-Sa ovim smo završili...na čeku je iznos koji si tražio.-hladno je pružila parče papira ne želeći da ga udostoji pogleda. Olakšanje je preplavi jer ga više nikada ne mora videti.
-Lepo...hvala ti. Ako ti bude nešto zatrebalo...-nasmeši se dvosmisleno i podseti je na hijenu što u njoj izazva bes.
-Ako mi i bude zatrebalo ti sigurno nećeš biti osoba od koje ću zatražiti pomoć! Ništa nismo dužni jedno drugom...molila bih te da napustiš moju kuću i nikada više ne dodirneš svojom nogom ovaj prag!-šibala ga je pogledom.
Odskoči kada zalupi vrata i sruči se na naslon stolice zatvarajući oči. Napokon se rešila propalog braka i osećaja gađenja prema čoveku kojeg je nekada ludo volela. Učini joj se da neko viče njeno ime...ustade i otvori vrata terase. Sledi joj se krv u žilama...u dvorištu su stajali Fabijan i Matijas. Bivši muž je vikao...
-Nisi sačekala da se moje mesto u tvom krevetu ohladi već si obezbedila drugu žrtvu! Ista si majka...-zlurado se smeškao posmatrajući tamnokosog diva. Istog trenutka sa užasom oseti snažnu šaku na svom vratu i utopi se u tamu strančevih očiju. Zakrklja pokušavajući da se oslobodi.
Terezi se noge odsekoše...začu sopstveni vrisak.
-Neeemoj!
Jedva skupi snage i polete niz stepenice. Dotrča do Matijasa i uhvati ga za ruku tresući se od straha.
-Molim te pusti ga...molim te...nije vredan toga!
Njen dodir ga opeče, trže se i ošinu je pogledom. Popusti stisak i procedi kroz zube.
-Divnog muža si našla. Sada mi je mnogo lakše...bar znam da se nisam puno ogrešio!-okrete se i pođe u kuću.
Drhtala je sve dok Fabijanov auto nije nestao iza drvoreda.
Otrže joj se težak uzdah i sa strepnjom uđe u kuću. Iz salona su dopirali glasovi i ona zaprepašćeno ugleda Adelin i Matijasa u razgovoru. Pričali su na arapskom o Libanu pominjući neke ljude koje su očigledno oboje dobro poznavali. Besno pogleda staricu i povišenim tonom izgovori.
-Adelin??? Šta ovo znači? Ti poznaješ ovog gospodina?
-Da Tereza, poznajem. Radim dvadesetčetiri godine u ovoj kući, za Matisa i Evelin sam kao član porodice.
-Ne mogu da verujem...svi ste rođaci, poznanici, prijatelji i ceo Liban je prodefilovao kroz kuću a ja pojma nemam? Da li je moguće da sam toliko glupa ili ste me svi godinama pravili budalom? Rođena majka mi je bila teta...Matis umesto očuha teča, ti si porodični prijatelj a za mene kuvarica i ovaj gospodin, vaš poznanik za moj iznajmljeni ljubavnik? Ne znam šta se dešava i gde sam? Ne razumem čemu sve ovo? Očigledno je da je Evelin želela udoban život prelazeći iz ruke u ruku. Ja sam joj bila teret pa je našla način i preko noći postala sam sestričina, zato je uhvatila Matisa! Dobra duša koja vodi kroz život i brine o malom siročetu!-tresla se od gneva.
Gledao je zatečen i vidno ljut, nije shvatao zašto je toliko neprijateljski raspoložena jer ni jednog trenutka nije pokušao da stane na put njenoj sreći. Povukao se i protiv svoje volje poštujući odluku da spasi brak, za njega je dete bilo svetinja. Došao je samo iz jednog razloga, želeo se povući iz cele priče i staviti tačku. Nasledstvo mu nije trebalo niti ga je očekivao. Okrete se i bez reči napusti salon, čula je samo zvuk njegovog automobila kako se udaljava.
Adelin preblede i ošamari mladu ženu bez razmišljanja. Njene tamne oči sijale su od ljutine. Procedi kroz zube.
-Preterala si mlada damo. U mom prisustvu nećeš vređati ženu koja je vredna svakog poštovanja! Kosti joj nećeš pomerati jer si umislila da si najveća žrtva u teškoj priči. Bila si joj sve, živela je za svaki tvoj dah...prašina nije smela pasti na tebe! Ništa ti ne znaš i bolje je tako jer u suprotnom ne bi preživela ono što je ona. Stvorila je za tebe svet kakav ona nikada nije imala...izbrisala je svaku mogućnost da iko ikada upravlja tvojim životom za razliku od svih nas. Ne znaš kako su prolazile devojke sa „greškom" u sredini koja nema milosti, ne znaš šta znači krvna osveta koja bi uništila mnoge živote. Nije želela da te iko smatra „greškom" jer ti si bila jedino lepo što je ikada imala u životu. Jedini tvoj problem je bio onaj probisvet od muža. I? Šta je Meliha uradila? Pustila je dok joj se srce cepalo jer je taj isti gmaz već sutradan došao po novac! Ćutala je zbog tvoje sreće i čekala...noći je isplakala jer si ti bila ta koja je nije htela verujući da ti je najveći neprijatelj! Razumem tvoj bol i tvoju zbunjenost...i ti si žrtva, na žalost postoji nešto protiv čega čovek ne može da se izbori, zakoni i običaji! Zato si i dobila ćušku koju si odavno zaslužila! Ovde su svi bili podređeni tvojoj sreći!
Držala se za obraz nemo slušajući reči koje su je sekle kao oštrica noža. Jedva se suzdrža da ne zaplače, polako se okrete i pođe uz stepenice.
Satima je plakala jer sve što je Adelin rekla duboko je pogodilo, istina najviše zaboli ali joj je bilo lakše da bude besna i ljuta. Bilo je lakše optužiti da bi se suočila sa nedoknadivim gubitkom, bilo je lakše osuditi nego pustiti bolu da zagospodari. Nije imala snagu suočiti se sa stvarnošću da je nema i da nije dobila priliku reći koliko joj je značila. Praznina je postajala sve veća sa saznanjem da je svaka odluka bila samo njen izbor a ne majčin. Mogla je mnogo pre ostaviti Fabijana, mogla je započeti novi život, mogla je odbiti Matijasa...ne možeš nikada optužiti druge za svoje odluke jer uvek si ti ta koji povlači poslednji potez, poenta je samo u prihvatanju i ne prihvatanju.
-Tesa...da li si dobro? Molim te otvori vrata...žao mi je što sam onako grubo postupila. Molim te, oprosti tvojoj teti Adelin. –žena je stajala ispred njenih vrata zabrinuta jer ceo dan nije izlazila iz sobe.
Ćutala je jer je bilo stid, osećala se iscrpljeno od suza. Ležala je nepomično na krevetu gledajući u krošnju drveta opčinjena igrom zelenih listova podsetivši je na detinjstvo.
„Teto, da li mogu otići kod Nađe, slavi rođendan i sve moje drugarice iz škole će prisustvovati slavlju?-gledala je u Evelin puna nade.
-Možeš...Rene će te odvesti do nje. Pre toga moramo kupiti prigodan poklon. –teta je gledala sa puno ljubavi hvatajući je za nestašni pramen.
Trčala je po dvorištu za mačetom kada primeti ulazak velike limuzine u dvorište. Zastade posmatrajući sjajan automobil i ciknu od sreće kada ugleda teču. Utrča u njegov zagrljaj i kraičkom oka pogleda u lik dečaka kako sedi na zadnjem sedištu u odelu sa sjajnim amblemom na reveru. Bio je starijij od nje i mnogo ozbiljniji. Njegove crne oči zalepiše se za njene uvlačeći je za trenutak u nepoznato...trajalo je sekund i ona potpuno zaboravi na njega ugledavši kutiju upakovanu u šareni papir, poklon od Matisa."
Tek sada nakon toliko godina se setila te scene, tada je prvi put videla Matijasa ne znajući ko je on u životu njenog teče i zašto sedi u njegovim kolima. Nakon toga ga nikada više nije srela i potpuno zaboravila na taj detalj. Zatvori oči i dalje je bolelo, ona je mogla izabrati a on? Odglumio je odlično svoju ulogu verovatno jedva čekajući da se oslobodi posrnule žene i vrati u zagrljaj svoje voljene. Za trud je dobio i više nego što iko može zamisliti. Stisnu usne i uspravi se u krevetu...nikada više nikom neće dozvoliti da se poigra njenim osećanjima, imala je još vremena ispraviti „grešku". Najmanje što joj je trebalo da dalje komlikuje svoj život, cena se mora platiti i neka se završi sa brisanjem prošlosti. Neka sve ode sa Melihom, zauvek.
-Žaklin...draga, nemaš pojma koliko mi je drago što si došla! Predivna si...vidi se dati brak prija.-Vanesa čvrsto zagrli prijateljicu.
-Mhmmmmm...srećna sam moram priznati ali mi jako nedostaje Pariz i vi, moje prijateljice! Jedva sam čekala da vas vidim. – poljubi Lisu grleći je kao sestru.
-Divno ste mesto izabrale, budi uspomene i čini me nostalgičnom.
Sve tri zaćutaše jer jedne nije bilo među njima. Jedna im je stajala kao kost u grlu zbog griže savesti. Tereza je nestala iz njihovih života. Pokušavale su da dođu na sve načine do nje ali uzalud. Kuća u kojoj je živela imala je nove stanare a oni nisu imali nikakvu informaciju o njoj. Fabijan je živeo u srećnom braku sa Matildom bez ikakvog kontakta sa bivšom ženom.Uzdahnuše u isto vreme i pogledaše se kao krivci, ni jedna od njih se nije mogla osloboditi tereta jer bi možda sve bilo drugačije da su joj rekle istinu. Lisa nije odustajala, često bi obilazila lokale u kojima su provodile sate i prešla pogledom po stolovima nadajući se da će je ugledati, satima hodala obalom Sene zagledajući devojke sa tamnom kosom. Bila je ubeđena da će je jednom sresti i nikada više dozvoliti da ode.
Večeras idu dva dela...srdačan pozdrav.
