Black Hood 3 [J. HS. FF]

Tik tok

„Tik, tok, tik, tok, tik tok..." „Hoćeš li više začepiti!?!?" udario je glasno par puta po vratima. Moje usne su oblikovale ogroman podli osmijeh. Ustao sam iz kreveta te se naslonio na vrata. „Još samo 2457 tik tokova i tvoja radna smjena završava. Oh, sada je već  2544...2543...2542..." „ZAČEPI!" izderao se.

„Ohh Bobby, zašto si tako živčan? Još samo 2537 sekundi i ideš doomaa! Dok ja? Ja tu ostajem još bilijun tik tokova...." Sjeo sam na pod i gledao u praznu bijelu sobu ispred sebe koja je bila tako dosadna...

Glasno sam izdahnuo i ponovno se nasmiješio. „Ejj Bobby!" pokucao sam na vrata, ali ništa. „Bobby, Bobby, Bobby, Bobby..." Vrata su se otključala te me gad lupio šakom u trbuh. Pao sam na pod te mi je prišao i uhvatio me za ovratnik. „Slušaj me psihopate... da nema Namjoona, već odavno bih ti iščupao tu jezičinu!" izbeljio sam mu se, a on je stisnuo zube. „Ej Bobby. Znaš šta?" Bacio me ponovno na pod i uspravio se.

„Šta!?" procijedio je. „Još samo 2497 sekundi do kraja tvoje smjene." Nacerio sam mu se, a on me nogom ponovno lupio u trbuh i izašao van. Nisam umirao od boli, već od smijeha.

„Očito se je Bobby zapisao u smrtnu listu..." mračan glas u meni je rekao, a ja sam se podlo nasmiješio. „Oh da... i to znam kako ćemo ga likvidirati hhehehe." Promrmljao sam.

„Neće te vi nikoga likvidirati! Hobi, daj meni da preuzmem!" Zakolutao sam oči na Hoseoka. „Nema šanse. Moj je red!" izderao sam se te su se vrata ponovno otvorila. Očekivao sam Bobbija, ali umjesto njega se pojavio Namjoon.

Nasmiješio mi se te mi prišao. „Hoseok, kako si danas?" upitao me prijateljski. „Hobi." Rekao sam kratko, a on je kimnuo glavom. „Ispričavam se Hobi. Kako si ti danas?" Nasmiješio sam se i pljesnuo rukama. „Odlično Joonie! Što ćemo danas raditi???"

Dva zaštitara su ušla te sam upitno pogledao Namjoona. „Danas neću ja biti s tobom, već jedna druga doktorica. Okej?" pogledao sam ga sumnjičavo te su mi se dvojica zaštitara sve više i više približavala. Osjetio sam kako Hope želi preuzeti...

„Joonie, znaš da nema potrebe za ovo dvoje..." rekao sam s laganim osmijehom. „Žao mi je Hobi, ali takva su pravila..." zgrabili su me čvrsto za ruke te je Hope preuzeo...

Stisnuo sam ruke i osjetio kako su mi se oči smračile. „Namjoon..." procijedio sam kroz zube kao upozorenje. „Smiri se...Hope... sve će biti u redu..." „RRAAH!" procijedio sam te nogom lupio jednog od zaštitara u slabu točku. Drugi me jako čvrsto držao te pokušavao spriječiti, ali sam se odupirao.

„Hope! Prestani!" Namjoon se izderao te mi prišao s inekcijom u ruci. „ODLAZI!" zarežao sam te laktom lupio drugog čuvara. Ubrzo je i Bobby ušao u sobu te me zgrabio. Dok sam se njemu opirao, Namjoon mi je zario inekciju u vrat te mi se ubrzo sve zacrnilo...

Prije godinu dana...

Y/n POV

„Eeeekk! Tako sam uzbuđenaa!" skakala sam od sreće i gledala se u ogledalo. „Kako izgledam!?" okrenula sam se prema mami koja je čačkala po mobitelu. „Hm? Savršeno kao i inače ljubavi." Zakolutala sam očima i okrenula se prema teti koja me čvrsto zagrlila. „Ne mogu vjerovati da je ovaj dan došao. Kao da si neki dan bila mala tinejdžerka." Štipala me za obraze dok sam se ja smijuljila.

Vrata su se otvorila te je Nari ušla kao tornado. „Y/n, sve je spremno! Jesi ti spremna?!" kimnula sam glavom. „Kako izgledam??" upitala sam je te se zavrtila u svojoj dugačkoj bijeloj haljini. „Aaaaaa savršeno!!" gotovo je skočila na mene od sreće.

„Ajde vas tri brzo na svoja mjesta! Za minutu krećemo!" Jungkook je rekao kolutajući očima. „Doobro, doobro evo iidemoo!" teta je rekla kolutajući očima te je na brzinu uštipla i Jungkooka za obraz.