Daljina među nama

2

Kada ti majka naredi da pišeš nema tu hoću-neću, MORAŠ. Da majko.

Atea

- Kuda ove godine ideš?

- Japan – objašnjavam Melani gde putujem.

- Lepo, kad krećeš?

- Imam još neke obaveze u školi ali verovatno naredne nedelje. Vi?

- Odlučićemo u poslednjem trenutku nije lako organizovati se sa dva mala deteta.

- Ne bih znala.

- Da te ne davim više čujemo se sutra u vezi Vila.

- Važi.

Melani mi je jedina prijateljica, ona me donekle razume i veoma mi je draga iako ne verujem u psihologiju. Upoznale smo se na seminaru o inteligenciji, i ona spade među nadarene, ne kao ja ali veoma je pametna. Mogu da se opustim u njenom društvu i prijaju mi naši razgovori.

. . .

- Evo – viknula sam i krenula ka vratima.

- Zdravo – to je bio Noin otac koji je ušao u moj stan bez pitanja.

- Zdravo, ne sećam se da sam te pozvala, niti ti dala svoju adresu? – moj mozak već računa i vaga. Mogući negativni scenariji su veći od pozitivnih.

- Ja sam Leo, Noin otac kao što već znaš.

- To znam, ja sam Atea.

- Drago mi je Atea. Želim da mi objasniš šta nije u redu sa mojim sinom?

- Sa njim je sve u redu. Zašto svi misle da sa nadarenom decom nešto nije u redu? – to me strašno ljuti.

- Nisam znao da je nadaren, svi doktori i psiholozi mi govore da je autističan, on ne razgovara ni sa kim i malopre se zatvorio u svojoj sobi.

Nervozan je, njegov stav to jasno dokazuje.

- Ne želi da razgovara sa mnom – izgleda kao da je povređen ovim.

- Želim da znam kako si uspela? Šta da uradim da moj sin razgovara sa mnom? I na kom jeziku ste razgovarali?

- Na mandarinskom.

- Kako on zna mandarinski jezik?

- Naučio je uz pomoć knjige i internet.

- Sam?

- Kao što sam već rekla on je veoma pametno dete.

- Zašto mi nije to rekao? Zašto ćuti svo ovo vreme?

- Verovatno zato što se boji, uplašen je i ne zna šta da radi sam sa sobom.

- Ali razgovara sa tobom.

- Ja sam bila u sličnoj situaciji, znam kako se oseća.

- Zatvorio se u svojoj sobi.

- To je uobičajeno, nadarena deca su često izolovana, nisu društvena – objasnila sam.

- Podučavaš nadarenu decu?

- Da, predajem u školi.

- Odlično, želim da te zaposlim.

- Da me zaposliš?

- Da. Ti si jedina osoba koja je doprla do mog sina.

- Hvala na ponudi ali ja već imam posao i sledeće nedelje putujem.

- Daću tu pet puta veću platu od one koju dobijaš.

- Nije u pitanju novac.

- Vidi, nemam pojma šta više da uradim kako bih dopreo do svog sina, jedino što mi preostaje si ti, ako treba da kupim školu u kojoj radiš i dam ti otkaz uradiću to.