My kind of Perfect

8. It hurts to be in love

Ljubav je čudo, a tako nazivamo ono što ne možemo definisati, čuda se dešavaju samo onima koji veruju u njih.

Taehyung...

Poljubio me je...

Ta misao me je proganjala u glavi, stavila sam prste na svoje usne i još uvek sam mogla osetiti njegov slatki ukus, srce bi mi poskočilo vrateći film na tu scenu, želim ga za sebe, još više nego pre, nisam znala da je ljubiti njega toliko dobro. Ipak pre nikada nisam imala takve "ozbiljne poljubce" nisam prelazila granicu poljubca na blic, ali Tae je definitivno znao dobro to raditi, što bi me dovelo u pitanje koiko je zaista devojaka imao...
Ali bar je ova noć ojačala moja osećanja prema njemu.
Nisam ni primećivala da idem hodnikom i kikoćem se prisećajući se tog divnog trenutka.

Ipak dovoljno lepih stvari za večeras, mora nesto krenuti po zlu.
Iz mog razmišljanja me je povukao veoma zanimljiv razgovor meni dva poznata glasa.

Jimin "Potrudi se malo više"
Yoongi "pokušavam, već sam se umorio"
Jimin "ajde još malo, ja sam skoro..."

Da li su oni upravo!? "Šta radite vas dvoje?"
Uskočila sam u sobu bez kucanja, doduše trebalo mi je nekoliko sekundi da svatim o čemu je reč.
"Zabacili smo na sijalicu čarape i pokušavamo ih dovatiti..." Odgovorio mi je Yoongi koji je podizao Jimina na ledja, veoma pametno.

I tako dok Jimin nije mogao izdržati, pa je odlučio da ode u WC piškiti, ostavio je mene i Yoongia same u sobi, što je izazvalo moju nervozu. Bila sam stvarno zbunjena, nakon što sam sela na krevet nisam ni progovorila, tenzija u sobi me je ubijala, ali da sad samo odem bilo bi glupo i detinjasto.

Je li ovo neka Španska serija? Pošto sam se definitivno osećala kao da sam u takvoj.

Sedeo je pored mene, ne morajući ni reči izgovoriti, sve sam mogla pročitati sa njegovih očiju.
"Jia..." Prekinuo je tišinu njegovim tihim i hrapavim glasom.
"Zašto se praviš neosvojivim? Dokle ovako?"
Nastavio je gledati u pod, kao da više nema snage gledati u mene ili izbegava pokazati svoja osećanja.
"Žao mi je Yoongi, ali ne mogu biti sa tobom, moje srce pripada drugome."
Jedva ali direktno sam izgovorila te reči ne želeći ga povrediti, na što je očigledno suprotno reagovao, bio je jako smiren slušajući pažljivo svaku moju reč.
Iskreno mi se počeo svidjati Tae, ta osećanja koja su se stvarala prema njemu bez mogućnosti ugašenja, to je bio dobar razlog zašto sam morala odbiti Yoongia.
"Taehyung, on ti se svidja znači?"
"Kako znaš!?" Pokrila sam rukom usta kada sam svatila da sam se odala.
Stvarno zaslužujem nagradu za najgluplju osobu godine.
"Jasno" klimnuo je glavom, u njegovom pogledu se mogla videti samo ljutnja i hladnoća, otvorila sam usta u pokušaju nešto reći, ali je već uspeo izaći iz sobe, to nije izgledalo baš najbolje...

***

"Samo mu daj vremena da prihvati to, on se teško vezuje za ljude."
Namjoon je savetovao ležeći na mom krevetu, dok je Hana očigledno pokušavala i dalje analizirati situaciju, "jeste zajebano" odgovorila je razmišljajući.
Baš sam bila loša u obljašnjavanju stvari, a njih dvoje još gori u svatanju istih, tako da mi je trebala sva koncentracija za taj razgovor.

Vrata sobe su se otvorila i mogla sam odma ugledati JungKooka ili poznatijeg kao Jebača, koji je prošišao pogledom sve nas.
Nosio je neku crnu košulju sa zavrnutim rukavima i farmarice, njegova kosa je bila savršeno sredjena i miris jakog parfema je ispunio moj nos, što je izgledalo kao da je došao sa nekog svečanog održavanja ili tako nešto.

"Trebaš mi" njegov pogled se zaustavio na Hani, na što sam pretpostavila da se njoj obraća. Ona bi provodila dosta vremena kod nas, ne verujem da je to bilo zbog mene, već zbog njene želje da gleda njega što duže...
"Odma oppa" odgovorila mu je veselo, zatim izašla za iz sobe, na što smo ja i Namjoon samo razmenili upitni pogled.

Sedela sam tako na krevetu, imala sam dovoljno vremena da razmislim šta uraditi i kako popraviti stvari, dok je Namjoon pio svoj čaj bez reči.
Prvo što ću trenutno morati rešiti je problem izmedju mene i Yoongia.
Njega sam na početku smatrala kao pasivnu psihopatu koji uleće u tudje sobe kroz prozor tražeći glupe izgovore i koji obično pojede svu moju omiljenu hranu iz frižidera, kao meni u inat, ali mogu vam reći,
Yoongi je bio stvarno draga osoba.
Vremenom smo gradili sve bolji odnos i trenutno ga nisam želela povrediti i izgubiti, ali razumeti njega bilo je stvarno teško.

"O čemu tolko razmišljaš?" Spustio je šolju čaja na stočić pored kreveta.
"Sasvim sam uredu" nasmijala sam se i ako niaam bila baš presrećna.
"Park Jia, teraš me opet da posumljam u tvoje reči." I pre nego što sam napravila bilo kakav potez, privukao me je prema sebi i dobro sam znala što će sledeće uraditi. Golicanje. Znao je da će to uvek upseti kod mene.
"Neee, ostavi me, upomoć, ubijaju! Siluju!"
Pokušala sam vrištati i spasiti se, ali u ovom trenu nisam mogla ništa sem pokušavati uvatiti vazduh od smejanja, dok je Namjoon bio na meni golicajući me i ne davajući mi način da pobegnem. Umret ću tako mlada, baš bezveze, bar sa činjenicom da me Tae voli, to i nije tako loše, zar ne?
"Na-mjo-on ka-ko ć-eš me nosi-t na d-uši kad umre-m, završ-i će-š u zat-vor s-am" koprcala sam se pokušavajući spojiti rečenicu.
"Makni se, gnjido!" Uspela sam ga gurnut sa sebe. Ne samo da me je pokušao ubiti, već mi nije dao ni da dišem od njegove težine!

***

Nisam imala izbora pa sam stojala ispred sobe Jebača psujući ga i kucajući na vrata, jer sam htela da pokupim Hanu, sa obzirom da se nije još setila da dodje kod nas u sobu.
Mora li mi drugaricu preuzeti samo za sebe? Kako sebično... Ipak nemam pravo da se žalim, ja sam ih upoznala.
Otvorio je vrata odmeravajući me od glave do pete nezadovoljnom facom, stvarno nisam znala de sam mu zamerila da je takav.
"Šta vi radite ovde?" Skrenula sam pogled na Hanu u sobi koja je elegantno pila vino sedeći na krevetu, a oči su mi se zaustavile na njenu kratku suknju, na što mi je vilica pala do poda.
Bar je bilo vruće leto, a da ne zaboravimo činjenicu da je ona volela pokazivati svoje zgodno telo.
"To su moje reči, šta ti radiš ovde?" Prekinuo je moje omatranje situacije.
"Očigledno tražim Hanu"
"Stižem!" Viknula je, a zatim izašla.

"Jesi ti poludela? Oćeš da te iskoristi?" Počela sam kukakti, ali mi je ubrzo ostavila doznanje da nas svi mogu čuti.
"Samo smo pričali."
"O čemu, seksu?" Očigledno sam imala mnogo problema sa ljubomorom oko deljenja mojih najboljih prijatelja.
"Možemo li izbaciti tu reč?" Kukala je, verovatno joj se više svidjao izraz vodjenje ljubavi.
"Pričali smo i mislim da mu se svidjam" nastavila je šapućući dok su moje oči bile raširene. Nisam je mogla kriviti, ipak sam ja devojka koja se već ludo zaljubila u nekog mračnog misterijoznog momka.
"Samo mi obećaj da nećeš uraditi ništa glupo" dala sam mali prst da obavimo obećanje, na što je i pristala.
Nisam želela da završi kao mlada majka koju je dečko napustio nakon što je saznao da će postati roditelj.
Ipak znala sam da nije nezrela, to je Hana, mnogi su se divili njenoj odlučnosti i jakom karakteru, dok su je ostali smatrali drskom još od malih nogu.

***

Nakon emotivnog psihijatrijskog govora sa Hanom vratila sam se u sobu sa željom da odmorim od ove noći, neverovatno je koliko se stvari može desit za samo nekoliko sati.

"A sve li ti jebem, de ću sad ja spavati?"
Gledala sam prekrštenih ruku u Namjoona koji je već uveliko spavao na mom krevetu.
Šteta što mi je bilo tako žao buditi ga, pa sam samo legla pored okrećući ledja.
Pokušala sam spavati, al bi to bilo nemoguće pored njega. Okrećao se i tako bi me lupio rukom u glavu ili nogom u kičmu nekoliko puta, čak se i naslonio na mene ne dajući mi zraka...

Poruka od: TaeBae
Već mi fališ i to me drži budnim, mogu li spavati kod tebe?