Nervozno je hodala kroz sobe pokušavajući da nađe mir. Pet dana je prošlo od njegovog odlaska, nije znala gde je ni kada se vraća. Ljutilo je to što je tražio da zna za svaki njen korak ne pokazujući ni malo poštovanja da je udostoji informacije makar o svom dolasku. Prelazila je prstima po glatkim zidovima zadubljena u misli kada joj pažnju privuče zlatan privezak neobičnog oblika kako viri iz brave. Bez razmišljanja uhvati kvaku i shvati da su vrata zaključana, sluškinja je verovatno zaboravila uzeti ključ. Bez razmišljanja otključa vrata i tiho se uvuče u sobu. Polutama prostorije izazva čudnu jezu, upali lampu i ukoči se kada shvati da se našla u spavaćoj sobi nekadašnje gospodarice kuće. Sa komode joj se smešilo lice prelepe plavuše. Priđe kao omađijana i uze fotografiju u teškom ramu i približi je upijajući lice pokojne žene. Predivne plave oči posmatrale su je sijajući unutrašnjom srećom, bila je zaljubljena i voljena. Lina je vrati na mesto i krenu polako zagledajući ostale fotografije. Uze onu sa njihovog venčanja i oseti strahovit udar bola. Bili su tako srećni i zaljubljeni...Ilijas je gledao kao da je jedina žena na svetu. Visok i lep u tamnom odelu pored nežne devojke u belom podsećao je na lik iz ljubavnih romana. Čitav jedan život odigravao se pred njenim očima pričajući divnu i tužnu priču dvoje ljudi spojenih najlepšim osećanjem koja je rastuži shvatajući da je on zauvek ostao zatočen u prošlosti. Ni jedna je nikada neće zameniti, ni jednu nikada neće voleti kao nju. Ona će ostati zauvek u začaranom krugu jer na svetu postoje i ljudi koji ceo život provedu u zabludi ili čekanju na ljubav koja se nikada nedogodi. Polako se spusti na krevet zamišljeno gledajući u fotografije sa pitanjem koje bi svako postavio...zašto sve što je lepo ima kraj? Zašto velike ljubavi imaju najbolnije završetke oduzimajući grubo svu lepotu koju pruže hvatajući dušu u zamku iz koje se nikada ne izvuku? Suze su klizile a tihi jecaj govorio o patnji koju je duboko nosila u sebi prepoznajući tragičnost i drugih života iz potpuno istih razloga. Sa užasom shvati da se zaljubila u čoveka koji nosi toliko bola za umrlom ženom, oženjen neznakom iz nekog razloga koji nema veze ni sa jednim osećanjem. Povuče rukom preko noćnog stočića i spontano otvori fioku. Još par fotografija zamotanih u svilenu maramu. Srce joj zastade gledajući u njega kako se smeši pored vodopoda u Wadi Mujibu, fotografisala ga je iz restorana u isto vreme kada je sedela sa Abdulom na istom mestu. Disala je, bila je živa i srećna u isto vreme kada je ona patila sa željom da njena bračna agonija prestane. Ruke joj zadrhtaše pri pomisli kako je sudbina još tada ukrstila njihove puteve mešajući karte znajući koja kome pripada. Iz misli je trže zvuk koraka, skoči sa kreveta i proviri kroz odškrinuta vrata, Nermina se vraćala sa usisivačem na sprat. Iskrade se i otrča nazad u svoju sobu.
Petra...magično mesto fascinanantne lepote, spoj prirode i dela ljudskih ruku. Uvijena u maramu sedela je na platformi u terencu koji je grabio peščanim putem vozeći ostatak ekipe turističkih vodiča. Zaštićena od pogleda slobodno je posmatrala krajolik dok joj je srce uzbuđeno tuklo. Nedostajala joj je sloboda i širina koju je nalazila samo u pustinji. Nezanimljiva muškoj ekipi potkovanoj predrasudama i načinu života arapskih žena činili su je sigurnom. Znala je da misle da joj je muž negde u blizini i poštujući običaje zemlje čavrljali su međusobno ne obraćajući pažnju ni onda kada bi joj se Meri obratila. Otišla je iz Ammana u dogovoreno vreme, Ilijas još nije stigao sa poslovnog puta. Dugo se lomila, hiljadu poruka je pocepala tražeći adekvatne reči. A onda u njoj proradi ponos...za svo vreme odsustva ni reč od njega, okrete se i izađe iz radne sobe zadovoljna odlukom da ode na isti način kao i on. Vetar je nosio krajeve svilene tkanine dodatno je hladeći, za trenutak zatvori oči osetivši sitan pesak kako se lepi za haljinu nošen brzinom velikog automobila. Kako je vreme prolazilo sve više je osećala mir gledajući u predeo ispred sebe, visoravni i neobično stenje ukrašeno oblicima koje samo priroda može stvoriti. Zaustaviše se na stotinak metara od najpoznatijeg klanca čekajući ostale. Čitav konvoj kamioneta i džipova zauzeše prostor predviđen za parking. Turisti su zadovoljno čavrljali oduševljeni svojevrsnim doživljajem, vožnjom na otvorenom dok pesak pršti ispod sva četiri točka, vetrom i kristalno plavim nebom. Stajala je udubljena u brošuru koju je par dana pre polaska prevela...imala je u okviru ture nekih desetak minuta predavanja. Podiže glavu privučena pričom Engleza koji su fotografisali sve što su mogli ushićeno posmatrajući jedno od svetskih čuda. Polako su krenuli kroz klanac koji je vodio do Drevnog grada. Oštre i visoke stene koje su dostizale i do 200 metara otkrivale su krivudavu pukotinu koju je priroda stvorila u tektonskom poremećaju razdvojivši planinu stvarajući ovaj klanac. Na nekim mestima širok samo dva metra. Evropljani utihnuše u senovitom mestu hodajući putem starim hiljade godina diveći se obliku pojedinih stena koje su otkrivale delove jedva vidljivih figura. Na samom kraju ispred njih se otvori prostor u stenama sa najvećom građevinom isklesanom u crvenom kamenu „Faraonovom riznicom". Sam naziv Petra na grčkom znači Stena. Zavlada muk...okolno oštro stenje je otkrilo svu lepotu surovosti i topline koju su beduini stvorili malim štandovima i improvizovanim restoranima sa devama, konjima i mazgama koje su dremale na vrelom danu. Grupa dece potrča prema strancima želeći im toplu dobrodošlicu. Nasmejana preplanula lica sa širokim osmehom otkravila bi svako srce i zauvek vezalo za ovo mesto. Muhamed glavni vodič započeo je priču o istorijatu mesta a potom je predstavio Linu. Izdvojila se iz grupe i stala na stepenik tiho izgovarajući..."Selam Alejkum" naklonivši se izazva oduševljenje svojom pojavom. Nosila je tradicionalnu nošnju Jordana koja je blistala svojom raznolikošću boja dočaravajući magiju pokrivenošću lica i tela ostavljajući posmatraču fantaziju gledajući u predivne i tople oči pune čežnje. Njen glas je odzvanjavao i lebdeo prostorom u gotovo nestvarnoj tišini...govorila je o neosvojivom gradu zbog samog polažaja sve do dolaska Rimljana. Mudri kralj Trajan je prošvercovao trgovca u Petru sa namerom da sazna slabu tačku Nabatejaca. Okrenula se pokazujući na stenje i pogled joj se zaustavi na muškarcu sa maramom na glavi i tamnim naočarima. Sedeo je zavaljen na stolici u beloj košulji i farmericama sa osmehom na licu pažljivo je slušajući. Srce joj zastade...Ilijas? Nije se dala zbuniti...objašnjavala je da se iza kamenih ploča nalazi prokopan tunel u stenju kojim je voda dopremana do Drevnog grada. Rimljani su zaustavili dotok vode i na taj način osvojili grad stavljajući beduine pred svršen čin. Ubrzo je završila izlaganje i povukla se. Meri odušveljeno priđe hvaleći njen izgled i lepotu zahvaljujući na njenoj maštovitosti po pitanju gardarobe. Grlo joj se steže kada ga ugleda kako im prilazi. Tiho izgovori pozdrav i ostavi Engleskinju bez reči. Plavuša ga odmeri i široko se osmehnu.
