U restoranu

117 6 8
                                    


Taehyung POV

„Sve bilo u redu?" upitao sam Kaia i Chanyeola. Odmah su kimnuli glavom. „U redu, možete ići onda. Imam posla." „Mislim da bi trebao više vremena provoditi s Y/n..." Chanyeol je rekao, a ja sam ga oštro pogledao. „Ja mislim da to nije tvoja stvar." „Nemoj me krivo shvatiti, samo ti pokušavam pomoći. Previše vremena provodiš u ovome uredu umjesto da budeš sa svojom trudnom ženom koja te treba." „Izlazite van. Obojica!" izderao sam se te su se pogledali i izašli van.

Jedna strana mene je znala da je upravu, dok druga je samo htjela smisliti plan bez ikakvih greškica kako bi se riješili Hoseoka jednom zauvijek. Kontaktirao sam sve ljude s kojim je Baekhyun bio blizak i složili su se da će mi pomoći.

Izdahnuo sam i sklopio oči na neko vrijeme...

„Previše se stresiraš." Otvorio sam oči i pogledao ispred svoga stola. Oči i usta su mi se odmah raširila. „Što...kako..."

Nasmiješio se i napravio korak naprijed. „Da sam ja na tvome mjestu, počeo bih od samoga početka... to ti je moj savjet. Trebao si moju pomoć, ne?"

Gutnuo sam slinu koja se nakupila u mojim ustima. I dalje nisam mogao vjerovati da vidim njega ispred sebe. „Ti.. si živ?" počeo se smijuljiti. „Ne Taehyung. Ovo je sve u tvojoj glavi." Rekao je polako počeo nestajati.

„Kreni od samoga početka Taehyung."

Brzo sam ustao sa stolice. „Ne! Baekyhun ne idi!" pokušao sam ga uhvatiti, ali moje ruke su prolazile kroz običan zrak. „Ne!"

Otvorio sam oči i dignuo glavu. Pogledao sam uokolo i trepnuo par puta. Shit, ovo je sve bio samo san...

Prošao sam rukom kroz kosu i pogledao na sat. Zagunđao sam kada sam skužio da sam spavao na stolu 3 sata. Vrat mi se ukočio od svega toga.

Izašao sam van iz svog ureda i otišao u sobu u kojoj je bila Y/n.

Polako sam otvorio vrata i vidio je kako spava. Nasmiješio sam se i legnuo pokraj nje. Poljubio sam je i približio k sebi.

Otvorila je oči i trepnula par puta. „Tae?" upitala je pospano. „Shhh, spavaj..." rekao sam tiho te je izdahnula i zatvorila oči.

Kreni od samoga početka... šta to treba značiti?

Jia POV

„To je novi plan." Jennie je rekla te sam zagrizla donju usnicu. „Dakle, želiš da se približim Viju i otmem Y/n?" dignula sam obrvu. Kimnula je glavom. „I onda kada se sazna da je Y/n oteta, Hoseok će je krenuti tražiti i mora je pronaći prije Vija. Kada je pronađe, ti iskočiš od nekud i ubiješ ga." zapljeskala je rukama. „Jennie ovo nema smisla.. šta ako je ne uspijem oteti? Ili šta ako je V pronađe prije Hoseoka? I usput sazna da sam je ja otela?" „Vija prepusti meni, on je najmanja briga." „Zašto ovo sve govoriš kao da je lagano?" prekrižila sam ruke.

„Zato što i je." „Pff da, ne radiš ti to, već ja!" pogledala sam je ljutito, a ona je samo zakolutala očima. „Vjeruj mi Jia, ovo će uspjeti."


Ne znam zašto ovo radim, ali evo ga. Zvala sam njegov broj i čekam da mi odgovori na poziv...

„Halo?" njegov dubok glas mi je odmah poslao trnce tijelom. „V?" „Da, ja sam." „Uh, možemo li se naći?" „Jel hitno?" „Recimo..?" dugo je bila tišina s druge strane poziva. „U 18 u istom restoranu kao i prije." Samo to je rekao prije nego što je poklopio. Kakav čudak.

Duboko sam udahnula i izdahnula. Nadam se da će ovo upaliti...


Nervozno sam noktima tapkala po stolu i svaki čas gledala na sat. Već je 18:10. Zašto toliko kasni?

Black Hood 3 [J. HS. FF]Место, где живут истории. Откройте их для себя