Gatara je rekla svoje

5

Vanja

Balavim nad Bogdanovim slikama već neko vreme. Pitam se šta li radi? Možda da proverim? Ugasim lap top i siđem dole.

- Dobro jutro brate – pozdravim ga.

- Hej mala – mamuran je.

- Izgledaš loše – zaključim.

- Preterali smo sinoć.

- Skuvaću ti kafu – padne mi na pamet nešto.

- Može, hvala ti.

Pronađem kafu u kuhinji, iskradem se do toaleta i sve prospem u WC šolju. Tako.

- Sergej! Nemamo više kafe.

- Sranje, kad smo pre popili?

- Ne znam.

- Nije li ti problem da odeš do Bogdana? On je kafopija.

- Nije, samo da uzmem neku šolju.

- Hvala ti srce si.

- Nema na čemu – nasmešim se i trknem da se presvučem.

. . .

Šolja, seksi majčica i prekratak šorts, može. Pozvonim i sačekam.

Nakon nekog vremena vrata otvara Bogdan.

- Dobro jutro, jesam li te probudila? – pitam.

Odmerio me, sklopio je oči na trenutak i otvorio ih.

- Nisi.

- Nestalo nam je kafe a moj brat je mamuran.

- Uđi.

- Hvala – prođem pored njega onako kao modeli, istaknem guzu.

- U kuhinji - objašnjava. Čudno ne spominje poljubac.

- Ja ću, deluješ pregaženo.

- Druga polica – naslonio se na šank.

Ja sam osoba prosečne visine ali druga polica je visoko. Zato se popnem na radnu ploču, kladim se da mi dupe izgleda sjajno i potražim kafu.

- Možeš li? – pita me.

- Naravno – spustim se lagano.

- Da li želiš da skuvam i tebi? – pitam.

- Već sam popio, hvala.

Sipam kafu i vratim njegovu na mesto, naravno sporo.

- Hvala komšija – nasmešim mu se.

- Nema na čemu.

- Izaći ću sama.

- Vanja – hvata me za ruku.

- Da?

- Ti i ja . . . to se neće dogoditi – ozbiljan je.

- Šta se tačno neće dogoditi?

- Ti si sestra mog prijatelja i ja ne kršim svoja pravila.

Približim se njegovim usnama, nije ustuknuo.

- Nije kao da te primoravam na nešto, zar ne? – kažem na njegovim usnama. Kad se samo setim kako su ukusne . . .

Osećam se sjajno. Moraću češće da ga zavodim. Odvojim se od njega i shvatim da se napalio, impresivno.