draga Lina, ovog puta mi treba pomoć za Petru. Jako je važno da se dobro pripremimo jer ovo je grupa vrlo važnih ljudi koji su u poseti Jordanu iz poslovnih razloga. Predah nakon sastanaka će imati u drevnom gradu i vašem kampu. Organizacija mora biti na visokom nivou što će reći da sve mora biti pod konac.- Meri je živo objašnjavala rukama vidno nervozna.
-Ne znam kako ćemo izvesti moj odlazak u Petru, majka se sa tim neće složiti?-devojka preblede pri pomisli na Azrin bes.
- Ne brini, već sam pričala sa njom, eno je broji novac i zadovoljno trlja ruke. Uslov je da se vratiš za dva dana. Evo ti plan obilaska, prouči ga i prevedi par delova koje sam podvukla. U priču dodaj malo esencije drevnih Nabatejaca i uticaja ostalih kultura. Najviše se baziraj na Kraljevski put koji spaja severni i južni deo Jordana jer ćemo svraćati u Madabu i Jeraš.
Uzela je brošuru iz njenih ruku pregledajući slike...ništa joj nije bilo strano. O Petri je znala puno jer je Abdul bio zaljubljenik u stari grad fasciniran izgledom i istorijom mesta koje je smatrao svetilištem. Pozdravi se sa Engleskinjom i krenu prema šatoru. Dočeka je majčino ozareno lice što izazva u njoj nelagodu. Majčin osmeh je uvek bio najava nečeg strašnog i neprijatnog.
-Lina, dušo mamina...imam lepe vesti. Kada se vratiš sa puta dolaze prosci! Rabije je našla pravu priliku za tebe. Mladoženja je udovac, mlad i obrazovan. Kaže teta da je iz dobre i bogate kuće.
-Mamaaaa...opet isto! Ako je sve tako, zašto bi tražio mene za ženu, beduinsku kćer?
-Svidela si se njegovoj majci...a žena mudra zna da oceni lepotu i dobrotu. Ne treba im neka gradska frajla nego smerna i poštena, sem toga i oni vode poreklo od beduina. Pametni ljudi, napustili pustinju i stvorili bogatstvo u Ammanu.
-Neću se udavati, rekla sam hiljadu puta...zar treba opet da budem nečija robinja jer tebi nikada nije dosta novca? – sevnu očima na majku stiskajući pesnice.
-Sram te bilo...nezahvalnice! Svakoj majci je stalo da joj ćerka bude udata i ima porodicu, njena sreća je uvek na prvom mestu. Ja samo želim da imaš svoju kuću i nekog ko će brinuti o tebi jer jednog dana mene i oca neće biti. Kakva je tvoja budućnost ovde? Zar ne vidiš poglede ovih mladih kurjaka koji bi te pojeli da nije nas? Svako bi od njih da se očeše o tvoju lepotu i ode bez obaveze! Priča je zatvorena. Udaćeš se, dogovor je sklopljen.
Nestao je mir, tišina se izgubila u zaglušujućoj buci srca koje je tuklo u njenim grudima. U tradicionalnoj nošnji, ukrašenom kaftanu i haljini izabranoj za venčanje čekala je da joj stave na glavu crveni turban sa ukrasom koji je skrivao lice od pogleda svatova. Niske bisera padale su oko njene glave nežno milujući blede obraze. Na ivici suza stezala je usne pokušavajući da uguši jecaj. Galama žena utihnu kada ustade sa stolice spremna za venčanje. Jedna od njih zviznu i prolomi se zaglušujući krik iz desetina grla koji je predstavljao zadovoljstvo lepotom mlade najavljjući njen izlazak. Oseti kako je nečije ruke vuku prema vratima. Hodala je gledajući u pod nemoćna da vlada sobom dok je strah prožimao celo biće. Put do svečane sale činio joj se kao večnost...ničega nije bila svesna sem trenutka kada će opet postati igračka novog zlotvora. Usne joj zadrhtaše i suza joj skliznu niz lice, danas je njena smrt opet ozvaničena novim potpisom. Ista ruka je zaustavi i kraičkom oka ugleda tamne pantalone i krupnu šaku na kojoj je blistao prsten. Nije smela podići glavu plašeći se razočarenja kada pogleda lice muža. Stajala je kao kip čekajući da se obred obavi i krene na odsluženje kazne. Oseti kako je steže pojas na haljini i kaftan, gušilo je i vrtelo joj se u glavi jer danima nije jela niti spavala preživljavajući agoniju. Zacrni joj se pred očima, tlo pod nogama postade crna rupa zanjiha se i delićem svesti oseti snažne ruke koje je ščepaše sprečavajući da se sruči na pod. U magnovenju shvati da je u naručju muškarca koji joj je postao muž.Trepavice joj zadrhtaše, otvori oči i iznad svog lica ugleda najcrnje oči, tamnije od pustinjske noći kako je ispitivački posmatraju. Nešto je govorio što njena svest nije prihvatala, oseti rub čaše na usnama i proguta gutljaj vode koji je otrezni u sekundi. Istog trenutka se izvi pokušavajući da se oslobodi njegovog zagrljaja...uspravi se i nađe se ispred muškarca u kasnim dvadesetim. Visok i snažan, tamne kose i preplanulog tena zračio je neverovatnom snagom. Prođe rukom kroz kosu mršteći se zbog neprijatnosti nesvestan da će tim pokretom kod nje izazvati šok. Knedla joj zastade u grlu setivši se slike muškarca iz kanjona Wadi Mujib. Pred njom je stajao čovek o kojem je toliko maštala. Ledena ruka je ščepa za srce...bio je daleko od one slike. Oštre crte lica sa tamnim veđama i bradom, jakih vilica činio se zastrašujućim. Jedva mu je dosezala do ramena što je izazivalo još veći strah i paniku. Podiže obrvu i prostreli pogledom, dohvati je za mišicu i povuče na stolicu tiho izgovarajući.
