-Lisa? Ona mala koja me je sa najvećom strašću mrzela?...Hahahahhhahhhahahah, još uvek liči na pacova?-Fabijen se prezrivo nasmeja kada spomenu prijateljicu sa kojom izlazi na kafu.
Tereza uvređeno zabaci glavu i istom merom uzvrati.
-Ružno je što tako govoriš. Ona je izuzetna devojka...uostalom, zašto bi te volela ili mrzela?
-Opa, baš si osetljiva kada su tvoje bivše prijateljice u pitanju...jel to znači da tvoja ljubav više nije na prvom mestu? Ne voliš me kao pre?-nasmeši se krajem usana i priđe na korak fiksirajući je pogledom.
Tereza oseti nalet vrućine, metalni sjaj njegovih očiju i dalje je bio poguban za njeno srce. Prstom pređe po ivici crnog grudnjaka i naglo je privuče ljubeći je posednički. Oseti kako tone i sve više upija mekoću njegovih usana puštajući da je miluje po telu. Izdiže je i baci na krevet.
Uzimao je grubo kao da je kažnjava ne želeći obostrano zadovoljstvo. Izmače se u poslednjem trenutku strogo pazeći da poslednji čin spajanja završi bezbedno. U njegovim dugoročnim planovima nisu bila deca. Okrete se na leđa i osmehnu se prelazeći rukom kroz kosu, jedva čujno prošaputa.
-Moram priznati, ne menjaš se. Obožavam ovo spontano vođenje ljubavi sa tobom...iscediš me i izlomiš na brzinu.
Ležala je kao krpena lutka gledajući u jednu tačku pokušavajući da savlada gađenje. Oseti grč u stomaku pri pomisli da nije ništa bolja od uličarke koju svako može da ima onoliko dugo koliko je jaka potreba. Bila je vredna samo za „na brzaka" uz priznanje rođenog muža. Podiže čipkanu naramenicu i skupi čaršaf oko sebe, skliznu sa postelje i tromim korakom uputi se do kupatila. Dobrih pola sata plakala je pod tušem pokušavajući izbaciti iz sebe svu gorčinu, sav bol i očaj. Živela je u paklu ne znajući čime je zaslužila ovakav brak, šta se dogodilo i da li je uopšte ikada voleo? Nije imala bogatstvo niti je bila lepša od ostalih devojaka sa kojima je izlazio, zašto je zaprosio? Zašto je ponižava i muči? Možda je ipak najbolje ono čega se najviše plašila i od čega je bežala...razvod.
Od te večeri upala je u još veću depresiju. Krila je svoju utučenost i ako je obnovila prijateljstvo sa Vanesom, Žaklinom i Lisom. Sati provedeni sa njima činili su joj život lakšim i ako ih je lagala kako joj je u braku dobro. Osećala je da znaju pravu istinu ali ćute jer ne žele dirati u ranu...pružale su joj obilje smeha i zabave, baš kao nekada kada su studirale.
-Draga, da li si kupila haljinu za moje venčanje?-Žaklin je pogleda modrim očima smešeći se zavernički.
-Nisam...premišljam se između dve i nisam sigurna koja je prava. - uzvrati joj osmehom.
-Svašta od tebe, zar si zaboravila...uvek izaberi onu koja je izazovna!
-Uhhhh...ne znam, ipak sam udata. Ne ide...-zamuca kada pomisli na zlatnu tkaninu koja je savršeno prijanjala uz telo.
-Daaaaaa...uzmi baš tu o kojoj razmišljaš. I onako gospodin savršeni ne dolazi na moje veliko zadovoljstvo! - Žaklin poklopi usta i pogleda je pokajnički, Fabijana nikada nije mirisala smatrajući ga pogrešnim izborom.
Tereza spusti pogled i tiho odgovori.
-Ne brini, neću se naljutiti...on nije važan. Ne želim kvariti raspoloženje.
-Ok...onda u petak Lisa dolazi po tebe i pravac Lion. - devojka odahnu.
Strahovala je od Fabijanove reakcije zbog odlaska u Lion i produženog vikenda koji joj se smešio nakon toliko godina. Krila je kofer pokušavajući naći adekvatne reči za svoj odlazak, hladan znoj je oblivao svaki put kada je pokušala započeti temu strahujući od njegovog besa. A onda je ostala zatečena kada se toplo nasmešio i odgovorio na njeno izlaganje o odlasku na venčanje.
