Hoseok POV
„Ahh nije li divno?" upitao sam vrteći se uokolo gledajući sobu. Oduvijek sam volio sve raskošno. Zato sam i odabrao da nam sjedište bude u ogromnoj kući, gotovo palači.
Bang Chan je samo slegnuo ramenima i zujakao uokolo. „Ok je." Promrmljao je te sam duboko udahnuo i sjeo za svoj stol. „Emm dečki stalno ispituju kada ćemo ono... malo u akciju..." rekao je češkajući svoju glavu. Nasmiješio sam mu se. Drago mi je da su žedni... ali još uvijek nisu spremni...
„Polako, polako... ima vremena..." promrmljao sam gledajući ga. Samo je kimnuo glavom i stavio ruke u džepove. „Treba jako puno treniranja da postaneš najbolji. Ne može ti to samo pasti s neba." Kimao je glavom gledajući u pod. „Jeste li saznali gdje živi Y/n?" dignuo sam obrvu, a on me pogledao. „Uh Felix radi na tome... rekao je da je teško jer su svi njezini podaci pod zaštitom... ali bez brige, siguran sam da će naći nešto." Zafrktao sam i ustao.
„Siguran sam da hoće..." rekao sam sarkastično i prišao prozoru. Očito sve moram sam....
„Smijem li vas nešto pitati?" kimnuo sam glavom. „Emm zašto baš toliko želite tu Y/n... mislim... još sam bio klinac kada je cijeli grad pričao o njezinoj otmici... i nakon toliko godina... vi i dalje nju želite... zašto?"
Zagledao sam se u daljinu razmišljajući o njegovom pitanju. „Jesi li ikada bio zaljubljen?" okrenuo sam glavu prema njemu. Kimao je lijevo desno. „E pa onda ne znaš taj osjećaj... osjećaj kada je vidiš i srce ti se počne tresti skupa s nogama. Možda mogu imati bilo koju ženu na ovome svijetu, ali šta mi to vrijedi kada mi ne mogu pružiti taj osjećaj..?" njegov pogled je polako padao ponovno prema podu.
„Koliko dugo je poznajete?" promrmljao je. Udahnuo sam sjetivši se dana kada sam je prvi put vidio. „Jako dugo... još od malih nogu...ali nažalost... ona se toga ne sjeća..." Ponovno me upitno pogledao.
„Dogodila se ogromna nesreća taj dan..."
Taehyung POV
Oči su mi se polako sklapale gledajući TV. „Y/n..." šapnuo sam joj, ali ništa. Njezina glava je bila naslonjena na moja prsa te ruke obavijene oko moga struka. „Y/n, probudi se." Tiho sam šapnuo lagano gladeći je po glavi. I dalje je nastavila spavati pa sam se polako izbavio njezinih ruku i uzeo je u svoje naručje.
Položio sam je na krevet te je pokrio i dao pusu na čelo. Krenuo sam isto legnuti, ali mi je mobitel počeo glasno zvoniti pa sam gotovo pao preko svoje noge trčeći prema njemu.
Javio sam se i brzim korakom otišao u kuhinju. „Beomgyu..." „Imam obavijesti!" Zakolutao sam očima i izdahnuo. „Jel nešto hitno? Stvarno mi se spava." „Pff, što je ovo? Otkad ideš s kokoškama spavati?" „Ne izazivaj mali. Ajde da čujem šta imaš..." čuo sam ga kako se smijulji.
„Uglavnom, Kim Namjoon želi razgovarati s tobom. Rekao je da je hitno i ozbiljno." „Zbog Hoseoka vjerojatno..." „Aha. I dovest će još neku žensku, samo malo da nađem kako se zove, zapisao sam na papir." Čuo sam šuškanje s druge strane linije. „Ahh evo ga. Byun Jia."
Namrštio sam se na to. Zašto mi to zvuči tako poznato...
„Zvuči poznato ha? E pa istražio sam malo o njoj." Rekao je te sam čekao da nastavi. „Što, nećeš me pohvaliti?" Zakolutao sam očima. „Ne." „Eh...uglavnom... jako malo podataka sam pronašao... piše samo dob, 31 godina, rodno mjesto nepoznato, roditelji nepoznati, radi kao psihijatrica već godinama i... to je...to..."
„Šta samo sam saznao njezinu dob i posao, to mi je jako puno pomoglo..." ponovno sam zakolutao očima. „Ona ima Hoseoka za pacijenta... mislim.. imala je dok nije pobjego..." „Ne spominji to Beomgyu! Nitko to ne smije saznati. Zapravo, da nisi prisluškivao ne bi ni ti znao!" procijedio sam. „Nisam prisluškivao! Samo sam prolazio i čuo!" „Da, da, da...kao da te ne poznajem... uglavnom, što se tog sastanka tiče... sutra navečer. I usput, reci Jungkooku da će biti s Y/n dok mene nema." „Mogu je i ja čuvati." „Ne dolazi u obzir." „Zašto??" „Napravi kako sam ti rekao!" izderao sam se te prekinuo poziv.
YOU ARE READING
Black Hood 3 [J. HS. FF]
FanfictionPročitajte 1. i 2. dio kako biste razumijeli što se događa u ovome nastavku :)