Vratila se sa putovanja zadovoljna obavljenim poslom i novostečenim prijateljstvom. Met je bio poseban čovek, njegove emocije duboko sakrivene ispod maske zavodnika govorile su samo o strahu od povređivanja. Često je u priči naglašavao da nije imao sreće sresti ženu koja je dovoljno duboka, plemenita sa manirima dame. Vodili su duge opuštajuće razgovore izbegavajući teme koje su se ticale privatnog života. Sa zadovoljstvom je slušala o mestima o kojim je maštala upijajući zanimljivosti vezano za ljude i njihov način života. Poslednje veče u hotelu pripremljen je koktel u čast dobre i uspešne turističke turneje od Petre do Wadi Ruma. Blistala je u beloj haljini sa kosom pokupljenom u punđu. Polako je silazila niz stepenice u visokim potpeticama tražeći u torbici telefon kada je trže glas.
-Lina, izgledaš prelepo! – Met je prilazio sa osmehom na licu.
Ponudi joj ruku i krenuše zajedno prema sali. Ogromna terasa širom otvorena gledala je na more i suton koji se spuštao u svim nijansama modre otkrivajući prve zvezde. Gosti su polako pristizali, čuo se živ razgovor i smeh. Pozdravljala se sa zvanicama zahvaljujući na komplimentima koju si pljuštali sa svih strana. Bila je zvezda večeri a u duši je osećala prazninu. Bila je sama i to saznanje je ošinu kao udarac bičem. Smešila se zadržavajući duboko u sebi bol. Pored nje nije bio on a ni deca.
Zaustavi auto ispred ulaza i pogleda na terasu. Vrvelo je od turista...od hotela je stvorila bajku i jedno od najlepših mesta u okolini. Bio je ponosan na njen uspeh, od stidljive devojke prešla je u red svetskih dama. Niko nikada ne bi rekao da je vodila težak i surov život sve dok joj nije pružena prilika. Jednom rečju...izuzetna žena. Za trenutak se osmehnu setivši se svega a onda uzdahnu i tamna senka pređe preko njegovog muževnog lica. Godine su učinile svoje, izgubili su se u vremenu...udaljavala se od njega iz neobjašnjivog razloga. Sve više je verovao da je ljubav zamenila mržnjom. Bežala je od svega što se ticalo njih i dece, iznalazila posao i povlačila se u sebe. Sve više su stvari izmacile kontroli a on je sve manje imao živaca za njene optužbe i bes. Izađe iz kola i krenu prema holu hotela.
Stajala je okružena ljudima nasmejana, božanski lepa, srećna i zadovoljna. Posmatrao je upijajući svaku crtu lica, liniju tela u kojem je toliko uživao verujući da je nebeski poklon samo njemu dat. Dostigla je cilj, bila je među zvezdama.
Oseti nalet neke čudne topline i kao privučena magnetom podiže pogled zaustavljajući na tamnim očima svog muža. Zatreperi u trenutku od uzbuđenja zaboravljajući na sve oko sebe pretvarajući u kolaž izmešanih boja i svetlosti. U letnjem odelu preplanuo i neodoljiv posmatrao je netremice naslonjen na šank čekajući da završi razgovor. Lina se izvinu i pođe prema njemu moleći se u sebi da ne padne koliko su joj kolena klecala. Srce joj je tuklo u grudima, mnogo vremena je prošlo od njegovog odlaska. Sanjala je da će se pojaviti i kao nekada privući u zagrljaj pretvarajući njen život u bajku.
-Dobro veče Lina... - mirnim tonom izusti.
-Dobro veče...nisam te očekivala. Da li je sve u redu? Deca? – glas joj zadrhta.
-Sve je u redu. U prolazu sam. Došao sam da porazgovoramo.
Ona se sledi, ton njegovog glasa nije slutio na dobro. Ledena ruka je ščepa za grlo i od svega je uspela klimnuti glavom pokazajući na izlaz. Hodali su hodnikom jedno do drugog a činilo se kao da su kilometrima daleko. Mozak joj je grazničavo radio pokušavajući da smisli razlog njegovog iznenadnog dolaska, jedino što joj je padalo na pamet je...druga žena. Steže pesnice boreći se da ostane prisebna i dovoljno hladna za sve što bude čula. Ušli su u kancelariju i ona ga ponudi da sedne. Skupi snage izgovarajući.
-Hoćeš li neko osveženje? Piće?
-Ne, hvala ti...popio sam vodu dok sam čekao da se gužva oko tebe raziđe. Lepo si sredila hotel, impresioniran sam. Drago mi je zbog tebe.
