My kind of Perfect

9. Universe connects us

Gledala sam u ekran ne znajući šta reći, on želi doći? Ne bih rekla da ce mu se svidjeti prizor kako Namjoon elegantno i rašireno spava ovde.

Ja: Ne, moji krevet nije udoban, ja ću doći kod tebe sada.

Išunjala sam se iz sobe ostavljajuci Namjoona koji je već duboko spavao kao zaklan na mom krevetu. Bože, nisam ni proverila da li je mrtav.
Držala sam jastuk u ruci otvarajuci njegova vrata, opet bi se susrela sa tamnim zidovima koji su bili potpuni kontrast ostalim sobama, jedino su ulične lampe davale malo svetla.
"Dodji" lupao je slobodno mesto na krevetu, njegov dubok pospani glas je bio tako seksi, smiri se, izgovorio je samo jednu reč.
Legla sam pored, ali ne tako blizu, na što se slatko nasmejao njegovim dečačkim osmehom, srce bi mi se otopilo svaki put kada bi to uradio. Ukočila sam se osetivši njegove snažne ruke oko mog struka koje su me privlačile bliže njemu. Bili smo tako blizu da su se naša tela spojila.

"It's like in that moment the whole universe existed just to bring us together." slatko sam se zakikotala, zapantila sam te reči iz knjige koju mi je dao, ima jako ogrinalne načine za šarmiranje devojaka.

Prislonio je svoje usne ljubeći me, svaki njegov pokret je bio nježan što je i dalje izazvalo divljanje leptirića u mom stomaku.
Njegova ruka se spustala niže terajući jezu kroz moje telo, ipak sam ga uvatila za ruku i zaustavila.

"Stvarno si nevina Jia." Imao je glupavi osmeh, jedino sam uputila upitni pogled.
"Nisi pre imala ozbiljnu vezu."
"kako znaš?" Raširila sam oči šokirano, morala sam prestati koristiti te reči.
"Samo znam" slegnuo je ramenima.
"A šta je sa tobom?" Iskoristila sam priliku da saznam više o njegovom životu.
"Komplikovano je."
"To je sve što ćeš mi reći?" Bila sam jako radoznala, svatio je to i odlučio mi ispričati.
"Imao sam jednu devojku, bili smo 5 godina zajedno, dug period još od srednje škole, ali mi je priznala da se koleba već nekoliko meseci zbog drugog muškarca. Pokušavao sam je bezuspešno nazvati nakon što je prekinula svaki kontakt samnom.
Sećam se zacrtano tog dana kada je kiša jako udarala od moj prozor, telefon je zvonio al se nije javila. Posle toga nisam se pokušavao vezati za nekoga, posvetio sam se muzici i prijateljima, nakon moje uspešne slave htela me je nazad, ali je bilo kasno za to."

"Žao mi je." To je jedino što sam mogla reći, bila sam užasna u ulozi psihologa i davanju uteha. Zagrlila sam ga čvrsto, bilo mi je jako krivo što mu je slomila srce, znala sam da definitivno nije to zaslužio.

"Ali zahvaljujući tebi naučio sam šta znači voleti, zato ne ostavljaj me..."

Ćutala dok su se te reči ponavljale u mojoj glavi. Zabio je lice kod mog vrata ležeći čvrsto obgrljen oko mene, znala sam da je ovo najsigurnije mesto na svetu. Osećala sam njegov divan parfem, dok sam mrsila prstima njegovu mekanu crvenu kosu. Nakon nekoliko minuta mogla sam svatiti da je zaspao, bio je i više nego sladak, suzdržavala sam se da ga ne uvatim za te njegove ćufte od obraza.

Znaš da ću te uvek voleti, Kim Taehyung.

Sve što mogu reći je da Tae nije bio onakva hladna osoba kakav je bio moj prvi utisak o njemu, bio je čudan i težak za pročitati, ali mnogo više od toga sto je pokazivao, bio je detinjasti divan momak.

***

Glasno lupanje van sobe me je probudilo, naravno kao i svako jutro moj hiperaktivan najbolji prijatelj i ludi brat bi pravili ogromnu buku, ponekad bi se zapitala da li su zaostali u kamenom dobu.

Svetlo kroz prozor je ulazilo u zamračenu sobu, letnji osvežavajući vetar je prolazio kroz otvoren prozor.
Svatila sam da Taehyuonga nema na krevetu, de li je pobegao?
Nakon nekoliko minuta otvorila su se ulazna vrata i Tae je veselo ušao u sobu sa poslužaonikom punim hrane, po njegovom izrazu lica i izgužvanoj odeći izgledao je kao da je imao uspešnu grubu noć.
Prošla sam prstima kroz kosu, šta li smo mi sinoć radili? Ljubili se, pa da, to je to.

"Dobro jutro Tae!" Rekla sam srećno dok je ostavljao poslužaonik na krevet. "Dobro jutro, kako si spavala?" Poljubio me je u čelo i odmakao se. uzela sam hranu koju je napravio, znao je jako dobro kuvati.
"Odlično, a ti?"
"Mnogo bolje kad si ti ovde." Znala sam jednu činjenicu, da Tae ne može zaspati dok ne zagrli nešto i iz nekog razloga to sam volela kod njega. Ustala sam se i krenula prema vratima, ali sam ubrzo osetila da me je povukao za ruku i okrenuo, -samo se opusti- moj glas je govorio dok sam osećala njegov pogled na sebi, gledajući u pod hodala sam u nazad dok nisam udarila od zid gde je stavio ruku, a drugom mi je podigao bradu kako bi ga pogledala, njegove duboko crne oči su bile zaključane na mojima oduzimsjući mi dah, a njegov izraz lica se pretvorio i neki blago bezobrazni osmeh. Nervozno sam stisla znojave dlanove svatajući da sam zarobljena na njegovoj teritoriji, stvarno sam želela znati šta se dešava u njegovoj prelepoj glavi. "Tae, moram u WC." Izgovorila sam i izašla kukavički iz sobe.

Otvorila sam mrzovoljno vrata WC-a i kunem se da mi je vilica pala do poda kada sam ugledala Hoseoka golog ispred sebe.
"Izvinjavam se!" Zalupila sam ih stavljajući ruke na lice, o bože previse znam, previše sam videla. Prljava slika toga nije napuštala moje misli, mogu reći da to nije bilo malo kao njegove obrve, bilo je dosta veće... Nemojte me kriviti za to, naučila sam od Hane dosta stvari, pa i to da veličina muškog organa zavisi od debljine obrva, dobro za znati.

***

Ostatak jutra je prošao mirno, moglo bi se reći tako sve do jednog kretnutka...
Preturala sam po frižideru pokušavajući naći nešto za jelo "opet mi je pojeo svu omiljenu hranu" kukala sam dok su Hana i Namjoon sedeli za šankom smoreno mešajući kašikom svoj čaj. Jungkook je kao najmladji ali najodgovorniji član otišao sa Jiminom završiti nešto za koncerte koje bi trebali održati i ako su bili jako lenji.

"Mrzna djeca!" Hana bi komentarisala gledajući u Taehyunga kako se sav srećan i ispunjen igra sa bebom, to je bio neki Jinov rodjak koji je danas završio na čuvanje.
Nisam vam spomenula koliko je moj sadašnji dečko voleo decu? Mogu reći da nam to i nije bila baš zajednička strana.

Jin je bio u svom studiju završavajući neke pesme, Yoongia nisam videla još od juče, dok sam Hoseoka uspešno izbegavala zbog one čitave situacije, bilo nam je neprijatno pričati nakon toga.

Začula sam jaku buku sa sprata, nešto kao pad, što me je zaledilo u mestu, šta se dogodilo?