Zatekli smo moje roditelje u dnevnom boravku. Otac je gledao televiziju a majka je nešto čitala.
-Doveo sam snaju, - rekao sam sa posebnim naglaskom.
-Neka si, - odgovorio je otac, ne skrećući pogled sa televizora.
Primetio sam da je Smiljani na očeve reči postalo neprijatno. Počeo sam da shvatam o čemu se radi.
-Rekao sam nešto! - povisio sam ton prema roditeljima.
-Vodi je u svoju sobu i tamo radite šta god hoćete, - izgleda da sam ocu išao na živce sa mojim obaveštenjem. Skrenuo je pogled sa televizora prema nama, ali mu se izraz ni za dlaku nije promenio. Kao da je gledao u neke utvare a ne u nas.
Pogledala me i Smiljana u nedoumici šta da radi. Ja sam joj dodirnuo ruku prstom i klimao glavom potičući je da nešto kaže.
-Ja sam vaša snaja, - drhtavim glasom je odgovorila.
Zavladao je tajac. Vreme kao da je stalo. Majka je spustila knjigu na sto, otac je ispružio ruku sa daljincem i ugasio televizor.
-Šta vi to pričate? - ozbiljno je upitao Lazar, moj otac.
-To što si čuo, - potvrdio sam ono u što je sumnjao.
Stojanka, moja majka nije izdržala,već je ustala - Smiljo, dete moje, dođi da te majka ljubi. Smiljana je krenula prema njoj. Kad su se izljubile, Smiljani se obratio moj otac, - dođi ćeri, da te čika Lazar zagrli, - ustao je i on. Scena je bila veoma emotivna. Na očevom licu sam primetio suze dok je Smilju grlio.
Nije ni meni bilo svejeno u ovom trenutku, pa sam i ja reagovao, - ćale, ostavi i meni malo.
Na njegovom licu se već pojavio omeh, - nemoj da ti ćale da po nosu! Ćuti tamo! - nije voleo da ga tako zovem, a ja ga tako nisam ni zvao, samo u izuzetnim situacijama ili za spoljnu upotrebu. Gotovo uvek sam majku zvao mama, a oca tata i ta imena sam izgovarao sa ponosom iako sam primetio da se neka odrasla deca stide da tako zovu svoje roditelje. Ja s tim nisam imao problem.
Prišla mi je majka koja me zagrlila, a posle nje i otac. Stegao me je da sam jedva disao. Osećao sam se kao krivac kome je oprošteno za nedelo koje je učinio.
-Jeste li obavstili Jovanku? - upitala me majka.
-Nismo, prvo smo došli kod vas da nam date blagoslov.
-Ne treba vam blagoslov, već ste blagosloveni. Lazo pogledaj ih kako su slatki zajedno. - majka je pokazala rukom u našem pravcu. Smiljana se zalepila za mene i obuhvatila oko ruke jer je smatrala da je tako najsigurnija u novonastaloj situaciji.
-Milutine, - obratio mi se otac, - idi pozovi Jovanku, kaži joj da nam hitno ovde treba. Imam jedan plan, a ti Smiljo sedi u fotelju i da reč nisi zucnula.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Smiljana me pogledala ja sam joj kimnuo glavom, - sve će biti u redu, ne brini, idem da pozovem tvoju majku.
Raščupane kose od nekog posla u kući uletela je Jovanka, - Šta se desilo kad je tolika žurba? Milutin je rekao da hitno dođem. - već se sa vrata interesovala.
