My kind of Perfect

5. Love triangle

Stajala sam ispred tih velikih vrata, osećala sam neku tremu, baš zbog osobe koja stoji iza u toj prostoriji, šta se dešava samnom? Da li se to zove zaljubljivanje?
Taj glupavi osećaj čitavog zoo vrta u mom stomaku svaki put kada ga vidim.

Otvorila sam vrata "Tae?"
Nisam dobila nikakav odgovor, al sam ipak odlučila ući u sobu, ovo je već drugi put da izigravam lopova.

Soba je bila kao i obično tamna -ti jebeni sivi zidovi- psovala sam u sebi, stvarno su davali mračninu i osećaj da će te soba progutati. Ugledala sam nasložene listove na stolu, ah nebi bila ja da ne taknem to, radoznalost me je uvek vukla, pa sam zeljela saznati šta je pisao.
Uzela sam papir na kome je stajalo neko lepo ispisano pismo, sam nasov mi ne privukao pažnju naterajući me da nastavim čitati...

Sve što ti nisam mogao reći...

Imam toliko toga da ti napišem, toliko toga da ti obljasnim, da bi mogao celu večnost provoditi pisajući, ali nisam siguran da mogu naći prave reči za ono što držim u sebi, bar mogu ovo da ti kazem:
osećam nešto prema tebi.
Želim da znaš kakvu čudesnu melodiju stvara tvoj glas, kakvu toplinu ispunjava tvoje prisustvo i tu prekrasnu harmoniju osećanja koju imam prema tebi od prvog susreta u mojoj sobi.
Tako si detinjasta i razigrana puna života, a idalje posebna... Počeo sam da mislim o tebi kao mali dečak koji ne može odoleti svojoj beskrajnoj mašti, jer svaki put se izgubim u tvojim dubokim plavim očima sa odsjajem zvezde padalice, u njima pronalazim sreću.
Nadam se da ti se svidja knjiga koju sam ti dao, takodje i one galske ruže, znao sam da su ti one omiljene.
I ja sam ih zavoljeo, potsetile bi me na tebe, jer smo oboje u srcu nosili polovinu nečeg već odavno slomljenog i izbledelog ali te uspomene bi ponovo oživljavale.
I zato naše slomljene sudbine bi se na bilo kojoj drugoj stazi srele i završile svoju priču, mada bilo je nešto u toj stazi na kojoj smo se sreli, baš u tom trenutku, tada u mojim očima je bilo nade da počinje novo poglavlje knjige za nas dvoje.

Za: Park Jia. Od: Tajni obožavatelj. ;)

Moja vilica je bila otvorena do poda dok su hiljade pitanja prolazile mojom glavom.
Kako je tako ravnodušan?
Tako je dobro znao sakriti svoja osećanja.
Ko bi rekao da iza tog velikog dvorca koji je ogradio oko sebe se krije mali dečak pun ljubavi.
Vratila sam pismo na sto i lagano izašla iz sobe, zadnje što mi je trebalo u ovom trenutku je da me on uhvati kako čitam ovo.

***

Autor P.O.V

Kad su noćne zvezde obasijale mračno nebo, dok su ostatak članova sedeli pričajući svoje životne priče o univerzumu, hrani i hemiskim elementima koji još nisu izmišljeni. Yoongi je gledao kroz prozor duboko razmisljajući o njegovoj nesudjenoj ljubavi.
"Lil meow meow, jesi li dobro?" Dozivao ga je njegov najbliži drug Hoseok.
"Koliko puta sam ti rekao da me ne zoveš tako?" Dečko se povukao iz razmišljanja okrećući očima na taj nadimak.
Jin je od samog dolaska primetio kako je njihov prijatelj više povučen u sebe, ne razgovara toliko, već vodi preprike u svojoj glavi, što se moglo videti na njegovom zabrinutom izrazu lica.
Momak nije želeo pričati sa njima još od kad su stigli, to njegovo ponašanje ih je zabrinulo i odlučili su naterati da im kaže šta se dešava.
"Možda je samo još jedna prolazna faza, ostavite ga." Jungkook je protestovao, ali nisu ni obraćali pažnju na njegove reči, bili su uporni kao mala radoznala deca.
"Uredu, ako kažem obećajete da me nećete smarati?" Momak je odgovorio nervoznim glasom, verovao im je i smatrao je da će mu njihove reči utehe pomoći trenutno, prepričajući čitavu situaciju sa Jiom osetio je šokirane face Jimina i Taehyunga koji su se gledali zbunjeno.
"Uvek li se zakačiš za one teške..." kukao je Jin razmišljajući kako može pomoći svom prijatelju.
"Ako je toliko zajebano, nastavi dalje i zaboravi na ovo." Namjoon se ubacivao mazeći Sugu po ledjima u znak utehe, možda je izgledao kao momak koji bi mogao biti dobar psiholog za ljubav, medjutim nikada nije imao ni radnog iskustva u tome.
"Zar ne vidiš da ne mogu, kako da zaboravim njeno divno lice koje gledam svaki dan i trenutak kada su moje usne legle na njene."
Čuvši te reči koje su izašle iz njegovih usta, Tae se počeo gušiti od sok koji je piuckao, dok ga je Jimin spašavao od srčanog napada, Yoongi je nezainteresovano mumlao "gobim svoje dragoceno vreme na vas" nastavljajući gledati u prelepo nebo vatajući zvezde padalice i zamišljajući iznova istu želju.
Jimin je grlio jastuk ljuljajući se napred, nazad, pogled mu je bio uperen u pod, razmišljajući o ovoj izjavi izgledao je kao psihički bolesnik koji je pobegao iz ludnice.
Taehyung je sedeo pored njega gledajući u Yoongija i ne progovarajući ni jedne reči, svatio je upravo da se našao u ljubavnim trouglu, de dvoje zaljubljenih kretena pokušavaju osvojiti devojku. Na njegovom licu se ocrtao izraz krivice i ljutnje, razmišljajući o osećanjima njegovog prijatelja, nije mogao reći naglas šta oseća prema njoj i pucajući od besa koji je osećao dok ga je ubijala činjenica da je on poljubio...

***

Taehyungov P.O.V

Ušao sam u moju sobu nervozno zalupivši vrata, večeras nisam želeo videti nikog od njih, želeo sam biti sam u tišini.
Uzeo sam pismo sa stola i iscepao ga bacajući ga u kantu razbacajući sve sa stola.
Zašto se i on morao umešati i otežavati situaciju? Lupio sam šakom u zid iznervirano.
"Tae? Šta se dešava?" Čuo sam jako poznati i smirujući glas sa druge strane vrata.
"Ostavi me, želim biti sam." Reko sam laganim tonom. Njen nježan glas bi me svaki put smirivao, što mi u ovoj situaciji nije trebalo.
"Želim ti pomoći, otvori mi" bila je uporna.
"Rekao sam ti da odeš." Zadržavao sam suze prisećajući se Yoongijevih reči, bacio sam se na krevet nabijajući glavu u jastuk.
Nisam znao šta preduzeti u ovom trenutku, da li joj priznati? Ne znam mogu li to napraviti, stvoriti takva osećanja za tolko vremena je bilo čudesno, opet ubijalo je gledati osobu koju voliš znajući da ne možeš ništa preduzeti jer postoji rampa osećanja izmedju vas, mada biti njen prijatelj je bolje nego ništa, zar ne? Tešio sam samog sebe, stvarno je nekad neverovatno kako se bol i ljubav dobro slažu...