Gatara je rekla svoje

14

Bogdan

Skinem kačket i pozdravim paparace koji se kriju ispred hotela. Posetio sam devojku zar ne? Nema tu ničeg čudnog. Imao sam sreće sa letom tako da nisam puno čekao na aerodromu. Čeka me ozbiljan razgovor.

- Prošla je ponoć, odavno – Sergej otvara vrata neraspoloženo.

- Znam – uđem.

- Gde gori?

- Dopada mi se tvoja sestra.

- Molim? – protrljao je oči.

- Ona je zabavna, duhovita, opuštena, brižna, divna, prelepa i ne želi sa mnom seks na jedno veče.

- Šta?! – dreknuo je i udario me u nos.

Au, ovo je bolelo. Protresem glavu i otvorim oči. A sad je budan.

- Želim da se zabavljam sa tvojom sestrom.

- I to pitaš mene?

- Očigledno.

- Brate, nema petljanja sa sestrama – podseća me.

- Znam i žao mi je što kršim naš dogovor ali Vanja je vredna toga.

- Da li ste vas dvoje već . . .

- Ne – prekinem ga.

- Šta kaže moja sestra?

- Izbacila me je iz sobe – priznam.

- Šta?

- Pa . . . to je u stvari duga priča.

- Već si me probudio i bolje bi ti bilo da je dobra jer ću ti u suprotnom razbiti nos i ovaj put ideš sam u bolnicu.

. . .

Nakon razgovora od pola sata i dve tekile rekao sam Sergeju u čemu je problem.

- Dakle moja sestra te je zavela zato što joj je gatara rekla da će se udati za nekog Bogdana i sad ne želi da ima ništa sa tobom?

- Mislim da je to dobro rezimiranje situacije.

- Pa ukoliko te ne želi u svom životu odjebaćeš, jasno?

- Kristalno. Dakle . . . u redu smo?

- Nismo u redu, ne želim mog najboljeg prijatelja i moju sestru u istoj rečenici.

- Pošteno.

- Razgovaraću sa Vanjom, do tada ti ne mogu ništa više reći.

- Razumem i žao mi je. Nisam planirao ovo, jednostavno . . . dogodilo se.

- Ne zanimaju me detalji. Vidi ne dopada mi se ovo, nimalo, ali nisam toliki gad da vam branim da budete zajedno ali to će biti samo ukoliko moja sestra želi. Imaš sestru, trebalo bi da razumeš.

- Kristalno razumem i . . . ona ne želi ništa da ima sa mnom tako da . . .

- Zašto mi onda ovo govoriš?

- Zato što ja želim nešto i neću da sedim sa tobom i da se osećam kao da sam nešto skrivio – nisam takav čovek.

- Brate . . . moja sestra – mršti se i sipa tekilu.

- Sipaj i meni.

- Toliko o trećem pravilu – prebacuje mi.

- Znam u redu? Znam.

Ali šta da radim? Izgubio sam glavu za njom.

. . .

Rekao bih da se moj život u narednih mesec dana vratio u normalu. Ponovo sam na terenu, Sergej i ja smo dobri bio je malo ljut ali izgleda da mu se dopada to što me Vanja izbegava, a ona? Viđam je samo na televiziji i u novinama. Završena je promocija njenog filma i znam da će se uskoro vratiti da nastavi snimanje one trilogije. Ali sve to više nije bitno, mogli smo da imamo nešto a ja sam to uprskao.

Možda je to bila ispravna stvar a možda i nije, ko bi mogao da zna? A gde smo ona i ja? Pretpostavljam da ću to shvatiti na Sergejevom rođendanu u subotu, jer ću je tad sigurno videti.

Obučem se i uzmem svoju torbu.

- Jeste li gotovri? – pogledam u Linka jer se on oblači kao žena, godinama.

- Čekamo gospođicu – Sergej se smeje.

- A da popušite ovoj gospođici? – Link nam pokazuje srednji prst.

- Ja sam gladan – Gaston se okreće.

- I ja – Rodžer ga udara.

- Ne izlazi mi se nigde – Segej odgovara.

- Onda naručimo klopu kod mene – Gaston predlaže.

- Može – ja pristanem a i ostali momci.

. . .

- Dakle čujemo da te je Vanja otkačila – Gaston se cereka.

Okrenem se ka Sergeju.

- Rekao si im?

- Naravno da sam im rekao, petljao si meni iza leđa sa mojom sestrom – obrusi mi.

- Nisam petljao, to je bila samo hemija.

- Pa očigledno više nema ni toga – Link se smeje.

- Što otvara put za mene – Rodžer se kezi.

- Samo joj priđi i poslaću te u bolnicu – zapretim mu.

- Polako lave - Rodžer podiže ruke.

- Dođavola, možda i ti treba da posetiš gataru – Link se smeje.

- Ozbiljno? Pa ko normalan veruje u to? – Sergej pita.

- Očigledno tvoja sestra – Rodžer kaže.

- Ok, prestanimo da govorimo o mojoj sestri – Sergej je ozbiljan.

- Prestajemo.

- Ok.

Toliko o tome da ću se ohladiti od nje.

. . .

Link je ustupio Sergeju klub za rođendan, zapravo svi ovde slavimo rođendane i proslavljamo pobede. Puno je poznatih lica, košarkaša, modela, glumica, prijatelji, rodbine . . . a ja se vrtim ko budala.

- Gore – Rodžer me udara u ruku i podignem pogled ka stepenicama.

I ona je bila tamo. Obučena u kratku belu haljinu, prelepa i jedinstvena sa onim osmehom. Neke žene su naprosto stvorene da budu izuzetne. Na tim ženama sve je savršeno a jedna od njih je i ona. A možda je ona i jedinstvena.

I dok je gledam opčinjeno kako silazi niz stepenice shvatam da želim da rizikujem zbog nje. Sergej će morati to da prihvati a ona . . . ona će morati da mi pruži šansu, a ukoliko to ne želi . . . stvoriću sam sebi šansu, osvojiću je. Vreme je da se trgnem i podsetim je na ono što mi je radila, ako ništa drugo bar ću naplatiti stari dug.