Gatara je rekla svoje

8

Bogdan

- Kako je bilo u Vankuveru? – pitam da razbijem ovu neugodnu tišinu. Moram da priznam da je neprijatno kad se ona ne smeje, a smeje se svima osim meni.

- Radno.

- Kako si se provela na utakmici? – setim se onog plavušana koji je balavio nad njom.

- Stvarno dobro, moraću češće da dolazim, ovo mi je bila prva utakmica.

- Dosadiće ti, moja sestra je govorila da neće propuštati utkmice a sad ne mogu da je ubedim da dođe.

- Dopada mi se tvoja sestra, tako je pozitivna.

- I luda, šašava je – obožavam svoju sestru.

- Samo ste vas dvoje?

- Da a ti?

- Pa imam samo polubrata, Sergej.

- Ali Sergej je odrastao sa majkom, niste odrasli zajedno.

- Da, pa moja majka nije mogla da ima više dece nakon mene ali u redu je odrasla sam sa Rejčel i Mionom.

- Znači idete u paketu?

- Uvek, Rejč je moj agent a Miona je dizajner, ona me oblači. One su mi porodica – konačno se nasmešila, jebeno konačno.

. . .

- Kafa.

- Hvala Lina – obožavam kad me čeka skuvana kafa.

- Završila sam za danas.

- Slobodna si vidimo se u ponedeljak.

- Prijatno.

- Novine su na stolu.

- Hvala – uzmem kafu i unutim se ka dnevnom boravku.

Uzme novine i preletim preko udarnih vesti. Naša pobeda od sinoć i nova romansa.

- Koji kurac? – otvorim novine.

Linda Foks i Konor Rajt, novi holivudski par. Neimeni izvor tvrdi da je veza ozbiljna jer je lepa glumica povela dečka na utakmici njenog brata.

- Šta? – zar ga nije sinoć upoznala?

Ma šta znaju ovi novinari? Zatvorim novine i uzmem druge. Kao da su prepisivali jedni od drugih. Iznerviram se i krenem na tuširanje.

Mesec dana kasnije

Jebeno sam frustriran. Imam osećaj da mi ništa ne ide od ruke u poslednje vreme a pod ništa mislim na žene. Nijedna ne ume da se smeje. Ili mi je njen smeh iritantan, ili prejak ili histeričan . . . ama svakoj nađem manu a zašto? Upoređujem ih sa njenim osmehom. Vanjin osmeh jednostavno greje a ona mi se više ne smeje. Viđam je kad god odem kod Sergeja i uvek je fina prema meni ali samo fina, smeje se našim prijateljim i šali se sa njima ali ne i sa mnom i to me jebeno frustrira. Besan sam jer sam ja odlučio da među nama neće biti ničeg, zašto se onda sada jedem zbog toga?

Moram da prošetam. Presvučem se i krenem da razbistrim glavu.

. . .

- Daj mi tvoj novčanik.

Okrenem se i ugledam nekog crnca. Jel on to ima pištolj?

- Novčanik! – viknuo je.

- Nisam ga poneo – podignem ruke.