Daljina među nama

20

Atea

Noa i ja igramo igrice, a Leo, njegov otac i sestra ispraćuju goste, prilično su se zadržili.

- Hvala Bogu, otišli su – Kim je sela pored mene.

- Ko pobeđuje? – pita.

- Ja, pobedio sam i tatu – Noa je ponosan.

- Kladim se da ću tu te ja pobediti.

- U šta?

- Pa . . . šta želiš?

- Keš naravno – Noa odgovara.

- U redu.

- Sto dolara.

- Može.

- Izvoli – predam joj palicu.

- Srećno, stvarno je dobar.

- Ja sam majstor u svim igricama.

- Stvarno je dobra – Leo nam se pridružuje.

- Ali nemam sto dolara – Kim kaže.

- Pozajmićeš mi? – gleda u brata.

- Naravno – Leo se smeje, očigledno voli svoju sestru.

- Kako ti se dopala večera? – pita me.

- Večera je bila preukusna.

- A ljudi?

- Pa . . . tvoje sestre deluju normalno ali čak je i meni bilo očigledno da se ne družiš sa braćom i njihovim ženama, tvoji prijatelji su kul.

- One su opasnice – Kim se ubacuje.

- Opasne? – pitam.

- I pakosne, lepo si odgovorila Mii.

- Deco, ne znam za vas ali ja sam umoran, idem kući – Kevin nas obaveštava.

- Ja ću spavati ovde – Kim kaže.

- U redu tata, možeš li da voziš?

- Naravno.

Svi su se pozdravili, Kevin se pozdravio i sa mnom, dopada mi se, pijatan je.

. . .

- Kako sam mogla da izgubim? Ja nikad ne gubim – Kim se čudi.

- Plati – Noa kaže.

- Bato? – pogledala je u Leo a on je izvukao novac i dao joj.

- Izvoli, i želim revanš – Kim kaže Noi.

- Ponovo ćeš izgubiti, ali stvarno si dobra bolja si od tate.

- Hvala mali.

- Zašto ti je kosa ljubičasta?

- Ja sam umetnik a mi smo malo ekscentrični.

- Ne razumem se u umetnost – Noa kaže.

- Vidi ti to, postoji nešto u šta se ti ne razumeš – Leo se smeje.

- Kao što Atea kaže za kuvanje, to je gubljenje vremena – slegnuo je ramenima.

- Slažem se sa njim.

- Ok . . . – Leo ustaje.

- Ne možete reći tako nešto – gleda čas u mene čas u Nou.