My kind of Perfect

1. In your eyes

Trljala sam oči pokušavajući se razbuditi, jutro je na mene delovalo uvek tmurno kao i moje raspoloženje.

Prolazivši kroz moju malu neurednu kuhinju udarila sam u snažnu figuru ispred sebe i moje dupe se dočekalo na hladnom podu. Videla sam Jimina ispred sebe kako kopa po mom frižideru.
"Zar nisi dovoljno bogat da sebi kupiš hranu?" Rekla sam iznervirano držeći se za glavu, ne znam ni zašto, kada je sa mojom glavom bilo sve uredu.
"Wow nisam te prepoznao!"
Počeo se smejat dok sam se ustajala sa poda.
"Izgledaš kao veštica!"
"Haha veoma duhovito Park Jimine!" Namrštila sam se sarkastično.
"Smiri se mala veštice, došao sam da te pokupim za danas, sa razlogom sam ustao ranije"
"I moju hranu?" Sa njim sam oduvek delila sve, to je ono što brat i sestra rade zar ne?
Sa njim sam mogla deliti moje čarape i bruseve, al ne i moju hranu.

***

"Stvarno je lepo" gledala sam u kuću ispred sebe sa velikim belim zidovima, ogromnim prozorima, dvorištem koje je prekrivala zelena trava i raskošno drveće. Nikada pre nisam imala priliku doći ovde, a sada se trebam useliti. Da mi je neko rekao da ću živeti sa bratom i njegovim bendom, verovatno bi mu se smejala jer sam tad bila sigurna da se to neće desiti...

"Idemo" prošao je pored mene otvarajući vrata kuće, za mene moglo bi se reći neke palate. Zidove su krasile slike sa zlatnim okvirima, luster je bio ukrašen malim kristalima, i mesto divnim cvećem davajući mu miris... Ušla sam u sobu posle Jimina, kao njegova mala kuca.

Volela bi preskočiti ovaj deo upoznavanja, uvek sam bila stidljiva pa mi upoznavanje nije išlo od ruke. Valjda zato što sam više živela u svom malom univerzumu.

U sobi su bile 3 ogromne garniture sa belim čupavim tepihom, lampa u ćošku je davala svetlo sobi.
Članovi su izgleda bili zauzeti igranjem igrica na velik TV ispred garniture, a neki fokusirani na svoj telefon, sad znam šta oni rade kući.
"Ljudi ovo je Jia, moja sestra" osetila sam mešavinu neprijatnosti i uzbudjenja u Jiminovom glasu.

"Ovo je Min Yoongi" pružio mi je ruku "drago mi je" rekao je totalno pasivno i možda nezainteresovano ili je to bilo samo iz mog ugla gledanja. Na sebi je nosio crnu dugu majcu bez rukava i crni šorc, njegova bela kosa je bila neuredna, bio je slične visine kao moj brat, ne mnogo viši od mene.

"A ovo je Kim Namjoon" i sa njim sam se rukovala, imao je veliki osmeh što je izražavalo njegove rupice na obrazima. Nosio je široki žuti duks i imao je malo tamniji ten, što se dobro poklopilo. Njegovu kosu boje lešnika je prekrivala marama koju je vezao oko glave. Bez i jedne progovorene reči me je nasmijao, zašto? Jer je bio neopisivo smešan.

"A ovo je Taehyung" na njega sam zaustavila pogled pružajući mu ruku, imao je neopisivo mračne oči, crvenu kosu koja je padala preko njegovog čela i lepo izražene crte lica. Nosio je neku crnu košulju sa dva otkopčana dugmića na početku izražavajući vrat. Njegove ruke su krasile narukvice i par prstenja, a njegovo ime, ipak bilo ga je teško zapantiti, ali zvučalo je veoma simpatično i specijalno.

"Ovo je Jungkook" njega sam mogla opisati samo u jednoj reči.
Jebač.
Njegov ponosan pogled, crna kosa koja je padala sa strane i majca na brtele koja je otkrivala njegova ramena i mišiće, verovatno san mnogih devojaka. Dok iz mog pogleda to je bio samo još jedan bad boy.

Pružio mi je ruku "tebe znam" suzila sam oči "I ja tebe pokemonu" napravio je istu reakciju.
seli smo na udoban nameštaj, dok sam se prisećala ove scene...

Vratimo se na 6 meseci ranije

Čula sam neko lomljenje u donjem delu kuće što me je naglo probudilo, skočila sam iz kreveta uradivši kungfu pokret i gledajući oko sebe. Uzela sam tiganj ispod kreveta koji mi je služio kao oružije a onda polako otvorila vrata sobe. Veoma pametno Jia, držati tiganj za način odbrane.