RECI DA ME VOLIŠ

JEDNO SU ŽELJE A DRUGO MOGUĆNOSTI DEVOJČICE

'Alo Tadija baki, šta ima?', stvorio se odjednom neki lik.
'Evo me baki, evo ništa'
Ništa,ništa ha?!

Samo su se okrenuli i otišli.
Nije mi jasan.
U jednom trenutku je onakav,a već u drugom se ponaša kao da me ne poznaje...
Zamišljeno sam se okrenula i zakoračila prema svojoj kući.

*Sutradan*
Budim se,a zatim se spremam za školu. Posle nekog vremena izlazim iz kuće i nevoljno krećem u školu.
Idalje razmišljam o njemu i to me jako nervira. Uf šta nije uredu sa mnom?

Kada sam stigla do škole,na školskom ulazu sam imala šta da vidim ...
Tadija nepomično sedi na zidiću i gleda u plavušu u njegovom krilu koja je maltene od plastike. Hm mislim da u njoj ima više plastike nego vode,ako je to ikako moguće?

Kada me je videla naglo je spojila usne s Tadijom koji nije skidao pogled sa mene.
Samo sam coknula gadljivo i ušla u školu.

*Veliki odmor*
Jedem svoje keksiće dok pored mene sedi Elena koja ne zaklapa. A ja je iskreno rečeno, uopšte ne slušam.

Zvonilo je i ušle smo u školu.
'Pričekaj me samo minut, moram do toaleta',rekla mi je Elena
'Aha,važi',rekla sam zamišljeno.
Razmišljala sam o Tadiji.
U neku ruku mi je drago što ga još nisam videla, ali, u neku ruku opet i nije.
Dok sam razmisljala i uzimala svoj poslednji keksić, koji je uvek najsladji. Odjednom sam osetila šaku na svojoj šaci i već u sledećem trenutku više nisam posedovala svoj keksić.

Okrenula sam se i videla. Koga drugog nego njega,Tadiju. Držao je moj keksić i smejao se pokvareno.

'Hej to je bio moj keks!',rekla sam ljuto.

'Tako je devojčice, bio je ' , rekao je i nasmejao se.

'Želim svoj keks nazad!'

'Jedno su želje a drugo mogućnosti devojčice'

Uf kako me nervira,daću ja njemu mogućnosti...
Odmarširala sam ljuto.

Tadija pov.

Kako je samo slatka ovako ljuta i kad mi zapoveda šta ću da radim ... Slatka, molim? Šta ja pričam bre. Tadija, osvesti se.

*Kraj škole*
Konačno i ovaj dan u školi da se završi. Razmišljala sam dok sam koračala ka kafiću u kom radim.
Nikada se nisam žalila na svoj život,čak i onda kada je stvarno bio težak. Moja majka je bolesna. Pomirila sam se sa tom činjenicom. I baš zato sam odlučila da krenem da radim u obližnjem kafiću kao konobarica kako bi pomogla majci da se snađe i da krene na terapije.

Stižem u kafić gde ostavim jaknu, obučem se i krenem da radim.

Posle nekih 2 sata u kafić ulazi ... Jao ne. Samo ne ona .

'Tamara ti to radiš ovde?',upitala me je smejući se zlo Nevena .

Hm čekaj da razmislim,nosim odeću konobarice, na kojoj piše ime ovog kafića i prišla sam ti kako bi ti naručila porudžbinu. Ali ne, nikako ne radim ovde.
Iako sam žarko želela to sve da joj kažem ,bila sam svesna činjenice da je ona ovde kupac a ja konobarica. I da je ovo moj posao, stoga sam odlučila da joj samo odgovorim kratko i odmah predjem na porudžbinu.

'Da,šta želite popiti?',odgovorila sam kratko i jasno.

'Dve kafe',rekla je gledajući čas u mene čas u Lenu,njenu najbolju drugaricu, kurvu.

'Uredu',rekla sam brzo i otišla do šanka kako bih rekla Andreju, dečku s kojim radim ovde, da spremi dve kafe.

Andrej mi je kasnije prišao i upitao me:
'Čemu onakvi pogledi?'
'Ma duga je to priča,sve u svemu njih dve me ne vole . Naročito ona plavuša',pokazala sam rukom na Nevenu koja je stavljala crveni ruž na one njene ogromne silikonske usne na kojima je već bilo i previše ruža .

Ubrzo je kafa bila gotova,a ja sam ih uzela i stavila na poslužavnik, a zatim krenula ka njihovom stolu.
U tom trenutku sam videla Tadiju i Luku kako ulaze u kafić i smeštaju se za sto do ovih dve.

Kako sam prišla stolu i krenula da stavim kafu ,Nevena je naglo ustala i gurnula me ramenom.
Nisam to očekivala i krenula sam da padam,a sa mnom i dve šolje vruće kafe.

U trenutku dok sam padala čula sam prigušeno smejanje. To je bio Tadija.
Ne mogu da verujem da mi se smeje. Pederčina jedna.

Izvinjavam se na gramatičkim greškama. Nadam se da vam se nastavak svideo, potrudiću se da budu ovako, malo duži. Ako vam se svidelo vojtujte i komentarišite, jer bi mi komentari i vaša mišljenja jako značili.❤️