Black Hood 3 [J. HS. FF]

Poruka

Y/n POV

„Jungkook, doslovno si opljačkao cijeli frižider!" prekrižila sam ruke gledajući ga kako se prežderava pred televizorom. „Da, da." Promrmljao je. Zakolutala sam očima i namjerno stala pred TV da ne vidi. „Hej! Makni se, napeto je!" „Ne možeš samo tako doći kod mene i napraviti svinjac!" „Ah dobro, pospremit ću, samo da utakmica završi. Makni se molim teee!" izdahnula sam i sjela pokraj njega.

„Kada će se Tae vratiti?" promrmljala sam gledajući TV. „Odakle da ja znam?" Jungkook je promrljao s punim ustima hrane. Zakolutala sam očima te ga pogledala. Bio je sav zaprljan oko ustiju. „Jungkook, stvarno si svinja." Procijedila sam brisajući ga prstima. „Obično mi kažu da sam mali slatki zeko." Namrštio se.

Taman su se vrata otključala te je Taehyung ušao. Nasmiješio se kada me vidio. Brzo sam skočila na noge i dotrčala do njega da ga zagrlim. „Hmph... i kako je prošla 'poslovna večera' na kojoj ja iz nekih razloga nisam bio?" Jungkook je upitao i dalje trpajući se hranom. Pogledala sam Taea jer je i mene zanimalo o čemu se radi.

Nervozno se nasmiješio i počeškao po glavi. „Bilo je dosadno... mislim... zato te nisam ni zvao Jungkook... jer znam da bi se dosađivao." Jungkook ga je pogledao u početku ljutito, a onda se fejk nasmiješio. „Kako ti kažeš šefe." Vratio je pogled na TV.

„Zašto još nisi u pidžami? Vrijeme je za spavanje." Tae mi je tiho rekao, a ja sam se nasmiješila i zakolutala očima. „Govori to njoj ili njemu za par godina, a ne meni." Rekla sam gledajući svoj trbuh. Samo se nasmiješio i lagano me gurao prema gornjem katu. „Dobro, idem idem.."

Jungkook POV

Taehyung je sjeo pokraj mene te uzeo limenku piva koja je bila na stolu. „Stvarno nije bilo ništa ozbiljno..." rekao je, a ja sam duboko udahnuo. „Prodavaj te jeftine fore nekome drugome Taehyung." Pogledao sam ga ljutito. Znam da laže.

„Sumnjam da tebe Baekhyun nije vodio na takve stvari jer su 'dosadne'..." „Oh molim te, i Baekhyun meni nije sve govorio, i on je imao tajne." Dignuo sam obrve. „Znači li to da i ti skrivaš nešto?" Skrenuo je pogled s mene i gutnuo.

Bacio sam vrećicu čipsa na stol i ustao. „Mislio sam da mi vjeruješ." „Jungkook..." „Ne!" odbrusio sam i pogledao ga. „Nemoj mi se sada ispričavati ili nešto. Šta god da skrivaš, izaći će kad tad na vidjelo... ali nemoj onda meni dolazit cmizdreći..." uzeo sam svoju jaknu te krenuo izaći, ali onda sam se okrenuo i vratio po onu vrećicu čipsa koju sam bacio.

„Ovo ću uzet sa sobom."

Hoseok POV

Već satima tu sjedim i čekam...

I čekam...

I čekam...

Sve dok se nije čuo zvuk otključavanja vrata. Svijetlo se upalilo te je poskočio i raširio oči kada me vidio. Brzo je izvadio pištolj i uperio ga u mene, ali isto tako su i moji dragi 'prijatelji' napravili.

„A-a. Ne tako brzo... baci pištolj." Rekao sam, a on je kimao glavom lijevo desno. „Samo ako to kažeš svojim poremećenim lutkicama da to naprave." Rekao je s jako puno mržnje gledajući u njih.

Dao sam im znak da to naprave, a onda sam vratio pogled na njega. Gutnuo je i nesigurno ga bacio na pod. Namrštio sam se i nagnuo glavu. Zakolutao je očima te ga šutnuo nogom nekud. Odmah sam se nasmiješio i potapšao mjesto pokraj sebe.

„Sjedni."

„Radije ne bih."

„SJEDNI." Bijesno sam procijedio te je polako došao i sjeo. „Ne razumijem... kako... kako si uspio pobjeći, pronaći novu ekipu i onda još pronaći mene u jednom danu." pogledao sam ga sa zbunjenim osmijehom. „Umm nisam to napravio sve u jednome danu budalice." Pogledao je ispred sebe zamišljeno.