Prosidba

Sedmi deo

Neko vreme smo ćutali. Polagano smo pružali korak po korak ispred sebe. Svakojake misli su mi prolazile kroz glavu. Nije bilo negativnih, ali je doza zabrinutosti svakako postojala zamišljajući Smiljanu i sebe kako funkcionišemo u budućnosti. Šta bih ja to trebao raditi pa da se ona pored mene oseća kao riba u vodi? Da bude slobodna a da mi se istovremeno dobrovoljno preda da je zarobim svojom ljubavlju.

U nekoj vezi par se stalno ne ljubi. Razumljivo je da pričaju o budućnosti, verovatno najviše o budućoj deci, ali se ni time ne može potpuno zaokupiti njihovo slobodno vreme. Bacio sam pogled na Smiljanu, delovala je zadovoljno, nekad bi se čak u osmehnula za sebe, setivši se nečeg. To znači da se u njoj odvija jedan unutrašni proces, ona je u nekom svom svetu. Koliko sam ja bio u njenom? To sam jako želeo da znam i naravno da u njemu budem. A da je ona u mom bar sam ja bio siguran u to.

Pored želje da se ljubimo bilo bi dobro da imamo još neku preokupaciju osim dece koja će nas zaokupljati. Zamišljam je u kuhinji kako mi u donjem vešu priprema doručak. Donji veš je naravno odraz moje želje za telesnim užitkom, ali je stvarno pitanje da li Smiljanu želim kao domaćicu u svojoj kući ili bih prihvatio i neku drugu mogućnost? Predsednik države je karikaturalni primer, ali je veoma dobar jer se preko njega bolje sagledavaju problemi.

Ono što nije bilo spomenuto, jer za to nije bilo ni malo potrebe, je bilo dete. O njemu kao prioritetu ne treba trošiti reči. Ako njega nema, bolje je da nema ni nas. ali su to retke situacije o kojima nije dobro razmišljati, jer bi naši stari rekli: ne spominji da se to ne prizove. Nisam baš toliko sujeveran, ali sam svestan da mi negativna energija sigurno nije potrebna. Ne želim takvu hranu, neka je konzumira ko uživa u njoj.

U vezi primera sa predsednikom shvatio sam jednu važnu stvar - ona bi bila spremna da se toga odrekne ukoliko bih ja to zahtevao i ako je u tome ne podržavam. Morao sam priznati da mi njen stav godi. Ako bih se kojim slučajem i odlučio da budm protiv njenog predsednikovanja to bi bilo jedino da je zaštitim ukoliko bih primetio da joj to nanosi štetu, ma koliko ona bila potrebna državi. Ona je potrebnija meni živa i zdrava nego državi. Država će se već nekako snaći, a šta bih ja bez Smiljane?

Pogledao sam je. - Primetio sam da si se nečemu u sebi smejala, mogu li znati o čemu se radi?

-Možeš, ali mi se ti nemoj smejati.

-Kako to? Ti se tome možeš smejati a ja ne smem?

-Malo mi je nezgodno, ali ću ti ipak reći. Ti si pre rekao da bi mi ljubio dupe i svašta mu radio, pa sam ja zamišljala šta bi to svašta moglo biti.

-I šta je u tome smešno?

-Meni je smešno što o tome uopšte razmišljam, a ne toliko šta bi mi konkretno radio.

-A da li te zanima šta bih mu konkretno radio?

-Pa sad... kad malo bolje razmislim, možda je bolje da to ostavimo za neku drugu priliku, ali to kako bi mi pravio dete, to me stvarno zanima.

-U kom smislu, emotivnom ili fizičkom?

-I jedno i drugo. Zanima me kako ćeš ti to emotivno doživeti, a takođe i fizički. Pod fizičkim podrazumevam da li će biti razlike u odnosu na to kad se pravljenje samo oponaša?

-Mislim da si malo požurila s tim pitanjem.

-Kako požurila, ako se volimo i želimo dete?

-Ne znam kako bih ti to najbolje objasnio. Hajde ovako. Recimo da nema nikoga oko nas. Da li bi ti volela da se ja skinem go da me detaljno pregledaš i baš svuda opipaš?

-Ti si sada baš preterao.

-Nisam preterao, da li bi ti htela da me vidiš gologa ili ne bi?

-Sada ne bih, ali ako bi se mazili i postepeno oboje svlačili, to bi onda bilo normalno. Gledaš ti mene, gledam ja tebe.