My kind of Perfect

11. Bad boys bring heaven to you

Autor P.O.V

Nakon teško i monotono provedenih nekoliko letnjih dana od lošeg dogadjaja sa Yoongiem, 3 druga je odlučilo dati sebi malo odmora, pa su završili ležeći na zelenoj travi i gledajući u prekrasno noćno nebo nad Seulom. Dok su prijatelji mirno provodili svoje veče ostatak članova je već uveliko spavao...

"Izgleda da muve čiste svoje ruke zbog higijene, a ne zato što žele zavladati svetom" Jin je pričao neke besmislene stvari.

"Zašto razmišljaš o muvama? To je prilično čudno..." Dodao je njegov prijatelj Hoseok držeći ruke iza glave i brojajući zvezde na nebu, dok je Taehyung po običaju samo ćutao, udubeći se u svoji mali svet.
"Ozbiljno, to je tako uznemirujuća informacija, kako dalje da živimo?" Nastavio je Jin sa jedinom brigom na pameti o muvama.

"Da li će naše prijateljstvo trajati? Da li je jače od sudbine?" Napokon se oglasio Taehyung o totalno suprotnoj temi, sa smorenim izrazom na licu. Članovima nisu bila čudna njegova random pitanja, a on, brinuo se o činjenici da je povredio njegovog prijatelja Yoongia, ali znao je da je teško mogao promeniti trenutnu situaciju, pa je prepustio sve u ruke sudbine.
"Naše prijateljstvo je večno." Dodao je Hoseok sa velikim osmehom, razbarušeći mu kosu.
"Stvarno bi nas voleo videti sakupljene u starim godinama, prisećajući se ovih ludih dana kada nas je mladost i slava obuzela, voleo bi nas videti kako i tada stvaramo muziku i sedimo uveče brojajući zvezde..." Jin je držao svoji emotivni razgovor dok su dvojica momaka pažljivo slušali njegove reči.
"Ljudi, zahvalan sam sudbini što nas je spojila i sastavila ovu divnu porodicu, izgleda da je imala dobre planove za nas..."
Pričao je Taehyung brisući suzu koja je skliznula niz njegov obraz.
"Jeste li videli JungKooka?" Jimin se stvorio iza njih prekidajući ovaj divan trenutak, izgledalo je kao da ne može ni zaspati bez svog prijatelja...

Hanin P.O.V

Ležala sam na svom krevetu, obrćući se već po ne znam koji put u pokušaju da zaspim, ali svaki put kada bi zatvorila oči, misli bi mi išle samo na jednu osobu, JungKooka...

Nakon nekoliko minuta začulo se zvono na vratima, umorno sam došla na njih otvarajući ih. "Aaaaaa manijak!" Krenula sam zatvoriti vrata ali je zaustavio svojom smažnom rukom.
Gledala sam ovo u Američkim Horor filmovima, tako da ću po tom zaključku uskoro završiti ubijena, naravno ja bi bila uvek ona glupa osoba koja umire prva, jer obično radi glupe greške, kao naprimer ne proveri ko je...

"Smiri se budalo, ja sam!" Rekao je i sasvim poznat glas, nakon što je napravio koji korak napred, kućno svetlo je osvetlelo lice muške figure, tako da sam mogla videti osobu ispred sebe, ta njegova crna roba koju je jako voleo nositi i mračna kosa koja je pokrivala njegovo lice bi se savršeno uklopila u tamu, trebalo mi je nekoliko sekundi da svatim o kome se radi, to je bio Jeon JungKook.
"Šta ćeš ti u ovo doba?" Stojala sam šokirano sa obzirom da sam očekivala nekog manijaka, ali ne i njega.
"Nisam mogao spavati..." Počešao se po kosi nervozno "i došao sam da te vidim." Izgledao je prekrasno kao i uvek, jedino sam u ovom trenutku mogla uvatiti sebe kako balim ne mičući pogled sa njega, ali sam ubrzo progovorila "udji" pogutala sam knedlu puštajući ga unutra.
"Jel vino ok za popiti?" Ponudila sam vadeći dve čaše sa police.
"Naravno" odgovorio je sedeći na kauč u mojoj dnevnoj sobi, znala sam da vino neće odbiti.

Sedeli smo pijući, pričajući besmislene priče i glasno se smejajući, bila je ovo jedna od nezaboravnih noći, dobro provedenih da sam totalno zaboravila na vreme i odmor.

Stavila sam čašu vina na što, ali sam ubrzo osetila snažne ruke koje su me povukle pravo u njegovo krilo, bila sam zbunjena dok je trema divljala u meni, JungKook zašto mi ovo radiš?
Skrenula sam pogled na njegovo lice, imao je neki nedefinisano očaravajući pogled dok su se njegove usne ocrtavale u mali osmeh, oči su mu bile zaustavljene na meni što bi činilo moje srce da kuca brže.
"To je bilo brzo" prokomentarisala sam krenući se ustanuti, ali su njegove ruke bile obmotane oko mog struka ne dajući mi način za to.
Stvar da smo bili tako blizu sklanjajući svaku barijeru izmedju nas me je dodatno uznemirila.
Ova noć je bila drugačija od predhodne, kada je Jia kao spasilac zaustavila celu jebačku situaciju, ovoga puta smo bili sasvim sami...

Da se prisetimo tog trenutka...

Sedela sam na krevetu prekrštenih nogu pijući vino koje je doneo u svoju sobu, spustio je čašu na sto gledajući se u veliko ogledalo ispred sebe okrenut ledjima tako da sam mogla videti njegov izraz lica samo u odrazu.
Drugom rukom je povukao crnu krvatu zakačenu oko svog vrata skidajući je polako, bože zašto je bio tako zgodan i privlačan redeći samo obične stvari?
Okrenuo se naslanjajući ruke na sto dok je prstom lupao lagano po njemu, njegov pogled je bio i previše težak na meni, terajući moje srce da zaigra sve više.
"Hana, moram pričati sa tobom..." njegov dubok glas me je terao da uzdahnem, svaki korak koji bi napravio bliže me je terao na veću tremu, nisam znala šta da očekujem uopšte od njega.
Spustio je svoje ruke na krevet gde sam ležala zagradeći me, ubrzo sam svatila da su naše glave jako blizu, mogla sam osetiti njegov dah, osećalo se vino koje se mešalo sa njegovim jakim parfemom, taj miris je bio toliko privlačan...
"Izludjuješ me, želim te za sebe..." Šapnuo je na moje uvo, njegov dah je udarao u moj vrat terajući me da se naježim.

Na kakvom god svetu da sam se nalazila tada, sve se zaustavilo kada sam čula glasno kucanje na vratima, ustao je sa mene i otvorio smoreno vrata, to je bila Jia koja je očigledno mene tražila... Lupila sam se rukom u čelo, kako sam mogla da zaboravim na moje prijatelje?

Nego vratimo se na sadašnjost...

"Znam da i ti osećaš nešto prema meni."
Ćutala sam, nisam znala šta reći, pa sam samo skrenula pogled kako nebi video moji posramljeni izraz lica, ali sam ubrzo osetila njegove snažne ruke na mojoj bradi koje su okrenule moju glavu ponovo prema njemu tako da su nam se pogledi susreli, iz nekog razloga želeo je da ga gledam...
"JungKo..." I pre nego što sam išta uspela reći osetila sam njegove usne na mojima, a poljubac je postajao svake sekunde intezivniji i grublji.
Želela sam ga, baš koliko i on mene, ta želja se mogla osetiti u njegovim grubim poljubcima, uvatila sam ga za majcu približeći sebi, ne želeći da ovo prestane... Imala sam osećaj kao da me neka jaka sila vuče prema njemu, sve šta sam želela je osetiti te poljubce negde drugde...
Gurnuo me je na nameštaj gde smo pre par sekundi sedeli dok se on nalazio iznad mene, prekinuo je poljubac teško disajući, a onda se spustio prema mom vratu, njegov dah na mojoj toploj koži je uvuko jezu kroz moje telo, spustio je usne ljubeći me svugde po vratu, ubrzo je zagricnuo praveći šljivice što je izazvalo blag uzdah iz mojih usana...
Zacrvenela sam se oseteći njegovu jaku ruku oko mog struka i nogu izmedju mojih...
"Kooki, stani!" Izgovorila sam kroz uzdahe zatvorenih očiju, koliko god da me je privlačio, nisam mogla dozvoliti da se ovo dogodi sada, da predjemo ovu barijeru tako.