Prosidba

Šesti deo

-Nešto bih te pitala?

-Slobodno.

-Zašto si me onako kratko poljubio kad si me prvi put zaprosio?

-Koliko se sećam, a to je stvarno bilo davno, pre dvanaest sati, pa sam možda i zaboravio, poljubac uopšte nije bio kratak.

-Pa dobro, možda nije bilo kratak ako se meri vreme ali je svakako bio lagan.

-Nije ti se dopalo?

-Ti ništa ne razumeš. Naravno da mi se dopalo.

-Pa u čemu je onda problem?

-Kad sam ti rekla da pristajem mi smo se zagrlili. Mislim da sam ja prva tebe zagrlila, ali to nije važno. Tada sam bila prepuna veoma snažnih emocija, kao da sam ušla u jedan novi prekrasan svet. Sve je u meni kuvalo i želeo da izađe napolje. Ti si me baš stegao u zagrljaj, jedva sam disala, verovatno je i tebi bilo slično. Tako smo neko vreme zagrljeni stajali dok ja nisam podigla pogled. Tada si svoje usne sasvim lagano priljubio o moje kao da se bojiš da će im se nešto desiti.

-Zaboravila si spomenuti da su mi usne bile vlažne?

-Nisam zaboravila. Takve stvar ise ne zaboravljaju. Htela sam da kažem da je bila velika razlika od onoga kako si me stiskao u zagrljaju i onog kako si me ljubio. Mislila sam da će to biti isto.

-Meni je tako došlo, verovatno kao posledica mojih osećanja prema tebi. Stegao sam te u zagrljaju da ti pokažem koliko mi značiš. Rečima je to teško opisati. Kao da sam našao nešto jako vredno koje sam davno izgubio, otprilike tako. To je bio znak upućen tebi, da se ja u vezi tebe ne šalim, da mi i te kako ozbiljno značiš u smislu trajanja, a ne samo trenutno. Da ću te uvek tako grliti, izvini ako sam bio grub.

-Nisi bio grub, na to se ne žalim, jer mi je baš tako trebalo. Zbog tebe nisam mogla da dišem ali sada...ja bez tebe i ne želim da dišem. Malo mi čudno zvuči ovo što sam rekla, ali osećam da to postaje stvarnost. Zagrljaj je bio baš pravi i odlično sam ga razumela. Prijao mi je i poljubac ali nisam znala šta tačno znači.

-Nisam ni ja znao baš najbolje kako treba da te ljubim. Nisam hteo snažno, da ne pomisliš da je kod mene u pitanju požuda. Hteo sam da ti pokažem da od mene možeš očekivati nežnost, jer te ja doživljavam kao veoma nežnu osobu.

-Nisam ja baš toliko nežna u smislu osetljivosti, ali razumem šta si želeo reći. U tom trenutku sam zaboravila na svet oko nas, kao da si me začarao pa sam poželela da me što snažnije ljubiš.

-Snažno ću ja poljubiti tvoje dupe, pa ćeš dobro zapamtiti šta znači snažno.

-Uh, uh, baš sam se uplašila, - Smiljana je napravila izraz lica kao da je na teškim mukama, a onda se nasmejala.

-Smej se ti smej, kukaćeš kad te ja dohvatim!

-Već me držiš za ruku, zar ne?

-Mislio sam na to kad te dohvatim za dupe. Svašta ću mu raditi.

-Ne znam da li da se plašim toga ili ne? Ti mi ne deluješ mnogo opasno.

-Samo ti izazivaj, a posle će biti kuku lele što me snašlo. Ma zamisli ti nje? Ja sam mislio da si ti skromna i stidljiva devojka, a ti ne samo što se ničega ne stidiš nego bi to htela i što više?

-Možda sam malo preterala, a možda i nisam. Ja bih htela da ti budem onakva kakvu ćeš me najviše voleti. Jasno je da od sebe ne mogu pobeći, mislim da to nije ni potrebno, ali mogu da se malo više nagnem na ovu ili onu stranu. Meni je najvažnije da ti mene voliš, ako će ti moje dupe u tome pomoći, eto ti ga pa radi od njega šta hoćeš.