Daljina među nama

17

Leo

Nisam još uvek izašao iz spavaće sobe jer sam na telefonu sa advokatima, tražim Joanu i pokušavam da saznam sve o mešanju države u odgajanju genijalaca. Previše je sivih zona i ludim od ranog jutra.

- Mišo, neka me advokat čeka u kancelariji.

- U redu.

Prekinem vezu i siđem dole. Iznenadio sam se kada sam ugledao Ateu u dnevnom boravku. Sređena, mirna i ozbiljna.

- Atea?

- Budan si, čekala sam te.

- Atea imam million obaveza danas i . . .

- Biću kratka Leo.

- U redu.

- Ovo je za tebe – dodaje mi fasciklu.

- Šta je to?

- Presuda, odbačena je tužba Noine majke da dobije starateljstvo nad njim i zabranjen joj je svaki kontakt sa detetom. Noa ostaje da živi sa tobom pod uslovom da mu obezbediš adekvatnu sredinu koja će stimulisati njegov intelektualni razvoj. To znači da će pohađati školu za nadarenu decu, učestvovaće u nekim ispitivanjima koja su vezana za njegove sposobnosti i posećivaće psihologa koji će mu pomoći da se bolje prilagodi promenama.

- Kako . . . Odakle ti ovo? Kako si ovo uspela? – ne mogu da verujem.

- Svet ljudi sa visokim IQ-om je jako mali.

- Znači ovo je zvanično?

- Da, niko ti ne može oduzeti Nou.

- Ne znam šta si uradila ali hvala ti.

- Znam da me ljudi vide kao hladnu i racionalnu osobu, ne mogu to da promenim ali jako dobro znam razliku između dobrog i lošeg roditelja, posvetila sam karijeru da pomognem darovitoj deci da pronađu svoj put i uspešno se uklope u društvo. Noa je dete kojem želim da pomognem, smatram da je izuzetan i kao takav zaslužuje miran život.

- Ti nisi hladna osoba – ne volim kad ovako govori.

- Jesam, sredila sam da upoznaš danas drugogo tutora za Nou, on se zove Vinsent i . . . .

- Čekaj malo, ti ga nećeš više podučavati?

- Dok ne krene u školu, ne.

- Ukoliko je ovo zbog mene . . .

- Nije, ja se vodim kao svedok koji je odlučio sa kojim roditeljem Noa treba ostati i kao takva moram biti na distanci. Bila sam pristrasna ali ne moraju to svi da znaju.

- Hvala ti još jednom.

- Nije sve ovo moja zasluga, Noin dnevnik je puno pomogao.

- Noi se neće dopasti promena tutora, on se mnogo vezao za tebe.

- Znam ali trenutno ovo je najbolje za njega.

- Atea . . . – smestim se pored nje.

- Žao mi je što sam sinoć bio grub prema tebi.

- U redu je, navikla sam.

- Nije u redu! I ne možeš da se navikneš.

- Razumem da si bio pod stresom i uplašen zbog sina, nema potrebe da mi se izvinjavaš.

- Šta ćemo sad?