Black Hood 3 [J. HS. FF]

Pokušaj

Sjećam se da me Baekhyun zamolio da to predložim majci jedne cure, ali nisam znala da je to Y/n. Mislim da ni nije bila pod tim imenom kod mene. Ako je Baekhyun isplanirao sve ovo, vjerojatno je i lažirao njezino ime pred mojim nosom.

„...I onda sam se vratila ponovno ovdje... i... slušaš li me?" nagnula je glavu gledajući me. Trznula sam se i lagano nasmiješila. „Naravno. Nastavi." Glasno je izdahnula i slegnula ramenima. „Cijela poanta ovoga je da je moj život u potpunosti uništen..." „Ne bih se baš složila s time Y/n." Kimnula sam glavom na njezin trbuh te ga je ona odmah lagano počela gladiti rukom. Lagano se počela smješkati. Gledajući je, oči su mi se lagano nasuzile. Prošla je kroz puno toga te se i dalje zapravo dosta dobro drži. Zapravo mi ju je jako žao i nadam se da će doći bolji dani za nju.

Netko je pokucao te smo obje usmjerile pogled prema vratima. „Jel sve u redu?" V je upitao gledajući Y/n zabrinuto. On ju isto zapravo jako voli. Iako se na prvu čini hladnime, zapravo je normalani zaljubljeni čovjek. Ne mogu iskoristiti Y/n kako bih došla do Hoseoka. Žao mi je Jennie, ali morat ćemo smisliti drugi plan.

Jennie...

Jennie!

Raširila sam oči te poskočila. V i Y/n su me pogledali zbunjeno te sam se forsirano nasmiješila. „Moram doma... po...stvari... ako već ostajem ovdje." V je kimnuo glavom te smo oboje izašli van.

„Yeonjun će te odvesti i dovesti." Kimnula sam glavom te pogledala mladića po imenu Yeonjun. Smješkao se te uzbuđeno zveckao sa ključevima od auta.

Jennie mi je dužna objasniti nešto...

Hoseok POV

„Taehyung je doveo Jiu u skrovište?" Yoongi je kimnuo glavom. „Sumnjiva mi je... jako. Mislim da nešto skriva." Rekao je te sam se nasmiješio i okrenuo prema njemu. „Naravno da nešto skriva i ti sada imaš priliku saznat što." Kimnuo je glavom. „Jel ona zna za...?" „Da zna istinu onda bi sve bilo drugačije Yoongi! Objašnjavao sam ti već sve." Zakolutao sam očima.

„Ona misli da je njezina Y/n mrtva. Svi smo to mislili. Svi osim Baekhyuna. Zato ju je on cijelo vrijeme tražio i nije stao dok je nije pronašao. Sjećam se kada mi je rekao da misli da je živa. Rekao sam mu da je prolupao, ali očito jedina osoba koja je ovdje prolupala sam ja." Tužno sam se nasmiješio.

„Kada sam je ugledao, nisam mogao vjerovati. Tada je Hope započeo sa svojim sranjima. Nisam imao problema sa svojim osobinama dok ju nisam ugledao. Uništio joj je život. Ja sam joj uništio život." Suze su mi počele curiti, a savjest gristi.

Yoongi je stavio ruku na moje rame te ga lagano stisnuo. „Y/n će ti oprostiti." „Što mi vrijedi njezin oprost kada joj se sjećanje neće tako lako izbrisati? Uvijek kada će me vidjeti, sjetit će se svega lošega, umjesto da bude sretna kada me vidi."

Jia POV

„Koliko će Vam trebati da pokupite stvari?" Yeonjun me upitao te sam mu odgovorila da par minuta s obzirom da ću uzet samo ono najosnovnije. „U redu, taman da odigram jednu partiju." Rekao je vadeći svoj mobitel i stavljajući slušalice na uši. Zakolutala sam očima i izašla iz auta.

Gledala sam u svoju kuću par sekundi prije ulaska. Polako sam stavila ključ u bravu te otvorila vrata s dubokim izdahom. Tiho sam ušla unutra i gledala okolo.

„Jennie?!" izderala sam se da joj dam do znanja da sam doma, ali nije bilo nikakvog odgovora. Samo tišina. I to nekakva čudna tišina. Gotovo mi je bilo jezivo hodati po vlastitoj kući.

Polako sam otvorila vrata Jennieine sobe te vidjela da nema ničega. Sve njezine stvari su nestale. Očito je shvatila da nešto nije u redu pa pobjegla. Stisnula sam šake te glasno izdahnula.

U jednom trenutku je pod iza mene zaškripio te sam se brzo okrenula i vidjela jednog od svojih zaštitara koje je V poslao da me štite. Držao je pištolj u ruci koji je bio uperen ravno u mene. Raširila sam oči te brzo nogom izbila pištolj iz njegove ruke.

Pogledao me ljutito te nasrnuo na mene. Brzo sam bacila prvu stvar koju sam mogla dohvatiti na njega. Zatim sam počela trčati prema van, ali me sustigao te bacio na pod.

„Pusti me! Upomoć!!" počela sam se derati u nadi da će me netko čuti. Lik me uhvatio za vrat svojim grubim rukama te počeo gušiti. Noktima sam ga počela grebati po licu te me pustio. Jedva sam se nekako dignula na noge te otrčala do kuhinje.

Brzo sam uzela veliki nož koji mi je bio nadohvat ruke. Brzo sam se okrenula te ga htjela ubosti, ali je uspio uhvatiti moju ruku. „Nemaš šanse protiv mene! Odustani više!" rekao je, ali naravno, nisam odustajala.

Odjednom me ponovno gurnuo, ali ovoga puta sam održala svoju ravnotežu kako ne bih pala na pod. Uzela sam tanjur i razbila ga o njegovu glavu. Krv mu je počela curiti, ali i dalje se borio.

Sada je on držao nož kojim sam ga htjela ubosti. „Zašto ovo radiš!?" upitala sam ga, ali on se samo zlobno nasmiješio. Brzo je nasrnuo na mene, ali sam ga lupila nogom u slabu točku te je ispustio nož na pod. Brzo sam ga zgrabila i zarila u njegov vrat. Krv je šikljala na sve strane zbog čega sam počela vrištati.

„Što se događa!?" Yeonjun je brzo ušao u kuću te raširio oči na prizor. Brzo sam uperila nož u njega. Gledao me zbunjeno te je dignuo ruke uvis, iako je imao pištolj u svome džepu.

„Jel me i ti želiš ubiti!?" izderala sam se te je brzo kimao glavom lijevo desno. „Zašto bih to napravio? V me samo tražio da Vas odvedem i štitim..." „Da... to je rekao i za ovog lika koji me pokušao ubiti." Pogledala sam u mrtvo tijelo ispred sebe.

Yeonjun je gutnuo i polako se približio prema tijelu. Sagnuo se i okrenuo mrtvaca na leđa.

„Uh... Bojim se da ova osoba ne radi za Vija...."

Znam da je kratko, I'm sorryyyyyyy

Ali nekako mislim da je ovako najbolje završiti ovo poglavlje