Gatara je rekla svoje

21

Bogdan

Ne kontam zašto je ženama potrebno toliko vremena da se spreme.

- Vanja, jesi li gotova? – viknem.

- Evo – izlazi i smeje se

- Veoma si napet, opusti se malo.

- Nisam napet samo mi moja sestra stoji na glavi. Moramo da izađemo na večeru, pa moramo da izađemo.

- Dopadam joj se – namignula mi je.

- Nije to u pitanju. Odjednom svi žele da te upoznaju od kad smo uslikani u marketu zajedno.

- To je loše? – namrštila se.

- Nije loše samo me nervira. Više volim kad smo kod kuće, gledamo neki film, kuvamo, zezamo se . . . ovako nas čekaju jebeni paparaci.

- Kapiram ali moramo nekad izaći. Mesec dana smo u vezi i svo vreme smo zatvoreni. Neću da se krijem Bogdane.

- Dobro ali ti se raspravljaj sa novinarima – ja nemam živce za njih.

- U redu, hajdemo sad.

- Hajdemo.

Iako poslednjih mesec dana stalno visim u Vanjinom stanu nedostaje mi moja kuća, posle večere predložiću joj da se preseli kod mene, ionako smo stalno zajedno i prestaću da plaćam zakup za stan koji sam unajmio pored nje.

- Ćao Meri.

- Ćao Vanja.

Moja sestra i Vanja se grle kao rod najrođeniji. To je još jedna stvar u vezi nje, svi je vole.

- Bato – zagrlla je i mene.

- Zdravo malo. Gde je Kent?

- Evo me – pojavio se iza nas.

Pozdravim se sa zetom, porfesionalni bokser i lud za mojom sestrom.

Samo što smo naručili večeru počelo je. Ljudi nas krišom snimaju, slikaju, traže autograme . . . a ja gubim živce.

- Samo se opusti, ignoriši ih - Vanja stavlja ruku preko moje.

- Nisam ništa rekao.

- Ali fucaš – smeši mi se. Obožavam njen osmeh, uvek me umiri.

- Tačno čak i ja te ovde čujem – moja sestra kaže.

- Ti si mnogo pametna.

- Jesam. Pa kad ćeš je upoznati sa mamom i tatom? – pita me.

- Čim uklolimo odmore ili neki slobodan vikend. Šta kažeš? – pitam je.

- Teško u naredne dve nedelje a ti imaš važne utakmice.

- Znam, organizovaću nešto Meri. Hoćemo li da krenemo?

- Nismo završili večeru – Vanja me gleda popreko.

- Tačno – složim se.

. . .

Nakon večere kao što sam i mislio sačekali su nas paparaci ispred restorana, ja ih ignorišem a Vanja im se samo smeška.

- Uđi – otvorim joj vrata.

- Hvala.

Ignorišem pitanja i uđem u džip.

- Jebeni paparaci – opsujem glasno.

- Opusti se Bogdane, Rejčel će sutra izdati zvanično obaveštenje i ostaviće nas na miru, ako je to u redu.

- U redu je – spustim loptu i nasmešim joj se.

- Šta?

- Ništa, nisi ti kriva što nas love, ne želim da se ljutim na tebe.

- Znam Bogdane, ne moraš da se pravdaš.

- Znaš za osobu koja plane zato što joj haljina ne drži grudi lepo veoma si smirena u ovim situacijama.

- Glumica sam, stalno sam ispred kamere – slegnula je ramenima.

- Znam. Dolaziš li sutra na utakmicu?

- Naravno, ja sam tvoj najvatreniji navijač.

Nasmejem se i dam gas.

Vanja

- Ima predlog – Bogdan kaže dok odlaže telefon na stolu.

- Kakav predlog?

- Šta kažeš da se preselimo?

- Gde da se preselimo?

- U moju kuću. Nema potrebe da uzalud plaćamo ova dva stana a paparaci će nas ionako juriti.

- Da li me ti to pitaš da se preselim kod tebe? – ne mogu da verujem. Vanja nemoj da si skočila od sreće, nikako. Nemoj da se izblamiraš.

- Da. Šta kažeš?

Kažem jupi jej. Naravno da ću se preseliti, ja imam plan. Pronaći Bogdana, zavesti ga, udati se za njega i roditi mu decu, zaboravila sam samo na zajednički život.

- Vanja!

- O da. U redu, preseliću se kod tebe – pristanem dostojanstveno.

- Ne izgledaš srećno povodom ovoga – mršti se.

- Hoću li dobiti jednu sobu za garderobu, štikle i torbe?

- Hej meni treba samo teretana, spavaća soba i kuhinja, sve ostalo je tvoje.

- I mogu da dekorišem po želji?

- Vanja živećemo zajedno, moja kuća je tvoja kuća. Tvoj stan je mali za nas.

- U redu. Kad se selimo?

- Organizovaću sve sutra – prilazi mi i ljubi me.

- A ti nisi hteo da se zabavljaš sa mnom – podsetim ga na treće pravilo.

- Znam, kreten šta ću?

- Tako je, bio si kreten – poljubim ga.

- Sva sreća pa je gatara na tvojoj strani – kažem mu. Moram da je posetim ponovo. Interesuju me deca.

- Sva sreća.

. . .

Rejč me kao po običaju gleda ispod oka, spomenula sam joj gataru.

- Šta? Do sad su sve pogodile – podsetim je.

- Želiš bebu? Napravi je, nije to nikakva filozofija, treba ti samo penis.

- Ne budi zla i zakaži mi taj sastanak.

- Dobro. Luda žena. Znaš samo ja mogu da te trpim, niko drugi.

- Ili samo ja trpim tebe. Moram ti pronaći nekog da te kresne, previše si zadrta.

Ponovo taj pogled.

- Džabe me gledaš tako, prevazišla sam taj pogled pre mnogo godina.

- Samo priznaj da si luda.

- Nisam luda. Zakaži mi sastanak sa gatarom, ja moram da idem. Danas se selim kod Bogdana.

- Treba li vam pomoć?

- Ne, unajmio je firmu za preseljenje.

- Zovem te kad zakažem kod gatare.

- Obavezno, ćao.