Prosidba

Četvrti deo

Držao sam ruku tog nežnog stvorenja pored sebe kao najveće blago na ovom svetu. U sebi sam imao osećaj velikog zadovoljstva. Napokon imam ono što mi savršeno odgovara, što me ispunjava i daje smisao. U ovom trenutku ovako obučena je pomalo ličila na barbiku, ali je ja takvom nisam gledao nego onakvom kakva je bila dok je rezala ruže. Obična tanka šarena kratka haljina koja je imala funkciju, ne da ona dođe u prvi plan, veća da istakne ono što pokriva, na ni malo provokativan način, već da se zna da je u toj haljini bivša devojčica koja je naglo probujala i procvetala a da ni ona sama toga nije bila svesna. 

Šta da radi sa grudima koje su joj narasle i kukovima koji su se počeli širiti, a struk i dalje ostao isti - uzak? Priznajem da to nisam mogao ne primetiti i ne zamišljati je u svom zagrljaju. U mom zagrljaju je ona već bila nekoliko puta, prislanjajući svoje grudi uz moje. Ali ti zagrljaji nisu imali neku posebnu erotičnost. Sve je bilo nekako normalno, kao da smo par koji se veoma dugo zabavlja. Setio sam se da je bilo samo veoma kratkog ustručavanja, kad sam je privlačio da legne pored mene u krevet. 

Bila je malo iznenađena, ali je bez većih problema legla i lepo se smestila u mom zagrljaju. Nisam primetio da se stidela. Počeli smo da razgovaramo kao dva stara znanca, doduše u po malo neobičnom zagrljaju. Smiljana se ni za milimetar nije odvojila od mene kad su nam majke došle u posetu. Po meni je to značilo da joj je taj položaj, da bude pored mene, sasvim normalan bez obzira ko ju je gledao. To je bio znak prihvatanja koji se nije samo taj put pokazao. A kad je reč o prihvatanju onda sam se nečeg setio.

-Znam te od rođenja, gledao sam te kako rasteš, kako se valjaš po travi, kako poskakuješ dok se igraš s loptom, kako se igraš u pesku pored zida. Gledao sam malu devojčicu preko niske ograde koju je lako bilo preći. Rasla si pa si počela da dolaziš u moju kuću, nekad s mamom nekad bez mame. Kad si postala devojka, kad si postala najlepša ja te nisam primećivao, nisam shvatao da je tvoje mesto pored mene da te grlim i ljubim. Tražio sam daleko od kuće ono što će me usrećiti. Mislio sam da što dalje budem išao u traženju da ću biti srećniji. Nisam bio svestan da moja sreća raste u mojoj kući ili da budem precizan, u kući pored moje. Baš mi je krivo zbog toga. Ne znam kako da ti to nadoknadim.

-Znaš ti dobro kako ćeš to nadoknaditi. - U Smiljaninim očima i pogledu koji je usmerila prema meni ogledalo se čuđenje zbog čega uopšte razmišljam na taj način. Gledala me i dalje dok je nastavljala, - ali ovde nije reč o nadoknađivanju, jer za tim nema potrebe. Ne mogu se popunjavati rupe u prošlosti. Ako budeš nešto radio, meni nešto činio, nemoj da to bude zbog onog što si propustio. Radi mi zbog budućnosti koja nas čeka, utabaj put da nam budućnost bude što lepša. Meni će biti dovoljna i samo tvoja želja za tim. Ja sam skromna u željama ali ću biti neskromna u davanju ljubavi.

-Nisam znao da imam tako pametnu ženicu. Takvim tvojim stavom ćeš me prisiliti da te zavolim.

-Prisiliti? Nemoj da mi se rugaš, ili da se šališ sa mnom.

-Možda nisam izabrao pravi način da ti kažem kako ti se divim, pa sam odvalio nešto baš bez veze. Znam da si ti u nekom fizičkom smislu moja. Trenutno ne znam bolji izraz. Vezali smo se rečju, ne mogu reći da se to ne računa, ali ja bih hteo da te vežem i svojim srcem.

-Nije bez veze, ne smeta mi. Ali bih želela nešto da ti kažem što do sada nikome nisam rekla, a nisam ni nameravala.

-Ja smatram da ti sve više postaješ moja, ne zbog onoga što se desilo danas nego zbog onoga kako ja tebe želim. Pri tom mislim na tvoja maštanja koja su prema meni usmerena. To nema značaja ukoliko i ti mene tako ne gledaš.

-O tome ti ne treba da brineš, jer sam baš počela da ti to objašnjavam ali si me prekinuo.

-Izvini zbog toga.