-Teto, mnogo mi se sviđa Istanbul... - Savaš je oduševljeno širio okice upijajući šarenilo Kapali čaršije.
Šetale su sa decom uživajući u lepom vremenu. Iskoristila je maksimalno dva slobodna dana sa sestrom i decom obilazeći sva mesta za koja je smatrala da će im biti zanimljiva. Vešto je sakrila nemir koji je pratio zbog Atiasa, svaka misao je bila okupirana njegovim trenutnim stanjem. Nikoga nije smela zvati i pitati za njega plašeći se da ih ne dovedu u bilo kakvu vezu. Jedva je čekala veče i odlazak na posao. Noćna smena joj je odgovarala jer neometano je mogla ući na intezivno negu operacionog bloka.
-Melika, možeš li jedan dan od vikenda da me menjaš? Moram u posetu kod rođake?- Senada je pitala kada se sretoše u garderobi bolnice.
-Naravno...sestra i deca imaju još jednu nedelju da provedu sa mnom.
-Hvala ti puno. Na odeljenju je sve pod kontrolom, mislim da ćeš imati mirnu noć.
Bila je skoro ponoć kada se uputila hodnikom do njegove sobe. Hodala je polako osetivši kako podrhtava od uzbuđenja. Ma koliko pokušavala opravdati svoje stanje nekim drugim razlozima, duboko je bila svesna da nije imuna na njega. Priđe staklu i ukoči se. Na krevetu je ležao stariji čovek. Unezvereno se okrete prelazeći pogledom po drugim boksevima...on nije bio na odeljenju. Žurnim korakom pođe u ambulantu i ugleda Nur za stolom.
-Dobro veče...kako si? Svratila sam da te vidim i pitam hoćeš li kafu? – nervozno upita koleginicu ne znajući kako da sazna šta se dogodilo sa njim. Grlo joj se sušilo pri pomisli na najgore.
-Oooo koleginice, zdravo! Stigla si kao poručena, može kafa. Nisam te videla par dana.
-Imala sam slobodno...stigla mi je sestra sa decom i uživam u njihovoj poseti. – premeštala se s noge na nogu ne znajući kako da započne razgovor o njemu a da ispadne opušteno i neobavezno.
-Baš lepo...pozdravi ih! Uzmi mi kafu sa mlekom – promrmlja i spusti glavu nastavljajući da piše.
Krenula je prema vratima razočarana i napeta rastrzana čudnim osećanjem praznine kada je zaustavi glas koleginice.
-Jooooj...moram ti ispričati! Znaš onog upucanog macana...dva metka u abdomenu?....Probudio se i jutros je premešten na privatnu kliniku. To je bio spektakl...dasa je pun para. Čitava svita je bila uz njega, kao da je neki državnik u pitanju. Feride sa ortopedije reče da je on aga. Bože, da li to još uvek postoji?-Nur je oduševljeno pričala ne shvatajući da njene reči izazivaju čitavu buru osećanja kod Melike.
-Stvarno...baš lepo. Bitno da je pacijent dobro.
- Mhmmmm, više nego dobro. Noge su mi klecnule kada se osmehnuo, pravi muškarac. Sve smo tužne što je tako brzo otišao.-nastavila je sa pričom.
-Rekla si kafu sa mlekom? – prekide devojku i jedva dočeka da napusti prostoriju.
Nasloni se na zid i povuče masku sa lica željno hvatajući vazduh...nisu one imale pojma, došlo je njegovo obezbeđenje i odvelo ga radi sigurnosti. Verovatno je krupna stvar u pitanju kada je aga ranjen. Zavada i osveta su glavni razlog sukoba između plemena koji se samo krvlju otkupljuju. Ko zna gde su ga odveli...
-Halid...donesi mi sve podatke o ovoj osobi. Nikom ni reč, nađi još jednog pouzdanog momka i povedi ga sa sobom. Ne treba mi dodatni problem na ovako zapetljanu situaciju. – dubok glas je odzvanjao ogromnim salonom vile u Istanbulu.
- U redu gazda...bićete obavešteni.
Vrata se tiho zatvoriše i on spusti glavu na jastuk. Steže vilice od bola...spontano spusti šaku na stomak i zažmuri. Imao je mnogo teških trenutaka i nosio se sa njima ali ovo ga je neočekivano dotuklo...najmanje se nadao pucnjavi i krvoproliću. Neko je želeo njegovu smrt bez obzira na dogovor koji je postignut na zadovoljstvo oba plemena. Mehmet-aga je tvrd orah, oštrouman i lukav. Stari lisac koji zna kada i kako reagovati, nikada ne bi na ovakav način izazivao pažnju i ako mu je bio prst u oku. Jedino objašnjenje, nekoga je potplatio da završi prljav posao ili je neko saminicijativno rešio uzeti stvar u svoje ruke i obrisati ga sa lica zemlje. Krivio ga je za smrt svoje sinovice Adine. Uzdahnu i prođe rukom kroz kosu pokušavajući da odagna turobne misli. Sve bi bilo drugačije da se nije pojavila žena o kojoj ništa nije znao, žena bez imena, bez porekla i bez duše. Unela je u njegov život radost, ispunila ga strašću i u njemu probudila svu radost, ušla pod kožu, zatrovala krv i nestala. Kako je vreme prolazilo verovao je da ju je sam Đavo poslao jer mu je prodao dušu za samo jedan dodir njenih usana. Sve bi bilo drugačije...zavoleo bi Adinu, venčali bi se, imali decu i živeli mirno. Steže ga u grudima, sama pomisao na nju drobila je srce...sve oko sebe je zavila u crno ostavljajući za sobom razočarenje, bol i smrt. Šta god da je mislila ili želela, sve je dobila i sve naplatila...on posle nje više nikada nije bio isti.
