Prosidba

Deveti deo

-Zbog toga sam ja bio izazvan i prisiljen da ti ruku najpre stavim na koleno a onda teškom mukom i na ovo mesto sada. - priznajem da je bilo malo provokacije u mojim rečima.

-Teškom mukom? Kako da ne! - Smiljana nije znala kako da reaguje. Da li da se ljuti ili da se smeje. Bio sam svestan da joj nije baš svejedno. S jedne strane je imala želju da mi se prepusti a sa druge je postojao instikt zaštite očuvanja svog telesnog integriteta, kao kad vas neko blizak iznenadi dok se kupate u kupatilu.

-Ako ti se ne dopada, slobodno mi je odmakni. - Ovo nije bilo rečeno kao predlog, jer sam bio siguran da to neće uraditi, već me je zanimala njena reakcija, ili bolje rečeno obrazloženje.

-Ovaj put ću ti oprostiti za ponašanje, pa ruka neka ostane. Ali samo da znaš drugi put ti to sigurno neću dozvoliti. Prekoračio si sve moguće granice! - ovo što sam čuo od nje je bilo veoma simpatično. Dozvoljava mi samo ovaj put? Mogla je to i drugačije da kaže. Recimo, da nema ništa protiv ali da ovo nije odgovarajuće mesto za takva diranja jer smo ipak bili izloženi pogledima retkih prolaznika. Jeste da je bio mrak, ali nije bila pomrčina, ulične svetiljke su davale dovoljno svetlosti.

Pogledao sam je, imala je tako nevini izgled na licu, - Smiljo voliš li ti mene?

-Volim, - nije bi bilo potrebno da išta dodaje, meni je to bilo sasvim dovoljno. Izvukao sam ruku ispod njene haljine i sa obe je privio uz svoje grudi. Ona je zatvorila oči i u mom se zagrljaju potpuno opustila. U grudima sam osetio nešto mnogo snažno i bogato, ali ja to rečima nisam znao kako da opišem. Jedno sam znao sa sigurnošću, Smiljanu moram sačuvati od svih rizika pa ako treba i od samog sebe.

-Moram ti nešto priznati, - samo je usmerila pogled u pravcu mog lica do ksam izgovarao. U njemu nije bilo straha već jedne blage mirnoće.

-Slušam, - rekla je tiho.

-Ja sam muškarac pa je potpuno normalno što imam želju da te diram. Verovatno je slično tome i kod žena, ali sada želim da kažem nešto drugo. Moja ruka ima sva moguća osetila izražena kao zmija koja se ustremila na svoj plen. Vidim da si u haljini, a moju ruku a ne mene, zanima šta ispod haljine imaš. Recimo da smo negde na sunčanoj plaži i da ležiš ovako potpuno gola, moj odnos bi bio sasvim drugačiji. Rukla, dakle, ima nagon da istražuje ono što je pokriveno jer misli da se tamo krije neko vredno blago. 

Ja čak mislim da je ona i u pravu. Prvo što ruka radi je da se zavuče između tvojih butina, da oseti njihovu toplotu a ako ima i njihovu vlažnost. Tada ruka nastavi da istražuje i polako napreduje. Napokon dođe do tvojih gaćica. Prelazi preko njih ispitujući svaku tačku, svako udubljenje i svako izbočenje. Registruje i dlačice koje se pod rukom osete. Ruka nastavi da se penje pa dođe do tvog golog stomaka, oseti tvoju golu kožu ali se opet vrati na tvoje gaćice. 

Ruka može da uđe i ispod gaćica ali ona nema potrebe da žuri. Hoće da se sprijatelji sa onim što u svom dlanu drži ali preko gaćica. To znači da je moja ruka dobronamerna i da ne bi volela da bude proterana sa tog mesta. Ne bi ona imala ništa protiv da oseti neku tvoju reakciju ako si u stanju da je proizvedeš. Ruka bi mogla da uđe i ispod gaćica pa da nastavi istraživanje. Ne bi bilo potrebno da to bude dubinsko jer bi to sigurno bolje radio moj jezik. 

To znači da ruci preostaje samo da konstatuje da li dole ima vlažnosti ili klizavosti i eventualno da se poigra sa tvojim dlačicama pa da ih malo mrsi. Jer da njih nema kako bi se to onda mrsilo? To je sve što zanima ruku, ako je i bila ispod gaćica, odatle bi izašla i to isto mesto držala i čuvala ali preko gaćica. Iako to sve izgleda veoma privlačno i lepo od čega ja nikad ne bih odustao, postoji nešto neuporedivo značajnije gde bi ta moja ruka zajedno sa onom drugom došla do punog izražaja i gde ne bi trebalo da se išta ispituje.