Pocela sam se spremati oko pola 6, jer ipak uvek kasnim negde a sada nisam smela. Stigla sam se spremiti do pola 7 i polako sam kretala od kuce kad me mama zaustavi.
M: Gde ti mislis da si posla tako sredjena? Zar nemas trening?
Izgubila sam se jer ne volim lagati mamu, a nas dve smo kao drugarice.
J: Pa pravimo zurku za drugaricu koja je dosla na trening nova, pa cemo tamo piti i grickati nesto.
M: Kako mislis piti? Ne bih rekla da sportisti treba da piju?
J: Jao mama ne takvo pijenje vec ono sokici i tako to
M: Dobro, kako kazes, samo nemoj da me slazes znas ako jednom izgubis moje poverenje, izgubila si ga zauvek.
J: Znam mama...
M: Je l ti treba prevoz do skole?
J: Uh dobro bi mi dosao mislim da kasnim svakako..
M: Ajde idem po kljuceve.
Odvezla me je do skole, prvi put sam negde poranila, 5 do 7, nije nesto puno ali opet i to je nesto za mene. Pogledala sam na klupu i ugledala jednu devojku koja sedi, nisam mogla da prepoznam ko je, ali imala je slicnu kosu kao Andjela.
A: Ja sam, sta je bilo?
J: Nisam mogla da te prepoznam hahaha, nisam te jos videla sa pustenom kosom.
Nasmejala se, ustala je i pozdravile smo se tako sto me je poljubila u obraz.
A: Hocemo li?
J: Hocemo.
~Izvinite sto me nije bilo tako dugo, obecavam da cu pisati bar jedan deo svaki dan.~
