My kind of Perfect

6. His dark side

Autor P.O.V

Stajala je naslonjena na ogradi terase u dugoj lepršavoj haljini gledajući zaljubljeno dok je svetlost mesečine obasijavala njeno lice, Tae je bio tako blizu nje gledajući je sa divljenjem.
Njihovi pogledi su se susreli "oči ti tako sijaju" rekla je zanemarujući  sve oko sebe, jednostavno se gubila u njegovim pogledu.
"Ne sijaju sve dok nešto ne svetli ispred njih" izgovorio je dok su se njegova usta formirala u blagi osmeh pokazujući savršeno bele zube, stavio je svoju ruku oko njenog struka privlačeći je bliže sebi, mogla je osetiti mešanje njihovih toplih dahova i ubrzano kucanje srca "Moja Jia..." Zatvorio je oči primičajući se da pritisne svoje usne uz njene.
"Gle ti njih, e pa ne može" zastali su i skrenuli su pogled odakle je glas dolazio, videli su neku jako poznatu figuru kako se penje uz zid pokušavajući zaustaviti ovo.
"Yoongi?" Devojka je rekla zbunjeno dok je decko bele kose preskskao terasu...

***

Naglo sam se ustala
"prljavi snovi, jako prljavi"
držala sam ruke prekrivajući lice dok je poprimalo crveni pigment.
Uzela sam svoj telefon i bilo je 9 sati ujutro.

Poruka od: MutiranaMrzovoljnaMačka
Da li bi mi htela izaći uveče samnom do grada?
Odgovori mi.

"Oh ne" uvatila sam se za čelo "zašto su Yoongi i Tae ovakvi prema meni? Jesu li se nešto zavjerili protiv mene?" Pričala sam sama sa sobom gledajući u ekran, kao neki ludak.

Tae je ušetao u sobu na sto sam skočila bacajući telefon na krevet, oni nikada neće naučiti kucati na vrata.
"Doneo sam ti doručak" zvučao je slatko, bez obzira na sve njegovo prisustvo bi mi ubrzalo rad srca, a verovatno sam u ovoj situaciji balila ne skidajući pogled sa njega.
"Ja sam ostao, direktor će me ukopati zato što propuštam časove plesa, al nisam raspoložen danas" seo je na krevet pored mene stavljajući hranu na sto, to znači da smo sami u ovoj velikoj kući? Dobro ne potpuno, imamo Yoongijeve prijatelje, mačke...

***

Mrzela sam tuče , mrzela sam više od svega taj način svadja. Mogu reći da sam se i ja ponekad tukla, ali samo sa jednom osobom, Hanom. Rekla bi da je moja prijateljica znala jako brutalno da udara šamare i da guši veoma jako. I ako sam se plašila nje sobzirom na te veštine, hrabro bi upala u tuču i izašla prebijena iz nje.
Bila sam uporna, ipak šta imam izgubiti?
Ruke, rebra, bubreg... Ma nije ni bitno.
Ali sve li mi drage hrskave pizze, nikada nebi rekla da ću ja biti razlog da neko započne ovo.

Smešno je kako ljubav okreće stvari i budi monstrume u nama.

"Vidi je, ona je potpuno luda" Yoongi je komentarisao gledajući povremeno u nas.
Osecala sam tenziju u Taehyungovim očima svaki put kad bi pogledao u njega.
"Zašto ne odgovaraš na poruke? Jesi li spremna za večeras?" Pitao je i to je iz njegovih usana zvučalo kao da sam već pristala. Nisam ni stigla progovoriti, a onda se Tae ubacio "ne, ne može" rekao je odlučno.
"Jel ja pričam uopšte sa tobom?" Odgovorio mu je mrzovoljno, to je u 90 posto slučajeva činilo Yoongia, neko nedefinisano mrzovoljno ponašanje.

Sve što sam trenutno videla je jako loš završetak ovde.

Osetila sam ubitačne poglede koje su uputili jedno drugome.
"Zaboravi da će negde ići sa tobom" Tae je odgovorio grubljim tonom.
"Šta očekuješ? Da je ostavim sa tobom samo kako bi je jebao i posle odbacio kao i svaku drugu, uostalom tako tretiraš ljude zar ne?"
Sledeća scena se desila veoma brzo, Tae ga je stisao za majcu besno gurnuvši ga od zid na što se jedino moglo čuti moje vrištanje, dok ga je Yoongi odgurnuo od sebe udarajući ga pesnivom u stomak.

Gledala sam zaledjena u mestu ne znajući šta trebam uraditi u ovakvom trenutku.
Mrzim što rešavaju ovo ovakvim putem, zar će im išta pomoći što će se izbiti i zavrsiti u zavoje na bolničkom krevetu posle toga?

Došlo je do ove scene, dok sam se pržila kao jaje na 30 stepeni, gledala sam dve meni jako bliske budale kako se tuču, pokušavala sam bezuspešno razdvojiti besne životinje koje su se odlučile poklati.

"Odma da ste stali sa ovim, gadovi! Ljubav vam je glavu isprala!"

Drala sam se iz sve snage da prestanu gurajući se izmedju, dok ih nisu ni mrvicu zanimale moje reči.
Izgleda da sam ih samo ja pokušavala sprečiti dok su ostali gledali pasivno kao da ovo svaki dan doživljavaju. Jiminu i JungKooku je ova rasprava delovala zanimljivo pa su ispružili noge preko stola komentarisajući, nadam se da su poneli i kokice za današnji show.

"Vi kreteni jedni, želite li se poubijati danas? Umete li se kontrolisati?"
Drala sam se na obojicu razdvajajući ih.
"Ostavi me" Tae me je gurnuo od sebe, ne pokušavajući stati.
Ljutnja je preovladavala mojim telom tako da sam se ubacila u bitku oboje ih tučući po glavi i čupajući za kosu.

Zadnji put sam se gurnula izmedju njih dvoje pokušajući razdvojiti dva čudovišta,
Yoongi me je nemilosrdno odgurnuo kao da ga ništa nije zanimalo sem tuče u ovom trenutku.
Elegantno sam se strušila na pod dočekajući se svom snagom na ruke, u tom trenutku me je presekla bol u nozi sa koje sam se izvrnula.

"Jesi li dobro?" Jimin je prvi dotrčao do mene dok se na njegovom licu ocrtavala zabrinutost.
"Moja noga" promrmljala sa što je napokon njima privuko pažnju.
"Da vidim" Namjoon mi je držao nogu pipajući jesam li nešto polomila.
"Pusti, boli me" kukala sam.
"Uredu, onda idemo u bolnicu" reko je Namjoon odlučno. Podigao me je i odneo do auta sa obzirom da nisam mogla hodati.
"A mi?" Cula sam glas Taehyunga koji je stajao dok smo ulazili.
"Ne nećete, vi završite de ste i stali"
Jimin je drsko odgovorio zatvarajući vrata.

***

Nalazila sam se na putu prema bolnici dok je Jin vozio zabrinuto i brzo u tišini, Hoseok je sedeo na suvozačevo mesto povremeno skrećući pogled u nas, konačno sam mogla videti njegovu ozbiljnu facu i izgledalo bi čudno. Jimin i Namjoon izigravali su mentalnu podršku pozadi pored mene, JungKook je sedeo pored Jimina tešeći ga da će sve biti dobro, a Namjoon je paničio na što bi me masmejao, bilo je slatko kako je brinuo za svoje prijatelje. Nogu koja me je ubijala od bolova držala sam na Jimina koji bi mi izigravao stalak, a Namjoonovo rame je bilo oslonac za mene.

Izgledalo je da Hoseok ima više snage od ostalih, pa me je odneo u bolnicu.
"Oće li preživeti?" Namjoon koji se očigledno idalje nije mogao odvojiti od mene trčao je za Hoeokom smarajući pitanjima.
"Saberi se druže" kukao je Jungkook koji je bio pored njega.
"Jia nemoj nas napustiti, diši duboko" nastavio je paničariti jadan momak.
-Bože, kako dramatizuje situaciju, to je prirodan talenat- pomislila sam u sebi.

Nakon sto su doktori na snimku saznali da je samo kost ispala i vratili je na mesto, bila sam puštena kući. Doduše sedela sam sa uvijenom nogom i punim očima suza u čekaonici, ne znam da li sam plakala od bola koji je ubijao u mojoj nozi ili od te činjenice da se nalazim u ovoj situaciji de se dva ludaka svadjaju zbog mene, ta deca se moraju čuvati, inače će se poubijati ako ostanu sami.

Sedeći u tišini čula sam jako poznat glas sa strane.
"Jia" na što sam odma okrenula glavu, Tae je trčao prema meni kao da ga juri mnoštvo zombija.
"Uredu sam, trebali ste ranije brinuti o meni, a ne o vašoj tuči" iznervirano sam pričala gledajući u pod, nisam imala snage pogledati ga u oči, jer bi verovatno poplava suza napunila prostoriju.
"Izvini, nisam se mogao kontrolisati kada je to izgovorio" mogla sam čuti dovoljno krivice u njegovom glasu što idalje nije moglo zaustaviti moju ljutnju.
"Da vam značim odavno bi me saslušali i prestali sa tim, nebi ni došlo do ovoga" obrisala sam suze mokrim rukavom.
Uvatio je moje lice sa obe svoje ruke naterajući me da se naši pogledi susretnu, što je izazvalo jake otkucaje mog srca.
-Saberi se Jia, diši- moj unutrašnji glasovi su me tešili.
"Uradio sam to jer mi značiš" palcem je brisao moje suze koje su se slivale ne skidajući pogled sa mene.
"Jia, možeš li mi obećati nešto?" Prekinuo je tišinu izmedju nas.
Uputila sam mu zbunjeni pogled "šta tačno?"

"Kloni se dalje od njega."