Daljina među nama

4

Leo

Nakon što sam dao otkaz Sabrini, nazvao sam agenciju i tražio drugu kuvaricu.

- Brate, ona žena . . . Wau – Miša ulazi sa Filipom.

- Šta vau?

- Ne znam kako da je opišem jebote.

- Pokušaj sa "previše pametna"? – Filip je izvukao stolicu.

- Zvršila je tri fakulteta i govori sve jezike, naravno da je pametna.

- I dalje ne verujem da je naš Noa genijalac – zavrteo je glavu.

- Ni ja – priznao sam.

- Brate trebalo je da vidiš kako Noa i Atea razgovaraju, kao da su u nekom drugom svetu – Miša je rekao začuđeno.

- Stvarno?

- Da, čudni su i zabavni.

- I ja pokušavam da ih shvatim, ali odlično se slažu a to je najbitnije za mog sina.

- Kao da gledam drugo dete brate.

- Veruj mi znam, jesi li mi nabavio knjige koje sam ti tražio?

- Jesam, doneo sam sve o intelektualcima.

- Hvala ti – noć će mi biti duga.

***

Nakon noći provedene u čitanju otišao sam neispavan na posao, glava mi je puna podataka i neverovatnih stvari. Stoji sve ono što mi je rekla Atea i to me po malo plaši ali nadam se da će uz njenu pomoć biti lakše i definitivno moram bolje istražiti tu ženu, detaljnije.

Probudilo me je neko brujanje, ustajem iz kreveta i krećem da vidim šta se dođavola dešava.

Ugledao sam Nou na podu dnevne sobe sa nekim metalnim delovima veličine mog malog prsta on pravi . . .

- Noa.

- Dobro jutro tata.

- Da li je to . . .

- Da, Ajfelov toranj.

- Koliko dela ovde imaš?

- Pet hiljade.

- I sam si ovo sastavio?

- Da, Atea mi je donela da ubijem vreme.

- Ovako ubijaš vreme? – ha.

- Obično učim ali i ovo je dobro.

- Svaka čast. Kad dolazi Atea?

- Treba da naiđe.

- Gospodine ispred je . . . – Marta je ućutala.

- Ko?

- Ovaj . . .

- Žena koja me je rodila – Noa je ustao.

- Joana?

- Da.

Pogledao sam svog sina koji nije odavao ama nikakve emocije.

- Leo – Joana je ušla i kao po običaju zastala pa pogledala Nou.

- Joana.

- Kako je Noa? – pita mena a ne njega i shvatam koliko smo ga sve ove godine povređivali. Ona mi se gadi i gadim se sam sebi. On je razumeo svaku reč koja je izašla iz naših usta, sve svađe, grube reči, moje pretnje, njenu ravnodušnost na sopstvenog sina . . . razumeo je sve i ćutao je. Šta smo uradili?