Daljina među nama

18

Atea

- Ne želim da odeš – Noa napokon progovara. Objasnila sam mu celu situaciju i znam da razume.

- Nemam izbora, uključena sam u taj program već dve godine.

- I dalje ne želim da ideš, i ne želim novog tutora.

- Noa, moraš da razumeš da to je novi tutor neophodan, moraćeš da pređeš još puno gradiva ukoliko želiš da ti ja predajem.

- Znam.

- Znala sam da ćeš razumeti.

- Hoćemo li ostati u kontaktu?

- Naravno, zvaću te.

- Ali ja tebe ne mogu.

- Nažalost ne.

- Znam da nije racionalno ali nedostajaćeš mi.

- I ti meni – vreme je da priznam sebi da Noa neće biti samo moj učenik, možda mi je potrebna ova razdvojenost da se vratim u normalu. Ne razmišljam normalno kada sam sa Leom i Noom, potrebno mi je vreme da shvatim šta je ovo.

Dogovorila sam se sa Vinsentom o svemu što se tiče Noinog obrazovanja i uverena sam da neće biti problema. Oprostila sam se i iako znam da ću se vratiti nisam mogla da se rešim ovog osećaja koji me je prosto gušio, kao da imam napad, meni nepoznat napad.

. . .

- Izvini Atea.

Okrenem se igledam Erika. Udario je u mene dok smo se mimoilazili.

- U redu je.

- Jeste li završili testiranje?

- Da, idem da vidim kakvi su rezultati.

- Nadam se da će biti dobri, u tom slučaju mogli bismo da odemo kući za vikend – nasmešio mi se.

- Nadam se.

Radimo na projektu već nedelju dana i nekako mi se čini da mi dani nikad nisu bili duži, iako je to nemoguće. Ne umem sebi racionalno da objasnim zašto veći deo dana mislim na Lea, prosto je izluđujuće i dekoncetriše me. Rezultati, da.

. . .

- Zdravo Atea – Noa se javlja oduševljeno.

- Zdravo Noa – nasmešim se.

- Kako ide testiranje?

- Odlično imamo jako dobre rezultate. Kako ide učenje?

- Zabavnije je bilo sa tobom. Imam pitanje za tebe?

- Slušam?

- Šta da kupim tati za rođendan?

- Rođendan mu je?

- Da, ove subote, iako on nije uzbuđen.

- Ne znam . . . nemam pojma.

- Hoćeš li doći? Tata ne slavi rođendan ali obično deda organizuje večeru i dođe puno ljudi.

- Ne znam, morala bih da vidim da li me neko može zameniti.

- Znam. Možemo ga iznenaditi, ti ćeš biti moj poklon.

- Kako mogu ja da budem poklon?

- Lepo, neću reći tati da dolaziš.

- U redu, pokušaću da dođem.