Black Hood 3 [J. HS. FF]

Teorija

Jungkook POV

„Okej, kako bismo došli do određene točke, moramo... proći ovom ulicom." Rekao sam te skinuo pogled sa svoga mobitela i pogledao na put kojim trebamo ići. Gutnuo sam kada sam skužio koliko jezivo ta ulica izgleda.

„Okej." Y/n je rekla i krenula. Nakon par koraka je stala i okrenula se prema meni. „No? Što čekaš?" duboko sam udahnuo te krenuo.

Okrenuo sam glavu prema Y/n i gledao je. Čudno se obukla. Na sebi je imala neki ogroman kaput, mislim da čak ni nije ženski. Bio je toliko velik da joj se ni trudnički trbuh nije vidio.

„Šta gledaš??" „Jel to Taeov kaput?" pogledala je na rukave i slegnula ramenima. „Ako se probudi, prije će skužiti da moj kaput nedostaje nego njegov."

Lagano sam kimao glavom. Kada se takvo što tiče Taehyunga, onda i ima smisla.

Odjednom smo čuli nekakvo mumljanje te poskočili. Pogledali smo u stranu i vidjeli nekakvog čovjeka kako sjedi naslonjen na zid. U jednoj ruci je držao inekciju dok je drugu ispružio...

„Eww..." Y/n je promrmljala, a ja sam je samo pogurao prema napred da krene i ne gleda to.

Pogledao sam na svoj mobitel i skužio da se bližimo lokaciji. „Piše da je 7 metara ispred nas..." promrmljao sam. Malo smo usporili korak te gledali uokolo oprezno.

„5 metara..." promrmljao sam te smo pogledali ispred sebe. „Znaš... kada bolje razmislim... jel nije čudno to što je taj mobitel cijelo vrijeme na istome mjestu? Nije se micao neko vrijeme..." rekao sam, a Y/n je zastala i pogledala me.

„Emm...možda ga lik ne koristi više..." rekla je polako. „Kada si zadnji put dobila poruku?" „Prekjučer..." Ponovno sam pogledao ispred sebe. „A ništa... idemo do kraja...." promrmljao sam i krenuo.

„Ovaj... imaš nekakvo oružje ne?" Trnci su prošli mojim tijelom. „Fuck ne. Zaboravio sam ga u autu." Brzo sam se pipao uokolo, ali ništa...

„Ti se šališ...." promrmljala je. „Bez brige, nema nikoga ovdje kao što vidiš..." rekao sam smireno, iako oboje znamo da svaki čas netko može iskočiti iz ovih sjena.

„Em... stigli smo na odredište." Rekao sam i gledao uokolo, ali nisam vidio ništa...osim...kante za smeće...

Y/n i ja smo se pogledali prije nego što smo zavirili u nju. „Čini se da smo ga našli..." promrmljala je, a ja sam s gadljivim izrazom lica gurnuo ruku u kantu te izvadio mobitel. „Što je to na njemu?" upitala je te sam ga okrenuo i vidio mali papirić zaljepljen na njemu.

Ovo me prisjetilo na prošlost. Kada je Hope ostavljao pisma...

Nervozno sam zagrizao donju usnicu i otvorio ga.

„Što piše???" upitala je.

Okrenuo sam papir prema njoj da vidi. Zbunjeno se namrštila. „Šta to treba značit??" „To znači da se netko zajebava s nama." Rekao sam i zgužvao papirić u šaci.

Y/n je i dalje izgledala zbunjeno. „Što ti nije jasno? Lijepo je netko nacrtao facu klauna. To znači da se šali. Idemo odavde, hoću spavat." Krenuo sam natrag, ali Y/n je i dalje stajala na istome mjestu i gledala u nešto.

„Y/n, hajde!" viknuo sam te me pogledala i lagano potrčala za mnom.

Nari POV

Taman sam izašla iz wc-a kada sam čula da se vrata kuće otključavaju. Zastala sam i oprezno gledala u njih. Jungkook je pokušavao ući što tiše može. Zakolutala sam očima i upalila svijetlo. Zamrznuo se na mjestu i gledao me.