Par uvodnih reči pre početka novog putovanja u moj svet. Želim sve pozdraviti i zahvaliti se na vremenu i komentarima. Ne zamerite na pauzi koju sam napravila. Nisam želela da dođe do prezasićenja. Kako god, neću dužiti...nova priča je tu a ja se toplo nadam da će vam držati pažnju. Srdačan pozdrav svima i još jednom veliko vam hvala.
„STRANCI"
Znala je...osećala u dubini duše kako ga gubi nemoćna bilo šta učiniti. I ovog jutra još sanjiva naslonjena na vrata velikog salona posmatrala je njegova široka leđa u sivoj košulji koju mu je poklonila za godišnjicu braka. Gusti pramenovi smeđe kose nemirno su padali otkrivajući lepo lice njenog muža. Bezvoljno skloni plavi uvojak i teško uzdahnu uputivši se prema kuhinji privlačeći njegovu pažnju. Tamne oči zalepiše se za vitku figuru bezlično je posmatrajući. Prljio je prazan pogled i izazivao potrebu da nestane i sakrije se u najtamniji kutak ogromnog stana. Bol u grudima vukao se mesecima crpeći snagu podmuklo je uvlačeći u sve dublju depresiju. Volela ga je bezumnom ljubavlju, držala se za najmanju slamku slepo verujući da će se promeniti. Nadala se da će proći i nekim čudom sve biti kao pre. Nasloni se na pult i pređe pogledom tražeći šolju umorna od spavanja pod dejstvom tableta, iznurena od čekanja i želje za njegovim dodirom. Svesno je zatvarala oči pred istinom koja je nikada nije štedela od samog početka.
-Uskoro krećem na posao. Rado bih popio kafu sa tobom ali kako stvari stoje ni ovog jutra nisi ustala na vreme. - resko joj dobaci.
Njegove rečenice zabijale su se kao oštrice noža u već ranjenu dušu, spusti glavu i suza joj kanu na glatku površinu radnog stola. Skupi ramena kao da se sprema za još jedan udarac i krišom obrisa vlažan trag sa obraza tiho izgovarajući.
-Nisam znala da li ćeš uopšte biti kući kada se probudim. Ništa ne govoriš i mesecima ne znam kada ćeš se pojaviti ili otići.
-Izgovori, objašnjena...bežanje od istine i večita drama! U ovoj kući ništa drugo sem loše patetike se ne može ni dobiti. Mučno mi je kada te vidim obešenih obraza, raščupanu i umrljanu od suza nabeđene žrtve.- jetko nastavi.
Napravi korak i uhvati hladnu ručku aparata za kafu stisnuvši usne rešena da prećuti opasku koja je zabole do srca pokušavajući da igra na kartu ne zameranja slepo verujući da je nervozan zbog posla. Nije mu bilo prvi put da se istrese na nju iz njemu poznatog razloga ne nalazeći za shodno da se ikada izvini ili objasni. Nije ni morao, on je bio njen Bog, njeno sve sa neograničenim pragom tolerancije. Okrete se i pogleda ga ravno u oči. Klizila je željno posmatrajući svaku crtu lica, centar njenog svemira pitajući se gde je nestao onaj mladić koji je posmatrao sa toliko ljubavi? Voleo je, iz ljubavi su se venčali i njihov zajednički život je obećavao. Nije obraćala pažnju na reči svojih prijateljica, nije želela tetine savete...sve je prezrela misleći da su ljubomorne na njenu sreću. Ni sada nakon toliko vremena još uvek im nije oprostila, još uvek je verovala svom srcu.
-Šta me gledaš? Nadam se da će ovaj dan početi bez prebacivanja, bez spiska optužbi kako sam loš muž uz potoke suza.
-Zašto si ljut? Danima te molim za objašnjenje, u čemu je problem? Gde sam pogrešila? Šta se desilo sa nama? - drhtavim glasom pokuša smiriti napetu situaciju.
-Tereza, umoran sam od tvojih glupih pitanja...ako ćemo sa pitanjima, evo jednog za tebe. Gde je nestala ona devojka u koju sam se zaljubio? - skupi oči posmatrajući je ledenim sivilom zaustavljajući joj dah.
Ćutala je pokušavajući da razume pitanje, borila se naći odgovor koji bi ga fascinirao zbog kojeg bi je opet želeo i ponovo svim srcem zavoleo. Zažmuri i poskoči kada vrata tresnuše nakon njegovog besnog odlaska. Prođe rukom kroz kosu i mehanički natoči tamnu tečnost u šolju. Teškim koracima priđe terasi prelazeći pogledom po jutarnjem sivilu još uvek magnetski privlačnog pogleda na Senu. Tužan osmeh uputi golubici koja se sakrila ispod strehe susednog stana posmatrajući je bez straha. Drugovale su mesecima i navikle jedna na drugu, same i u svom bolu iste evocirajući uspomene.
