Gatara je rekla svoje

Epilog

- Gospode Bože, Isuse Hriste, i svi ostali pomoćni sveci, pa šta to dođavola radite? – sevam očima na mog devetogodišnjeg sina Lava i šestogodišnju ćerku Leu. Da, njihova imena je birao moj suprug.

- Tata nam je rekao da možemo da sagradimo dvorac – moja ćerkica prekrivena blatom se smeje.

- A meni je naredio da joj pomognem, naravno nije morao da mi naređuje jer sam ja ipak najbolji brat na svetu – Lav je zauzeo stav svog oca.

- Bogdane!!!!! – viknula sam iz sveg glasa.

Dok čekam da Bogdan izađe posmatram blato u koficama i na travnjaku.

- Šta se dešava? – izleteo je iz kuće u crnim boksericama trljajući oči.

- Spavao si?

- Ovaj . . . pa da.

- Spavaš a deca se igraju sa blatom! Odakle im blato!!!

- Ne znam. Odakle nam blato? – okrenuo se ka njima.

- Stric Sergej i ti ste nam doneli – Lea se vrcka.

- Izgleda da jesmo – češa se za glavu.

- Izgleda? Zašto si im dođavola doneo blato? I gde ste ga uopšte pronašli?

- Mama to je pesak i voda – sin mi odgovara.

- Ne pravi se pametan Lave.

- Mi smo nabavili pesak, voda je njihova – Bogdan je odgovorio ozbiljno.

- Bogdane idi i obuci neke pantalone, onda se vrati i sakupi ovo . . . pesak i vodu, a vas dvoje pravac kupatilo – naređujem.

- Vidi stvarno nemam pantalone – on kao da je sad to primetio.

- Vremenom postaješ zaboravan. Deco kupatilo – ponovim i poslušaju me.

- Ne zaboravite, to vam mama brani! – Bogdan vikne za nama i okrenem se ka njemu. Momentalno se rasanio.

- Zato što ste pretrali, stvarno ste prljavi deco – ispravio se. Ubiću ga.

***

- Lave jesi li uradio domaći? – pitam sina dok postavljam večeru.

- Probnu verziju jesam.

- Bogdane . . . . – pogledam ga ozbiljno. Zna šta mislim o probnoj verziji domaćih zadataka.

- Poverio sam, odličan je.

- Lave pročitaj mi domaći zadatak – čim Bogdan kaže da je odličan to su obično gluposti.

- Evo.

- A ti lepotice? Kako je bilo u vrtiću?

- Lepo, igrali smo se, učili smo pesmice i prebila sam Samantu.

Tanjir mi umalo nije ispao.

- Ti si šta?

- Očupala sam Samantu ali ne brini tata je sredio – nasmešila mu se.

- Bogdane?

- To je bio nesporazum, Lea je nije namerno očupala, saplela se.

- To smo rekli Samantinoj mama a u stvari . . .

- Lea! Koliko puta da ti kažem da podržiš tatu kad laže mamu? – Bogdan je prekida.

- Izvini tata zaboravila sam.