-Mama, mamaaaaa...možemo li u bazen? – Zahar je vikao pokušavajući da dobije odgovor nestrpljivo cupkajući na kamenoj stazi.
Lina se pojavi na terasi i osmehnu se kada ga ugleda. On je bio slika i prilika Ilijasa. Njegove crne oči gledale su je kao žar pune očekivanja.
-Možete ali budite pažljivi i slušajte čika Selima.
Isprati ga pogledom i zadovoljno zatvori oči udišući miris sandalovine i jasmina koji se širio iz prizemlja. Veliko spremanje se privodilo kraju i prvi gosti stizali su za dva dana. Nikada nije htela priznati Ilijasu koliko joj nedostaje Jordan i koliko je hladan i tmuran London. Ponekada joj se činilo da je magla i kiša guše izazivajući talase depresije koju je vešto krila. Značio mu je posao i želeo je postati partner u kompaniji a za to je trebalo vremena i mukotrpan rad. Sa druge strane zahtevao je da sa decom pređe u Englesku jer bez njih nije mogao zamisliti dan. Trudila se da mu bude podrška i ako joj je teško padalo da se bori sa svojom nostalgijom i decom. Svi sem malog Mithada imali su časove i razne sekcije o kojima je vodila računa. Dolazak u Jordan joj je trebao, punila je baterije na Suncu uživajući u svakom trenutku. Licem joj pređe osmeh setivši se noći pred put...jedva da je odspavala par sati. Nikad do tada Ilijas nije bio toliko zahtevan i pun strasti. Želeo je da odloži put i ako je znao da ne može zbog ugovorenih termina i posla koji je čeka. Jedva je zaspao pred zoru držeći je čvrsto u zagrljaju.
-Mark, ovde su svi papiri i nacrti projekta koji je završen i postavljen u Irskoj. Verujem da je izvodljivo isto uraditi i u Karolini jer zemljište je daleko pristupačnije nego u Engleskoj. – govorio je smireno pokazujući jednom od direktora nacrte.
Bio je skoro nedelju dana u Njujorku i radio od jutra do večeri. Dani su se vukli kao godine i sve više mu je zima smetala pri pomisli na svoju domovinu. Deniz je dosta toga radila bez puno pitanja sklanjajući se nakon onog poljupca. Skoro da nije ni bio svestan njenog prisustva sem kada bi donosila papire na potpis ili obaveštavala o telefonskim pozivima. Mark ga prekinu u izlaganju izgovorajući.
-Druže, mogli bi malo odmoriti...teško pratim brojke. Uostalom imamo vremena za pripremu cela dva dana a skoro smo pri kraju.
-Dobro...nastavićemo sutra. Voleo bih što pre završiti posao jer sam planirao otići za Jordan na par dana videti Linu i decu.
-Razumem, i ja bih da sam na tvom mestu žurio ženi kao što je Lina. Imao si sreće, tako izgledati posle četvoro dece je ravno nemogućem. Mada, moram priznati ni ti nisi za baciti i od kada te znam uvek si okružen lepim ženama. I ova mala što radi sa tobom je baš klasa. – Mark se osmehnu i namignu.
-Ne preteruj...Deniz je mlada devojka. Nisam je ja zaposlio kao sekretaricu, predsednik kompanije je postavljao personal.-skoro se obrecnu na prijatelja.
Kao da je slušala njihov razgovor, uđe u kancelariju i upita Ilijasa.
-Izvinjavam se...ja bih krenula do hotela. Prošetaću pre spavanja, naravno ukoliko vam nisam više potrebna.
-Idite Deniz, za danas je dosta. I ja ću krenuti za pola sata.- odgovori joj pogledavši je ispod oka.
Bio je prilično umoran i svestan napora koji je uložio poslednjih dana tek kada je legao u krevet nakon tuširanja. Nije uspeo pozvati Linu jer sati u kancelariji su proleteli, sada je bilo prilično kasno. Zatvori oči i vrlo brzo utonu u san. Činilo mu se da je tek zaspao kada ga probudi lupanje na vratima. Bunovan, u donjem delu pidžame i razbarušen otvori vrata. Istog momenta se rasani ugledavši Deniz svu uspaničenu i na ivici suza.
-Gospodine oprostite što vas budim ali ne znam kome da se obratim. Ne znam kako da objasnim a da me shvatite. Život mi je u opasnosti. Pre par godina sam bila u Njujorku na razmeni studenata i upoznala Stivena. Od samog početka veza nije štimala ali ljubav je slepa i upustila sam se. Nisam znala da momak ima psihičke probleme. Prekinuli smo kada sam se vratila u Englesku i spasila se misleći da je konačno kraj. Ne znam kako je saznao da sam ovde, dva dana pokušava da stupi u kontakt sa mnom. Večeras me je sačekao ispred hotela i napravio scenu. Preti da će me ubiti ako ne dođem kod njega...strah me je. Mnogo sam propatila, tukao me je i psihički maltretirao. Molim Vas, mogu li prenoćiti večeras kod vas, sedeću na stolici. – drhtala je dok je govorila stalno gledajući niz hodnik kada bi se lift zaustavio.
